Перм (периода)

(преусмерено са Permian)
Поједностављена геолошка табела
ЕРА ПЕРИОД
Кенозоик Квартар
Неоген
Палеоген
Мезозоик Креда
Јура
Тријас
Палеозоик Перм
Карбон
Девон
Силур
Ордовицијум
Камбријум


Перм је период пре 290 до 245 милиона година.[1] Он је последњи период палеозоика. Перм (заједно са палеозоиком) завршио се великим изумирањем, највећим масовним изумирањем у историји Земље, у којем је изумрло готово 81% морских врста и 70% копнених врста. Тек се средином тријаса живот опоравио од ове катастрофе;[2] на копну је екосистемима требало 30 милиона година да се опораве.[3]

Концепт перма увео је 1841. геолог сер Родерик Марчисон, који га је назвао по региону Перма у Русији.[4][5][6][7][8]

Перм је био сведок диверзификације две групе амниота, синапсида и сауропсида (гмизаваца). Тадашњим светом је доминирао суперконтинент Пангеа, који је настао услед судара Евроамерике и Гондване током карбона. Пангеа је била окружена суперокеаном Панталаса. Урушавање прашуме карбона оставило је за собом огромне пустињске области унутар континенталне унутрашњости.[9] Амниоти, који су могли боље да се носе са овим сушнијим условима, постали су доминантни уместо својих предака водоземаца.

Различити аутори препознају најмање три,[10] и вероватно четири[11] догађаја изумирања у перму. Крајем раног перма (кисуралијан) дошло је до велике промене фауне, при чему је већина лоза примитивних синапсида „пеликозаура” изумрла, замењена напреднијим терапсидима. Крај капитанског стадијума перма обележен је великим догађајем капитанског масовног изумирања,[12] повезаног са ерупцијом Емејшанових трапова. Перм (заједно са палеозоиком) се завршио догађајем пермско-тријаског изумирања, највећим масовним изумирањем у историји Земље (које је последња од три или четири кризе које су се догодиле у перму), у којем је скоро 81% морских врста а 70% копнених врста је изумрло, повезано са ерупцијом Сибирских трапова.

Подела[уреди | уреди извор]

Перм се дели на две епохе: доњи перм и горњи перм. Епохе се даље деле на векове.

Перм
Периода Епоха Век Почетак (Ma) Крај (Ma)
Перм
Горњи перм Татариј 260,4 ± 0,7 251,902 ± 0,024
Казаниј 270,6 ± 0,7 260,4 ± 0,7
Уфимиј 272,95 ± 0,11 270,6 ± 0,7
Доњи перм Кунгуриј 283,5 ± 0,7 272,95 ± 0,11
Артиншкиј 290,1 ± 0,26 283,5 ± 0,7
Сакмариј 293,52 ± 0,17 290,1 ± 0,26
Аселиј 298,9 ± 0,15 293,52 ± 0,17

Званична подела према ICS:[13]

Периода Епоха Кат Ma
Тријас Доњи тријас Индиј       млађа      
Перм Лопингиј Чангсингиј 254,14—251,9
Вукјапингиј 259,1—254,14
Гвадалупиј Капитаниј 265,1—259,1
Вордиј 268,8—265,1
Роадиј 272,95—268,8
Цисуралиј Кунгуриј 283,5—272,95
Артиншкиј 290,1—283,5
Сакмариј 295,0—290,1
Аселиј 298,9—295,0
Карбон Горњи карбон Гзелиј старија
Подела перма према ICS (од 2016)

Живи свет у перму[уреди | уреди извор]

Перм је окарактерисан ривалством између две групе гмизаваца:[14]

  • зверолики, тј. оне развојне групе гмизаваца из којих настају сисари. Они су током еволуције попримили сисарске особине;
  • диапсиди, или гмизавци са две слепоочне јаме на лобањи. Њихови потомци су: диносауруси, летећи гмизавци – птеросаури, крокодили, гуштери и змије.

У перму су превласт имали зверолики гмизавци. У мезозоику су они изумрли, али не пре него што су се од њих развиле мале животиње покривене длаком, претходници данашњих сисара.[14]

Перм је окончан највећим масовним изумирањем у историји Земље. Ниво светског мора опао је за неких 150 m, а низ вулканских ерупција засенио је Сунце. То је проузроковало ефекат стаклене баште, и довело до изумирања 95% врста морских организама. Међу њима су трилобите и већина тадашњих врста главоножаца, корала и кринова. Са копна је нестало 75% кичмењака, и готово све листолике биљке. Ово велико масивно изумирање је оставило скоро пусту планету. На почетку следеће геолошке ере, мезозоика, преживеле животне форме су имале на располагању огроман животни простор и спектар различитих еколошких услова за развој.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Haq, B. U.; Schutter, SR (2008). „A Chronology of Paleozoic Sea-Level Changes”. Science. 322 (5898): 64—68. Bibcode:2008Sci...322...64H. PMID 18832639. doi:10.1126/science.1161648. 
  2. ^ „GeoKansas--Geotopics--Mass Extinctions”. ku.edu. Архивирано из оригинала на датум 20. 9. 2012. Приступљено 5. 11. 2009. 
  3. ^ Sahney, S.; Benton, M. J. (2008). „Recovery from the most profound mass extinction of all time”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 275 (1636): 759—65. PMC 2596898Слободан приступ. PMID 18198148. doi:10.1098/rspb.2007.1370. 
  4. ^ Olroyd, D.R. (2005). „Famous Geologists: Murchison”. Ур.: Selley, R.C.; Cocks, L.R.M.; Plimer, I.R. Encyclopedia of Geology, volume 2. Amsterdam: Elsevier. стр. 213. ISBN 0-12-636380-3. 
  5. ^ Ogg, J.G.; Ogg, G.; Gradstein, F.M. (2016). A Concise Geologic Time Scale: 2016. Amsterdam: Elsevier. стр. 115. ISBN 978-0-444-63771-0. 
  6. ^ Murchison, R.I.; de Verneuil, E.; von Keyserling, A. (1842). On the Geological Structure of the Central and Southern Regions of Russia in Europe, and of the Ural Mountains. London: Richard and John E. Taylor. стр. 14. »Permian System. (Zechstein of Germany — Magnesian limestone of England)—Some introductory remarks explain why the authors have ventured to use a new name in reference to a group of rocks which, as a whole, they consider to be on the parallel of the Zechstein of Germany and the magnesian limestone of England. They do so, not merely because a portion of deposits has long been known by the name "grits of Perm," but because, being enormously developed in the governments of Perm and Orenburg, they there assume a great variety of lithological features ...« 
  7. ^ Murchison, R.I.; de Verneuil, E.; von Keyserling, A. (1845). Geology of Russia in Europe and the Ural Mountains. Vol. 1: Geology. London: John Murray. стр. 138—139. »...Convincing ourselves in the field, that these strata were so distinguished as to constitute a system, connected with the carboniferous rocks on the one hand, and independent of the Trias on the other, we ventured to designate them by a geographical term, derived from the ancient kingdom of Permia, within and around whose precincts the necessary evidences had been obtained. ... For these reasons, then, we were led to abandon both the German and British nomenclature, and to prefer a geographical name, taken from the region in which the beds are loaded with fossils of an independent and intermediary character; and where the order of superposition is clear, the lower strata of the group being seen to rest upon the Carboniferous rocks.« 
  8. ^ Verneuil, E. (1842). „Correspondance et communications”. Bulletin de la Société Géologique de France. 13: 11—14. »Le nom de Système Permien, nom dérivé de l'ancien royaume de Permie, aujourd'hui gouvernement de Perm, donc ce dépôt occupe une large part, semblerait assez lui convener ...« 
  9. ^ Sahney, S., Benton, M.J. & Falcon-Lang, H.J. (2010). „Rainforest collapse triggered Pennsylvanian tetrapod diversification in Euramerica”. Geology. 38 (12): 1079—1082. Bibcode:2010Geo....38.1079S. S2CID 128642769. doi:10.1130/G31182.1. 
  10. ^ Didier, Gilles; Laurin, Michel (9. 12. 2021). „Distributions of extinction times from fossil ages and tree topologies: the example of mid-Permian synapsid extinctions”. PeerJ. 9: e12577. doi:10.7717/peerj.12577. 
  11. ^ Lucas, S.G. (јул 2017). „Permian tetrapod extinction events”. Earth-Science Reviews. 170: 31—60. Bibcode:2017ESRv..170...31L. doi:10.1016/j.earscirev.2017.04.008. 
  12. ^ Day, Michael O.; Ramezani, Jahandar; Bowring, Samuel A.; Sadler, Peter M.; Erwin, Douglas H.; Abdala, Fernando; Rubidge, Bruce S. (22. 7. 2015). „When and how did the terrestrial mid-Permian mass extinction occur? Evidence from the tetrapod record of the Karoo Basin, South Africa”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 282 (1811): 20150834. PMC 4528552Слободан приступ. PMID 26156768. doi:10.1098/rspb.2015.0834. 
  13. ^ „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Приступљено 28. 3. 2018. 
  14. ^ а б Vesna Dimitrijević. „Postanak i razvoj života, Kambrijumska “eksplozija Života. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]