Пређи на садржај

Аеродром Сарајево

С Википедије, слободне енциклопедије
Међународни аеродром Сарајево
Лого аеродрома
Аеродром Сарајево
Општи подаци
IATASJJ
ICAOLQSA
ТипЈавни
ОператорДирекција за цивилно ваздухопловство Босне и Херцеговине
Веб-сајтwww.sarajevo-airport.ba
Отворен1969.
ДржаваБосна и Херцеговина
Надморска висина520 m
Координате43° 49′ 29″ N 18° 19′ 53″ E / 43.82472° С; 18.33139° И / 43.82472; 18.33139
Статистика
Број писта1
Полетно-слетне стазе
Смер Дужина Површина
m ft
12/30 2.600 8.530 Асфалт[1]

Међународни аеродром Сарајево (IATA: SJJ, ICAO: LQSA), познат и као Бутмир, је међународни аеродром у Босни и Херцеговини, смештен 7 километара југозападно ог средишта главног града Сарајева и 2 километра од центра Источног Сарајева. Аеродром се налази у градском насељу Бутмир, које припада општини Илиџа.

Аеродром Сарајево је најпрометнији у држави - 2018. године кроз њега је прошло преко милион путника, што је први пут у његовој историји[2]. Аеродром тренутно пролази кроз историјски период експанзије и бележи рекордан раст броја путника у региону.

Историја

[уреди | уреди извор]

Прве године

[уреди | уреди извор]

Први редовни летови за Сарајево, користећи аеродром у предграђу Бутмир, почели су 1930. када је Аеропут отворила редовну линију која је повезивала Београд са Подгорицом преко Сарајева.[3] Годину дана касније, Аеропут је отворио нову линију која је повезивала Београд и Загреб преко Сарајева, Сплита и Ријеке. 1935. Аеропут је три пута недељно саобраћао на директној линији Београд – Сарајево, која је годину дана касније продужена до Дубровника. 1937. Аеропут је укључио редовне летове који су повезивали Сарајево са Загребом, а 1938. је била година када су уведени први међународни летови када је Аеропут проширио линију Дубровник – Сарајево – Загреб до Беча, Брна и Прага.[3][4]

Аеродром у Бутмиру је остао у употреби све до 1969. Потреба за новим аеродромом у Сарајеву, са асфалтно-бетонском пистом, препозната је средином 60-их када је ЈАТ почео да набавља млазне авионе. Изградња аеродрома је почела 1966. на његовој садашњој локацији,[5] недалеко од старог.

Сарајевски аеродром је отворен 2. јуна 1969. за домаћи саобраћај. 1970. Франкфурт је постао прва међународна дестинација којој је аеродром пружао услуге. Већину времена аеродром је био „улазни“ аеродром са ког су путници укрцавани на летове за Загреб и Београд на путу ка међународним дестинацијама. Временом је обим саобраћаја постепено растао са 70.000 на 600.000 путника годишње. Прво реновирање догодио се за потребе Зимске олимпијске игре 1984.,[6] када је писта продужена за 200 метара, навигациони систем је побољшан и изграђена је нова зграда терминала, пројектована за милион путника годишње. Током XIV Зимских олимпијских игара 1984. године, тада новоизграђено стамбено насеље Добриња одиграло је кључну улогу као Олимпијско насеље за новинаре и пратеће особље. Због непосредне близине аеродромске писте, слетање авиона и долазак хиљада путника из целог света одвијали су се буквално изнад кровова и у самом срцу овог насеља. Током три вршна дана Олимпијаде, кроз аеродромске капије је без одлагања прошло рекордних 14.000 путника и преко 220 тона пртљага. Становници и гости Добриње сведочили су спектакуларним призорима ниских прелета авиона који су се спуштали на аеродром, чинећи ово насеље примарном тачком сусрета Сарајева са светском олимпијском јавношћу.

Авио-компаније и дестинације

[уреди | уреди извор]

Следеће авио-компаније користе Аеродром Сарајево:[7]

Авио-компанија Дестинације
Ер Србија Београд[8]
Аџет Истанбул–Сабиха Гокчен[9]
Сезонски: Анкара (почиње 1. јула 2026.),[10] Бодрум (почиње 28. јуна 2026.)[11]
Остријан ерлајнс Беч[12]
Кроација ерлајнс Загреб[13]
Еуровингс Келн/Бон,[14] Штутгарт[14]

Сезонски: Берлин (почиње 9. маја 2026.)[15]

Флајдубаи Дубаи
Флајнас Џеда[16]

Сезонски: Ријад[16]

Израер Сезонски: Тел Авив (почиње 27. јуна 2026.)[17]
Џазира ервејз Сезонски: Кувајт Сити[18]
Кувајт ервејз Сезонски: Кувајт Сити[18]
ЛОТ пољске авио-линије Варшава–Шопен[19]
Луфтахнза Франкфурт[20]
Нил ер Сезонски чартер: Хургада (почиње 1. јуна 2026.)
Норвиџан ер шатл Сезонски: Копенхаген,[21] Осло, Стокхолм–Арланда
Нувелер Сезонски чартер: Монастир[22]
Пегасус ерлајнс Истанбул–Сабиха Гокчен

Сезонски: Анталија[23]

Рајанер Бергамо,[24] Веце, Шарлроа,[24] Ђирона,[25] Гетеборг, Карлсруе/Баден-Баден, Лондон–Стенстед, Меминген, Стокхолм–Арланда[26]

Сезонски: Бове, Солун[27]

Салам ер Сезонски: Мускат[28]
Скандинејвијан ерлајнс Сезонски: Копенхаген
Санекспрес Анталија

Сезонски: Измир

Свис интернашонал ерлајнс Цирих[29]
Трансавија Сезонски: Париз–Орли[30]
Теркиш ерлајнс Истанбул
Виз ер Рим–Фјумичино[31]

Сезонски: Лондон–Лутон[32]

Статистика

[уреди | уреди извор]
Број путника кроз године[33]
Година Број путника Промена
2025 2,226,692 Раст22.2%
2024 1,821,762 Раст33.8%
2023 1,362,007 Пад1.1%
2022 1,377,348 Раст79.5%
2021 767,133 Раст207.2%
2020 249,642 Пад78.2%
2019 1,143,680 Раст9.3%
2018 1,046,635 Раст9.2%
2017 957,971 Раст14.2%
2016 838,968 Раст8.5%
2015 772,904 Раст8.8%
2014 709,901 Раст6.6%
2013 665,638 Раст14.7%
2012 580,058 Пад3.3%
2011 599,978 Раст6.5%
2010 563,266 Раст6.2%
2009 530,391 Раст4.7%
2008 506,398 Раст0.2%
2007 505,269 Раст8.4%

Најпрометније линије

[уреди | уреди извор]
Најпрометније линије 2023.[34]
Место Аеродром Број путника
1 Турска Istanbul 233,331
2 Турска Sabiha Gökçen 229,414
3 Аустрија Vienna 166,057
4 Њемачка Frankfurt 104,842
5 Уједињени Арапски Емирати Abu Dhabi 98,124
6 Уједињени Арапски Емирати Dubai 73,390
7 Хрватска Zagreb 53,187
8 Турска Antalya 47,938
9 Србија Belgrade 39,855
10 Швајцарска Zurich 38,743
11 Кувајт Kuwait City 36,321
12 Њемачка Cologne/Bonn 35,417
13 Саудијска Арабија Riyadh 34,830
14 Њемачка Stuttgart 23,471
15 Саудијска Арабија Jeddah 22,421

Приступ

[уреди | уреди извор]

Аутомобилом

[уреди | уреди извор]
Киосци за изнајмљивање аутомобила.

Аеродром је повезан са аутопутем Сарајево–Зеница–Мостар (А1) преко оближње петље Ступ и петље Бријешће.

Аутобусом

[уреди | уреди извор]

Центротранс Еуролајнс, у сарадњи са Међународним аеродромом Сарајево, пружа аутобуску линију Аеродром – Башчаршија – Аеродром. Аутобуска станица се налази одмах испред зоне долазака на главном терминалу. Цена карте у једном правцу је 2,50 евра. Бежични интернет је доступан у аутобусу.[35]

Тролејбусом

[уреди | уреди извор]

Аеродром је повезан са центром Сарајева тролејбуском линијом 103 са станице Добриња.[36]

Увођење нових линија и развој мреже

[уреди | уреди извор]

Током средине 2020-их година, Међународни аеродром Сарајево усвојио је нову стратегију развоја мреже линија, која се заснива на субвенционисању авио-компанија и привлачењу нискобуџетних превозника (енгл. low-cost carriers). Овај приступ резултирао је историјским проширењем понуде, па је у 2026. години број директних дестинација порастао на близу 40 широм Европе и Блиског истока. Најзначајнији искорак направљен је успостављањем базе компаније Ryanair, која је повезала главни град Босне и Херцеговине са кључним европским центрима, уз значајно повећање броја летова компанија Wizz Air, Pegasus Airlines и Eurowings. У истом периоду, мрежа је додатно обогаћена стратешким линијама попут Париза (аеродром Орли у режији компаније Transavia France), Берлина и Анкаре. Паралелно са ширењем редовног саобраћаја, аеродром бележи константан раст чартер-летова, посебно током летње сезоне због великог прилива туриста из земаља Персијског залива.

Проширење и модернизација капацитета

[уреди | уреди извор]

У оквиру капиталног пројекта „Проширење и модернизација Терминала Б”, аеродромски капацитети су значајно повећани доградњом додатног објекта на четири етаже, чиме је површина терминала увећана за 10.000 квадратних метара, а његова дужина продужена са 68 на 110 метара. Овом реконструкцијом број шалтера за регистрацију путника (check-in) повећан је на 28, инсталиран је модеран аутоматизовани систем за управљање пртљагом (BHS), а број излаза (gate) повећан је на седам, уз монтажу новог стакленог авио-моста. Међутим, услед наглог скока броја путника средином 2020-их, процењује се да ће постојећа зграда брзо достићи свој максимум од 2,5 милиона путника годишње. Из тог разлога, усвојени су дугорочни планови развоја који предвиђају фазну изградњу потпуно новог, модуларног терминала на западној страни аеродромског комплекса површине преко 43.000 квадратних метара, чиме би се укупни капацитет подигао на 5 милиона путника на годишњем нивоу. Капитални пројекат проширења инфраструктуре на јужној страни комплекса директно обухвата земљиште на територији општине Источна Илиџа у Источном Сарајеву. Овај план предвиђа продужење полетно-слетне стазе и сигурносних појасева аеродрома, што захтева експропријацију парцела и затварање делова локалних саобраћајница које користи локално становништво Републике Српске. Како би се омогућио физички развој аеродромског комплекса ка југу, неопходно је постизање споразума са локалним властима у Источном Сарајеву око преусмеравања саобраћајне мреже и решавања имовинско-правних односа на самој међуентитетској линији.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „World Aero Data: SARAJEVO - LQSA”. Архивирано из оригинала 01. 06. 2009. г. Приступљено 15. 02. 2019. 
  2. ^ EX-YU airport race 2018
  3. ^ а б admin (2010-06-17). „Drustvo za Vazdusni Saobracaj A D – Aeroput (1927-1948) – European Airlines” (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-05. 
  4. ^ Liljana, Meshaj (2014-04-21). „Aeroput, the First Airline that Landed in Sarajevo”. Sarajevo Times (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-05. 
  5. ^ BiH, N1 (2016-10-01). „Kako je sarajevski aerodrom izgledao '70-tih godina”. N1 (на језику: бошњачки). Приступљено 2025-05-05. [мртва веза]
  6. ^ „Sarajevo Airport and the 1984 Winter Olympic Games”. 2024-02-08. Приступљено 2025-05-05. 
  7. ^ „Aviokompanije”. sarajevo-airport.ba. Приступљено 2025-05-05. 
  8. ^ „Air Serbia to boost Sarajevo capacity”. 20. 3. 2026. 
  9. ^ „Ajet povećao letove za Sarajevo”. Zamaaeru. 2026-03-05. Приступљено 12. 4. 2026. 
  10. ^ https://ajet.com/en/media/press-and-announcements/announcements/ankara-sarajevo-flights-are-on-sale-starting-from-79-usd
  11. ^ „AJet adds new Sarajevo and Skopje service”. exyuaviation.com (на језику: енглески). 5. 12. 2025. Приступљено 5. 12. 2025. 
  12. ^ „PRVI OBJAVLJUJEMO – SMANJENJA: Austrian smanjio i Sarajevo – zamaaero” (на језику: хрватски). Приступљено 2026-05-04. 
  13. ^ „Croatia Airlines obnavlja letove za Sarajevo i Beč – zamaaero” (на језику: хрватски). Приступљено 2026-05-04. 
  14. ^ а б „SMANJENJA: Eurowings smanjuje Sarajevo – zamaaero” (на језику: хрватски). Приступљено 2026-05-04. 
  15. ^ „NAJAVE: Berlin-Sarajevo od 9.5. – zamaaero” (на језику: хрватски). Приступљено 2026-05-04. 
  16. ^ а б „NAJAVE: Flynas povećava Sarajevo – zamaaero” (на језику: хрватски). Приступљено 2026-05-04. 
  17. ^ „NAJAVE: Israir pokreće Tel Aviv-Sarajevo – zamaaero” (на језику: хрватски). Приступљено 2026-05-04. 
  18. ^ а б „NAJAVE: Jazeera i Kuwait povećavaju Sarajevo – zamaaero” (на језику: хрватски). Приступљено 2026-05-04. 
  19. ^ „NAJAVE: LOT više letova za Ljubljanu i Sarajevo ove zime – zamaaero” (на језику: хрватски). Приступљено 2026-05-04. 
  20. ^ „NAJAVE: Lufthansa povećava letove za Sarajevo – zamaaero” (на језику: хрватски). Приступљено 2026-05-04. 
  21. ^ „Norwegian schedules new Sarajevo and Split service”. EX-YU Aviation News. 2024-12-06. Приступљено 2026-05-04. 
  22. ^ „Monastir - Elite Travel Sarajevo” (на језику: бошњачки). Приступљено 2026-05-04. 
  23. ^ „Pegasus to launch new Sarajevo service”. EX-YU Aviation News. 2023-11-06. Приступљено 2026-05-04. 
  24. ^ а б „Ryanair unveils Sarajevo routes”. EX-YU Aviation News. 2023-11-28. Приступљено 2026-05-04. 
  25. ^ „Ryanair unveils four new Sarajevo routes”. EX-YU Aviation News. 2025-01-08. Приступљено 2026-05-04. 
  26. ^ „Ryanair to launch new Sarajevo and Croatia flights”. EX-YU Aviation News. 2024-09-25. Приступљено 2026-05-04. 
  27. ^ „Ryanair schedules new Sarajevo service”. EX-YU Aviation News. 2024-01-03. Приступљено 2026-05-04. 
  28. ^ „Salam Air to launch Sarajevo service”. EX-YU Aviation News. 2025-05-01. Приступљено 2026-05-04. 
  29. ^ „NAJAVE: Swiss povećao Sarajevo – zamaaero” (на језику: хрватски). Приступљено 2026-05-04. 
  30. ^ „Transavia France to launch Sarajevo service”. EX-YU Aviation News. 2025-09-16. Приступљено 2026-05-04. 
  31. ^ „Wizz Air to launch new Sarajevo service”. EX-YU Aviation News. 2024-07-02. Приступљено 2026-05-04. 
  32. ^ „Wizz Air to restore Sarajevo service”. EX-YU Aviation News. 2025-11-12. Приступљено 2026-05-04. 
  33. ^ „Statistika”. Sarajevo Airport. Приступљено 5. 5. 2026. 
  34. ^ „Air passenger transport routes between partner airports and main airports in Bosnia and Herzegovina”. Приступљено 11. 10. 2025. 
  35. ^ „Timetable: Airport-City Center”. Centrotrans.com. Архивирано из оригинала (JPG) 16. 9. 2016. г. Приступљено 24. 1. 2019. 
  36. ^ GetToCenter”. gettocenter.com. Приступљено 2025-07-10. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аеродром_Сарајево&oldid=31192959”