Љубомир Степанов
Љубомир Степанов | |
|---|---|
| Датум рођења | 10. фебруар 1952. |
| Место рођења | Кетфељ, Румунија |
| Датум смрти | 18. октобар 2015. (63 год.) |
| Место смрти | Темишвар, Румунија |
Љубомир Степанов (Кетфељ, 10. фебруар 1952 — Темишвар, 18. октобар 2015) био је економиста и истраживач историје Срба у данашњој Румунији.
Биографија[уреди | уреди извор]
Љубомир је рођен у селу Кетфељу, у жупанији Тимиш, у Румунији, у земљорадничкој породици.[1] Основну школу похађао је у родном месту, а Економску гимназију у Темишвару 1967—1971. Завршио је Факултет економских наука на Темишварском универзитету 1971—1974. Стручно се усавршио на постдипломским студијама у Букурешту, на Академији економских наука 1979—1980.
Започео је каријеру економисте у „Државном предузећу за јавну исхрану” (до 1990). Затим је радио у приватном сектору (робна кућа „Бега”) у периоду 1990—2013. године. Био је тада члан „Корпуса књиговођа експерата и овлашћених књиговођа Румуније”. Прешао је 2013. на место директора „Издавачке куће Савеза Срба у Румунији”, на ком је остао до изненадне смрти 2015.[2]
Друштвени ангажман[уреди | уреди извор]
Степанов је обављао током живота више функција и био члан различитих удружења и организација. Тако је био члан Савеза писаца Румуније, члан Матице српске у Новом Саду, члан Књижевног кружока „Крила” у Кетфељу, Тимишког нумизматичког удружења, Темишварског филателијског друштва, Друштва нумизматичара Србије. Од почетака је активни члан Демократског савеза Срба и Карашевака, који се касније назвао „Савез Срба у Румунији”. Пратио је активности те српске организације и састављао статистичке извештаје. Био је председник Управног одбора Фондације „Мирчета Стојић” у Темишвару.[3] Деценијама је активан организатор и хроничар активности, у српском фолклору у Румунији.
Добитник је Повеље, Демократског савеза Срба и Карашевака у Румунији (1993). Припала му је 2005. Златна значка Књижевно-просветне заједнице Србије. Добио је два пута (2007. и 2009) београдску Српску књижевну награду.
Библиографија[уреди | уреди извор]
Писањем је почео да се бави 1984, када је објављена прва књига у чијем настанку је учествовао. Реч је о зборнику чланака о српским селима у Румунији, под насловом: Из села у село (Букурешт, 1984). Био је сарадник Стевана Бугарског, Миодрага Милина, Адријана Николића, Благоја Чоботина; њему је помагала кћерка Весна. Јавља се у друштву са њима као коаутор више књига. Издао је илустровани туристички водич: Темишвар кроз простор и време на старим разгледницама (2009). Приредио је за штампу Зборник књижевног кружока „Крила” у Кетфељу (2002). Објавио је 1997. календар за 1998. под насловом Темишварске разгледнице. Публиковао је преко 220 чланака, рецензија, репортажа у штампи. Написао је и преко 50 научних студија и реферата, и преко 90 критичких осврта.
Написао је и штампао следеће књиге:
- Младост жубори, срцу говори (Букурешт, 1991)
- Из повести Кетфеља (Темишвар, 1994)
- Демократски Савез Срба и Карашевака у Румунији (Темишвар, 1994)
- Срби у Кнезу (Темишвар, 2001)
- Српски државни ансамбл песама и игара у Темишвару (Темишвар, 2002)
- Милан Николић (1888—1969), Живот и дело (Темишвар, 2003)
- Савез Срба у Румунији — 15 (Темишвар, 2004)
- Статистички подаци о Србима у Румунији (Темишвар, 2005)
- Од срца срцу (Темишвар, 2006)
- Corpul Experţilor Contabili şi Contabililor Autorizaţi din România — Filiala Timiş — la 85 de ani (1921—2006), Темишвар, 2006.
- Поздрав из Дунавске клисуре (Темишвар, 2006)
- АКУД Младост — 40 (Темишвар, 2009)
- Народне ношње на старим разгледницама (Темишвар, 2009)
