Џорџтаун (Малезија)
| Џорџтаун Georgetown / Tanjung / 乔治市 | |
|---|---|
.jpg) Џорџтаун | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Малезија |
| Савезна држава | Пенанг |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | око 800 000 |
| — густина | 1,464 становника ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 5° 24′ 54″ С; 100° 19′ 44″ И / 5.415° С; 100.329° И |
| Апс. висина | 14 m |
| Површина | oko 150 km2 |
  Џорџтаун Џорџтаун на карти Малезије | |
| Џорџтаун George Town, 乔治市, ஜோர்ஜ் டவுன் | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Мелака и Џорџтаун, историјски градови Малајског пролаза |
| Место | Пенанг, Малезија |
| Координате | 5° 24′ 52″ С; 100° 19′ 45″ И / 5.4145° С; 100.3292° И |
| Критеријум | културна: i, iii, iv |
| Референца | 1223 |
| Упис | 2008. (32. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/1223 |
Џорџтаун (малајски језик: Tanjung, са значењем "рт"; кинески језик: 乔治市, Qiáozhì Shì) је главни град малезијске државе Пенанг.[1] Налази се у североистичном делу острва Пенанг.[2] По броју становника је друго метрополитенско подручје у Малезији одмах после Куала Лумпура.[3][4][5]
Историја
[уреди | уреди извор]Након што је заузео острво Пенанг од малезијског султаната Кедах британски капетан Источноиндијске компаније, Франсис Лајт, је 1786. године основао Џорџтаун изградњом утврђења Корнвол.[6] Име му је дао по британском краљу Џорџу III. До 1804. године испод утврђења је никао град с око 12.000 становника.[7]
За разлику од Португалаца и Холанђана, Британци су имали политику слободне трговине и људи из свих крајева света су били охрабрени да се населе у нови град, али и за производњу и извоз житарица.[8] Управа острва је била у надлежности источноиндијске компаније у Бенгалу, а 1826. године је постао део савеза градова мореуза, заједно са Сингапуром и Мелаком.[9]
Развој града кроз векове темељи се на спајању различитих етничких и културних традиција, укључујући малајске, европске, муслиманске, индијске и кинеске утицаје. То је резултирало људском и културном таписеријом која се одражава у богатој нематеријалној баштини језика, верских обичаја, гастрономије, церемонијама и фестивалима.[10]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Кроз историју, малајски мореуз је био важан поморски пролаз за трговце који су остваривали значајне контакте Истока и Запада. Ту су настале снажне краљевине и градови који су привлачили имигранте и јаке утицаје из околине, али и даљине, што је утицало на мултикултурални идентитета Џорџтауна.[11]
-
Будистички храм Кек Лок Си -
Fort Cornwallis -
Будистички храм Ко Конгси Пенанг -
Јеврејско гробље -
храм Хајнан -
Кућа Чеонг Фат Цеа -
Хотел Кети -
Храм Конг Хок Кеонг Пенан -
Џамија Капетан Келинг
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Penang’s first mayor a woman | The Star”. www.thestar.com.my. Приступљено 2020-09-25.
- ^ „Nod for world-class resort on isle | The Star”. www.thestar.com.my. Приступљено 2020-09-25.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2016-10-21. Архивирано из оригинала 21. 10. 2016. г. Приступљено 2020-09-25.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2015-02-05. Архивирано из оригинала 05. 02. 2015. г. Приступљено 2020-09-25.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2016-01-04. Архивирано из оригинала 04. 01. 2016. г. Приступљено 2020-09-25.
- ^ Lewis, Su Lin (2016). Cities in Motion: Urban Life and Cosmopolitanism in Southeast Asia, 1920–1940. United Kingdom: Cambridge University. ISBN 9781107108332.
- ^ „The other Penang poised to soar”. Edgeprop.my (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-25.
- ^ „Where are the foodies going in 2014?”. The Independent (на језику: енглески). 2014-02-02. Приступљено 2020-09-25.
- ^ „Singapore becomes admin centre of the Straits Settlements - Singapore History”. eresources.nlb.gov.sg. Приступљено 2020-09-25.
- ^ admin (2014-07-05). „An Indulgent Minority”. Penang Tourism (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-25.
- ^ „Penang Philharmonic Orchestra | Malaysia | Classical Music”. Penang Philharmonic (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-25.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |