Јоаким Марковић
Јоаким Марковић (око 1685 – 1757) био је српски сликар који је стварао у Славонији, у периоду Аустријског царства.[1]
Марковић је осликао иконостас две цркве у Пакрацу и Северинској жупанији, као и у цркви Светог Томе у Дишнику (данас Гарешница у Бјеловарско-билогорској жупанији).[2] Уметнички и историјски најзанимљивији Марковићев иконостас је спомен-црква коју је подигао српски војни граничар и барон Михајло Микашиновић у Плавшинцу.[3]
У Плавшинцу је Јоаким Марковић 1750. године насликао две композиције, од којих једна приказује привилегије које је византијски цар Василије II дао Србима и Хрватима – привилегију да се нађу у његовој власти. Та слика је сада у Загребу.[4] Друга Марковићева слика приказује аустријског цара Рудолфа II са Србима.[5] Ове слике се сматрају првим историјским композицијама у нашој новијој уметности.
Марковић је пре свега сликао иконе и фреске са верском тематиком. Радио је фреске за Карловачку митрополију у црквеним манастирима широм Фрушке Горе.[6] Касније се вратио у Будим где је наставио да ради до своје смрти 1757. године.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Davidov, Dinko; Stanić, Radomir; Timotijević, Miroslav (1992). War Damage Sustained by Orthodox Churches in Serbian Areas of Croatia in 1991 (на језику: енглески). Ministry of Information of the Republic of Serbia.
- ^ Bulletin Scientifique: Sciences humaines (на језику: енглески). Le Conseil. 1972.
- ^ Medaković, Dejan (1991). Serbischer Barock: Sakrale Kunst Im Donauraum (на језику: немачки). Böhlau. ISBN 9783205054016.
- ^ „POLITIKA JE NAMETALA SVOJE”. www.manastir-lepavina.org. Приступљено 2019-10-24.
- ^ „Zbornik radova s Hrvatsko-srpskog znanstvenog kolokvija 2011” (PDF). unizg.hr (на језику: хрватски). Приступљено 5. 6. 2023.
- ^ Kulić, Branka; Srećkov, Nedeljka (1994). The monasteries of the Fruška Gora (на језику: енглески). Prometej. ISBN 9788676391158.
