Перм (периода)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Permian)
Поједностављена геолошка табела
ЕРА ПЕРИОД
Кенозоик Квартар
Неоген
Палеоген
Мезозоик Креда
Јура
Тријас
Палеозоик Перм
Карбон
Девон
Силур
Ордовицијум
Камбријум

Перм је период пре 290 до 245 милиона година.[1] Он је последњи период палеозоика. Перм (заједно са палеозоиком) завршио се великим изумирањем, највећим масовним изумирањем у историји Земље, у којем је изумрло готово 81% морских врста и 70% копнених врста. Тек се средином тријаса живот опоравио од ове катастрофе;[2] на копну је екосистемима требало 30 милиона година да се опораве.[3]

Подела[уреди | уреди извор]

Перм се дели на две епохе: доњи перм и горњи перм. Епохе се даље деле на векове.

Перм
Периода Епоха Век Почетак (Ma) Крај (Ma)
Перм
Горњи перм Татариј 260,4 ± 0,7 251,902 ± 0,024
Казаниј 270,6 ± 0,7 260,4 ± 0,7
Уфимиј 272,95 ± 0,11 270,6 ± 0,7
Доњи перм Кунгуриј 283,5 ± 0,7 272,95 ± 0,11
Артиншкиј 290,1 ± 0,26 283,5 ± 0,7
Сакмариј 293,52 ± 0,17 290,1 ± 0,26
Аселиј 298,9 ± 0,15 293,52 ± 0,17

Званична подела према ICS:[4]

Периода Епоха Кат Ma
Тријас Доњи тријас Индиј       млађа      
Перм Лопингиј Чангсингиј 254,14—251,9
Вукјапингиј 259,1—254,14
Гвадалупиј Капитаниј 265,1—259,1
Вордиј 268,8—265,1
Роадиј 272,95—268,8
Цисуралиј Кунгуриј 283,5—272,95
Артиншкиј 290,1—283,5
Сакмариј 295,0—290,1
Аселиј 298,9—295,0
Карбон Горњи карбон Гзелиј старија
Подела перма према ICS (од 2016)

Живи свет у перму[уреди | уреди извор]

Перм је окарактерисан ривалством између две групе гмизаваца:[5]

  • зверолики, тј. оне развојне групе гмизаваца из којих настају сисари. Они су током еволуције попримили сисарске особине;
  • диапсиди, или гмизавци са две слепоочне јаме на лобањи. Њихови потомци су: диносауруси, летећи гмизавци – птеросаури, крокодили, гуштери и змије.

У перму су превласт имали зверолики гмизавци. У мезозоику су они изумрли, али не пре него што су се од њих развиле мале животиње покривене длаком, претходници данашњих сисара.[5]

Перм је окончан највећим масовним изумирањем у историји Земље. Ниво светског мора опао је за неких 150 m, а низ вулканских ерупција засенио је Сунце. То је проузроковало ефекат стаклене баште, и довело до изумирања 95% врста морских организама. Међу њима су трилобите и већина тадашњих врста главоножаца, корала и кринова. Са копна је нестало 75% кичмењака, и готово све листолике биљке. Ово велико масивно изумирање је оставило скоро пусту планету. На почетку следеће геолошке ере, мезозоика, преживеле животне форме су имале на располагању огроман животни простор и спектар различитих еколошких услова за развој.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Haq, B. U.; Schutter, SR (2008). „A Chronology of Paleozoic Sea-Level Changes”. Science. 322 (5898): 64—68. Bibcode:2008Sci...322...64H. PMID 18832639. doi:10.1126/science.1161648. 
  2. ^ „GeoKansas--Geotopics--Mass Extinctions”. ku.edu. Архивирано из оригинала на датум 20. 9. 2012. Приступљено 5. 11. 2009. 
  3. ^ Sahney, S.; Benton, M. J. (2008). „Recovery from the most profound mass extinction of all time”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 275 (1636): 759—65. PMC 2596898Слободан приступ. PMID 18198148. doi:10.1098/rspb.2007.1370. 
  4. ^ „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Приступљено 28. 3. 2018. 
  5. ^ а б Vesna Dimitrijević. „Postanak i razvoj života, Kambrijumska “eksplozija Života. 

За даље читање[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]