Азе ле Ридо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Азе ле Ридо
Azay-le-Rideau
Loire Indre Azay2 tango7174.jpg
Административни подаци
Држава  Француска
Регион Центар
Департман Ендр и Лоара
Префектура Шенон
Кантон Азе ле Ридо
Становништво
Становништво
 — (2011-01-01) 3452[1]
 — густина 126,26/km2
Положај
Координате 47°15′44″ СГШ; 0°28′01″ ИГД / 47.2622° СГШ; 0.4669° ИГД / 47.2622; 0.4669 Координате: 47°15′44″ СГШ; 0°28′01″ ИГД / 47.2622° СГШ; 0.4669° ИГД / 47.2622; 0.4669
Надморска висина 45 m
Површина 27,34 km2
Азе ле Ридо на мапи Француске
Азе ле Ридо
Азе ле Ридо
Азе ле Ридо на мапи Француске
Остали подаци
Поштански број 37190

Азе ле Ридо (франц. Azay-le-Rideau) је насеље и општина у централној Француској у региону Центар (регион), у департману Ендр и Лоара која припада префектури Шенон. Познато је по оближњем истоименом ренесансном дворцу.

По подацима из 2011. године у општини је живело 3452 становника, а густина насељености је износила 126,26 становника/km². Општина се простире на површини од 27,34 km². Налази се на средњој надморској висини од 45 метара (максималној 102 m, а минималној 36 m).

Демографија[уреди]

Демографија
1962. 1968. 1975. 1982. 1990. 1999. 2011.
2.610 2.755 2.749 2.915 3.053 3.100 3.452


График промене броја становника у току последњих година

Дворац[уреди]

Дворац Азе ле Ридо

Дворац је грађен 15151527. и један је од најранијих ренесансних двораца. Налази се на острву на реци Ендр, а његови темељи се директно издижу из воде.

Жил Бертело, државни ризничар краља Франсоа I и градоначалник Тура, почео је да гради на овој локацији која је делимично припадала наследству његове супруге, Филипе Лезбахи. Она је руководила изградњом и дошла на идеју да постави централно степениште (escalier d'honneur), што је најупадљивија иновација у овом дворцу. Када је Бертело ухваћен у финансијској проневери, био је принуђен да 1528. побегне из недовршеног дворца кога више никада није видео. Краљ је конфисковао његово имање и поклонио дворац једном високом официру.

Током векова замак је неколико мењао власника, закључно са XX веком када га је купила влада и рестаурирала. Његова унутрашњост је сасвим обновљена збирком ренесансних предмета. Данас је дворац отворен за јавност.


Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]