Јозеф Сонлајтнер

С Википедије, слободне енциклопедије
Јозеф Сонлајтнер
Име по рођењуЈозеф Фердинанд Сонлајтнер
Датум рођења(1766-03-03)3. март 1766.
Место рођењаБеч, Аустријско царство
Датум смрти25. децембар 1835.(1835-12-25) (69 год.)
Место смртиБеч, Аустријско царство
ЗанимањеЛиберетист, Директор позоришта, Архивaр, Адвокат
Значајни радовиОснивач Музикферајнa

Јозеф Фердинанд Сонлајтнер (нем. Joseph Ferdinand Sonnleithner; Беч, 3. март 1766 — Беч, 25. децембар 1835) био је аустријски либретиста, позоришни редитељ, архивиста и адвокат. Био је син Кристофа Сонлајтнера, брат Игнаца фон Сонлајтнера и ујак Франца Грилпарцера и Леополда фон Сонлајтнера. Био је лични пријатељ и адвокат Лудвига ван Бетовена.[1] Написао је бројна либрета, међу којима су и она за Бетовенову сценску оперу Фиделио, за Фаниску Луиђија Черубинија и за Агнес Сорел Адалберта Гировца.[2]

Живот[уреди | уреди извор]

Сонлајтнер је почео да ради за Бечки двор 1787. године у приватној канцеларији Јозефа Другог Хабзбзршког. Од 1796. издаје Алманах бечког позоришта (Винер Театер-Алманах), а 1802. постаје партнер издавачке куће Катедра за уметност и индустрију (нем. Kunst und Industrie-Comptoir).[3] 1804. је постао уметнички директор Позоришта на реци Вин, а од 1804. до 1814. године био је секретар дворских позоришта у Бечу.[3] Такође је био водећа фигура у бечком музичком животу у првим деценијама деветнаестог века и самим тим један од оснивача Музикферајна, чији је био први секретар од 1812.[4]

Сонлајтнер је био један од првих сакупљача аустријских народних песама и информација о њиховим композиторима, пројекат који је, иако никада није реализован, био основа нове музичке енциклопедије.[5] Он, његов нећак Грилпарцер и Франц Шуберт су били блиски пријатељи. За своју драгоцену колекцију уљаних слика из периода од барока па надаље,[5] која се данас чува у Музикферајну, наручио је и посебан Шубертов портрет од уметника Антона Депола.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ x Rudolf; Michael Stern; Hanny Bleeker White (2001). A musical life: writings and letters. Pendragon Press. стр. 275. ISBN 1-57647-038-5. 
  2. ^ Leo Santifaller, Eva Obermayer-Marnach (2005). Österreichisches biographisches Lexikon : 1815-1950 / 12 [Schwarz] Marie - Spannagel Rudolf. Graz: Böhlau. ISBN 3-7001-3580-7. OCLC 162452355. 
  3. ^ а б Clive, H. P. (2001). Beethoven and his world: a biographical dictionary. Oxford University Press. стр. 342. ISBN 0-19-816672-9. 
  4. ^ а б Wyn Jones, David (1998). The life of Beethoven. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-56019-5. OCLC 38731996. 
  5. ^ а б Jones, David Wyn (1998). The Life of BeethovenНеопходна слободна регистрација. Cambridge University Press. стр. 78–79. ISBN 0-521-56878-1. „Joseph Sonnleithner.” 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Eusebius Mandyczewski (2010), „Sonnleithner”, Neue Deutsche Biographie (NDB) (на језику: немачки), 24, Berlin: Duncker & Humblot, стр. 581—582 ; (full text online)
  • Anna Schirlbauer: "Joseph Sonnleithners Sammlung in der Portraitgalerie der Gesellschaft der Musikfreunde in Wien. Neue Erkenntnisse über ihren Begründer, ihre Bilder und Maler. Mit Abschnitten über die Maler Mähler, Kupelwieser und Depauly und Details über die Entstehung der Sammlung." In: Wiener Geschichtsblätter 62 (2007), H. 1, S. 29–64.
  • Constantin von Wurzbach: Sonnleithner, Joseph. In: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 36. Theil. Kaiserlich-königliche Hof- und Staatsdruckerei, Wien 1878, S. 9–11 (Digitalisat).
  • A. Brandtner: Sonnleithner Joseph Ferdinand. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 12, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien. 2005. ISBN 3-7001-3580-7. стр. 426..


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јозеф_Сонлајтнер&oldid=25957409”