Азра (филм)
Азра | |
---|---|
Изворни наслов | Азра |
Режија | Мирза Идризовић |
Сценарио | Злата Курт |
Продуцент | Мирза Пашић Директор филма Оливера Варагић |
Главне улоге | Дара Џокић Младен Нелевић Семка Соколовић-Берток Звонко Лепетић Сенад Башић |
Музика | Есад Арнауталић |
Сценограф | Кемал Хрустановић |
Сниматељ | Данијел Шукало |
Монтажа | Андрија Зафрановић |
Продуцентска кућа | Форум Сарајево |
Година | 1988. |
Трајање | 96 минута |
Земља | СФР Југославија |
Језик | српскохрватски |
IMDb веза |
Азра је југословенски филм из 1988. године. Режирао га је Мирза Идризовић, а сценарио је писао Злата Курт.[1]
Радња
[уреди | уреди извор]Прича се одвија непосредно после Другог светског рата током брзих историјских промена и патријархалног начина живота.[2]
Азра је жена мајор која се у партизанима борила против Немаца у Другом светском рату. Она се враћа у своје село у чијем је ослобађању учествовала. Њен муж је такође био официр високог ранга, и упркос томе она схвата да ће бити теже да је прихвате у селу и да се врати породичном животу.[1]
Азра је жена за чијег мужа се сумња да сарађује са нацистима. Њен син бежи од куће и придружује се Покрету отпора, и тако се међусобно супротстављају чланови породице једни против других.
Друга прича је о два брата која се боре на супротстављеним странама у овом крвавом рату, један је на страни Немаца, а други на страни партизана.[2]
Улоге
[уреди | уреди извор]Глумац | Улога |
---|---|
Дара Џокић | Азра |
Младен Нелевић | Хамо |
Семка Соколовић-Берток | Мајка |
Звонко Лепетић | Отац |
Сенад Башић | Зијо |
Сњежана Мартиновић | Ана |
Миа Беговић | Марина |
Фарук Беголи | Осман |
Боро Стјепановић | Митар |
Борис Козић | Ади |
Душица Жегарац | Јелена |
Богдан Диклић | Звонко |
Коле Ангеловски | Лоренцо |
Јасмин Гељо | Ибро |
Влајко Шпаравало | Миле |
Нада Пани | Тетка |
Божидар Буњевац | Шофер |