Џон Бастер

С Википедије, слободне енциклопедије
Џон Бастер
Лични подаци
Датум рођења(1941-06-18)18. јун 1941.(82 год.)
Научни рад
ИнституцијаОдељење за репродуктивну ендокринологију и неплодност у болници за жене и бебе у Провиденсу, Роуд Ајленд
Познат попознат по трансферу ембриона са једне жене на другу

Џон Едмонд Бастер (18. јун 1941) амерички је лекар и научник који је, док је радио на Медицинском факултету Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу, руководио истраживачким тимом који је извршио први трансфер ембриона у ин витро фертилизацији,[1] са једне жене на другу, што је резултовало живорођењем.[2]

Џон Бастер је истраживања спровео у медицинском центру Харбор-УЦЛА,[2] прелиминарни извештај је објавио у јулу 1983. године, а коначну најавоу рођења детета за 3. фебруара 1984. године.[3] Поступак трансфер ембриона спроведен је тако што је ембрион који је тек почео да се развија у материци жене донора (код које је зачет вештачком оплодњом), пребачен у материцу друге жене која је родила дете 38 недеља касније. Сперма коришћена у вештачкој оплодњи потиче од мужа жене која је родила бебу.[4]

Истрађивачки рад Бастер и други чланови истраживачког тима из медицинског центра Харбор-УЦЛАсу представљен је у часопису People, и магазину Тајмс.[5]

Надовезујући се на Бастерово истраживање, Центри за контролу болести (ЦДЦ)[6] у Сједињеним Америчким Државама забележили су преко 200.000 живорођене деце као резултат трансфера ембриона донора.[7]

Бастер је након ових истраживања наставио и даље да се бави медицином као репродуктивни ендокринолог у Центру за плодност жена и беба у Провиденсу, Роуд Ајленд.[8]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Бастер је након додипломских студија на Универзитету Стенфорд прво стекао диплому медицине. Специјализацију из акушерства и гинекологије стекао је на Медицинском факултету Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу, где је нешто касније завршио студијску обуку из репродуктивне ендокринологије и неплодности.[9]

Бастер тренутно ради на Одељењу за репродуктивну ендокринологију и неплодност у болници за жене и бебе у Провиденсу, Роуд Ајленд.[10] Такође се бави и приватном праксом и клиничком наставом из репродуктивне ендокринологије и неплодности на Медицинском факултету за жене и новорођенчад (енг. The Warren Alpert Medical School of Brown University and Women & Infants Hospital)[11]

Џон Бастер представља резултате ПГТ-А користећи ембрионе враћене испирањем материце током Светског конгреса ИФФС 2019. у Шангају, Кина

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Награда Legends Award, Бастеру је додељена у мају 2012. године од стране ЛА БиоМед-а који се налази у оквиру медицинском центра Харбор-УЦЛА.[12]

У јуну 2014. године, Амерички колеџ акушера и гинеколога (АЦОГ) увео је стално предавање доктора медицине под називом Џона Е. Бастера о најсавременијој репродуктивној медицини., које се традиционално одржавају сваке године.[13]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Buster, JohnE.; Bustillo, Maria; Thorneycroft, IanH.; Simon, JamesA.; Boyers, StephenP.; Marshall, JohnR.; Louw, JohnA.; Seed, RandolphW.; Seed, RichardG. (јул 1983). „Non-surgical transfer of in vivo fertilised donated ova to five infertile women: report of two pregnancies”. The Lancet. 322 (8343): 223—224. PMID 6135059. S2CID 205999689. doi:10.1016/S0140-6736(83)90208-8. 
  • Bustillo, M; Buster, JE; Cohen, SW; Hamilton, F; Thorneycroft, IH; Simon, JA; Rodi, IA; Boyers, SP; Marshall, JR; Louw, JA (17. 2. 1984). „Delivery of a healthy infant following nonsurgical ovum transfer”. JAMA. 251 (7): 889. PMID 6694286. doi:10.1001/jama.1984.03340310011002. 
  • Buster, JohnE.; Bustillo, Maria; Thorneycroft, Ian; Simon, JamesA.; Boyers, StephenP.; Marshall, JohnR.; Seed, RichardG.; Louw, JohnA. (април 1983). „Non-surgical transfer of an in-vivo fertilised donated ovum to an infertility patient”. The Lancet. 321 (8328): 816—817. PMID 6132146. S2CID 38672184. doi:10.1016/S0140-6736(83)91868-8. 
  • Buster, John E. (2008). „The first live birth donation”. Society for Reproductive Medicine. 4 (4): 23—8. 
  • Center for Disease Control and Prevention/Society for Assisted Reproductive Technology Fertility Clinic Reports, 1994–2006.
  • Buster, John E.; Bustillo, Maria; Rodi, Ingrid A.; Cohen, Sydlee W.; Hamilton, Minda; Simon, James A.; Thorneycroft, Ian H.; Marshall, John R. (септембар 1985). „Biologic and morphologic development of donated human ova recovered by nonsurgical uterine lavage”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 153 (2): 211—217. PMID 4037016. doi:10.1016/0002-9378(85)90116-4. 
  • Buster JE, Abraham GE: Radioimmunoassay of plasma dehydroepiandrosterone sulfate. Analyt Lett 5:543:551, 1972.
  • Buster, J. E.; Freeman, A. G.; Hobel, C. J. (новембар 1980). „An algorithm for determining gestational age from unconjugated estriol levels”. Obstet Gynecol. 56 (5): 649—655. PMID 7432738. ,.
  • Buster, J. E.; Chang, R. J.; Preston, D. L.; Elashoff, R. M.; Cousins, L. M.; Abraham, G. E.; Hobel, C. J.; Marshall, J. R. (1979). „Interrelationships of circulating maternal steroid concentrations in third trimester pregnancies. II. C18 and C19 steroids: Estradiol, estriol, dehydroepiandrosterone, dehydroepiandrosterone sulfate, delta 5-androstenediol, delta 4-androstenedione, testosterone, and dihydrotestosterone”. J Clin Endocrinol Metab. 48 (1): 139—142. PMID 154525. doi:10.1210/jcem-48-1-139. , 1979.
  • Buster JE, Change RJ, Preston, DL, Elashoff RM, Cousins LM, Abraham GE, Hobel, CJ, Marshall JR: Interrelationships of circulating maternal steroid concentrations in third trimester pregnancies. I. C21 steroids: progesterone, 16ά-hydroxyprogesterone, 17ά -hydroxy-progesterone, 20ά-dihydroprogesterone, ∆5-pregnenolone, ∆5-pregnenonlone sulfate and 17-hydroxy ∆5-pregnenolone. J Clin Endocrinol Metab 48 (1) 33–38, 1979
  • Rodi, I. A.; Sauer, M. V.; Gorrill, M. J.; Bustillo, M.; Gunning, J. E.; Marshall, J. R.; Buster, J. E. (новембар 1986). „The medical treatment of unruptured ectopic pregnancy with methotrexate and citrovorum rescue: Preliminary experience”. Fertil Steril. 46 (5): 811—813. PMID 3491006. doi:10.1016/S0015-0282(16)49816-X. ,.
  • Carson, S. A.; Buster, J. E. (октобар 1993). „Ectopic pregnancy”. New England Journal of Medicine. 329 (16): 1174—1181. PMID 8377783. doi:10.1056/NEJM199310143291608. ,.
  • Buster JE, Kingsberg SA, Aguirre O, Brown C, Breaux JG, Buch A, Rodenberg CA, Wekselman K, Casson P: Testosterone Patch for Low Sexual Desire in Surgically Menopausal Women: A Randomized Trial. Obstet Gynecol, 2005 May; 105(5 Pt 1):944-52.
  • Buster, J. E.; Koltun, W. D.; Pascual, M. L.; Day, W. W.; Peterson, C. (2008). „Low-dose estradiol spray to treat vasomotor symptoms: A randomized controlled trial”. Obstet Gynecol. 111 (6): 1343—1351. PMID 18515518. S2CID 12333843. doi:10.1097/AOG.0b013e318175d162. .
  • Sauer, Mark V. (1997). Principles of Oocyte and Embryo Donation. Springer. ISBN 9780387949604. 

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „KAKO IZGLEDA JEDNA VTO PROCEDURA - VTO FAZE”. Šansa za roditeljstvo (на језику: српски). 2017-09-03. Приступљено 2023-04-11. 
  2. ^ а б „HUMC - Celebrating 50 Years of Caring”. 2016-03-03. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 2023-04-08. 
  3. ^ Blakeslee, Sandra (1984-02-04). „INFERTILE WOMAN HAS BABY THROUGH EMBRYO TRANSFER”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-04-08. 
  4. ^ „"A Legal, Moral, Social Nightmare - TIME”. 2009-02-16. Архивирано из оригинала 16. 02. 2009. г. Приступљено 2023-04-08. 
  5. ^ Jares, Sue Ellen (1983-08-08). "A UCLA Doctor, First to Transplant Human Embryos, Offers Hope to Infertile Women". People. 20 (6).
  6. ^ „Assisted Reproductive Technology (ART) | Reproductive Health | CDC”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 2023-03-23. Приступљено 2023-04-08. 
  7. ^ „Sexuality, Reproduction, and Menopause (SRM)”. 2007-10-08. Архивирано из оригинала 08. 10. 2007. г. Приступљено 2023-04-08. 
  8. ^ England, Care New. „Doctors”. fertility.womenandinfants.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-08. 
  9. ^ „OB/GYN Care and Services in Boston | Tufts Medical Center”. www.tuftsmedicalcenter.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 04. 2023. г. Приступљено 2023-04-08. 
  10. ^ England, Care New. „Women & Infants | Essential Healthcare For Women In Rhode Island”. www.womenandinfants.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-08. 
  11. ^ „OB/GYN Residency | Medical School | Brown University”. obgynresidency.med.brown.edu (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-08. 
  12. ^ „Medical researchers honored at LA Biomeds legends event”. Daily Breeze. 2012-05-10. Приступљено 8. 4. 2023. 
  13. ^ „Subspecialty Sessions - ACOG”. www.acog.org. Архивирано из оригинала 2016-07-20. г. Приступљено 8. 4. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]