Perm (perioda)
| ЕРА | ПЕРИОД |
| Кенозоик | Квартар |
| Неоген | |
| Палеоген | |
| Мезозоик | Креда |
| Јура | |
| Тријас | |
| Палеозоик | Перм |
| Карбон | |
| Девон | |
| Силур | |
| Ордовицијум | |
| Камбријум |
Perm je period pre 290 do 245 miliona godina.[1][2] On je poslednji period paleozoika. Perm je okarakterisan rivalstvom između dve grupe gmizavaca[3]
- zverolikih, tj. one razvojne grupe gmizavaca iz kojih nastaju sisari. Oni su tokom evolucije poprimili sisarske osobine
- diapsidni, ili gmizavci sa dve slepoočne jame na lobanji. Njihovi potomci su: dinosaurusi, leteći gmizavci – pterosauri, krokodili, gušteri i zmije.
U permu su prevlast imali zveroliki gmizavci. U mezozoiku su oni izumrli, ali ne pre nego što se od njih razvile male životinje pokrivene dlakom, prethodnici današnjih sisara.[3]
Perm je okončan najvećim masovnim izumiranjem u istoriji Zemlje. Nivo svetskog mora opao je za nekih 150 m, a niz vulkanskih erupcija zasenio je Sunce. To je prouzrokovalo efekat staklene bašte, i dovelo do izumranja 95% vrsta morskih organizama. Među njima su trilobite i većina tadašnjih vrsta glavonožaca, korala i krinova. Sa kopna je nestalo 75% kičmenjaka, i gotovo sve listolike biljke. Ovo veliko masivno izumiranje je ostavilo skoro pustu planetu. Na početku sledeće geološke ere, mezozoika, preživele životne forme su imale na raspologanju ogroman životni prostor i spektar različitih ekoloških uslova za razvoj.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Haq, B. U.; Schutter, SR (2008). „A Chronology of Paleozoic Sea-Level Changes”. Science. 322 (5898): 64—68. Bibcode:2008Sci...322...64H. PMID 18832639. doi:10.1126/science.1161648.
- ^ Origin of the Permian[мртва веза]
- ↑ 3,0 3,1 Vesna Dimitrijević. „Postanak i razvoj života, Kambrijumska “eksplozija Života””.