Звонко Лепетић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Звонимир Лепетић
Звонко Лепетић.jpg
Сцена из филма Луди дани (1977)
Пуно имеЗвонимир Лепетић
Датум рођења(1928-11-17)17. новембар 1928.
Место рођењаБеране
 Краљевина СХС
Датум смрти4. јануар 1991.(1991-01-04) (62 год.)
Место смртиЗагреб
 СФР Југославија
СупружнициТерезија Лепетић
Активни период1953—1991.
Битне улогеБалкански шпијун, О покојнику све најлепше, Капелски кресови, Окупација у 26 слика
IMDb веза

Звонимир—Звонко Лепетић (Беране, 17. новембар 1928Загреб, 4. јануар 1991) био је хрватски и југословенски глумац.

Рођен је у Беранама у мешовитом браку: наиме, Лепетићев отац је био Хрват, а мајка Црногорка. У свет филма је ушао доста касно, прву улогу глумио је са 38. година у филму 1964. године у филму „Смрт се одгађа до увече“, а задња улога пред смрт му је била у филму „Глуви барут1990. године, по истоименом делу Бранка Ћопића. За живота је остварио улоге у 107 филмова и серија.

Позоришну каријеру је почео у Задарском казалишту, данашњој Хрватској казалишној кући. Од 1939. године живео је у Сарајеву где је похађао Драмски студио, а од 1953. године наступао је у Народном позоришту у Сарајеву. Био је такође члан позоришних ансамбала у Шибенику, Бујама, Задру, Загребу и Сплиту. Од 1968. године добио је статус слободног уметника, а пре тога у периоду од 1963 до 1968. године, био је стални члан сплитског Хрватскох народног казалишта Југословенској гледалачкој публици је остао у сећању по маестралним тумачењима својих ликова. Његова најпознатија улога је свакако она Ђуре Чворовића у Балканском шпијуну Душана Ковачевића. Поред ње ту су улоге председника месног одбора друга Радише у филму „О покојнику све најлепше“, садистичког усташе Гаврана у Зафрановићевој „Окупацији у 26 слика“ и веселог економа Брке у серији „Капелски кресови“.

И други чланови породице Лепетић су се бавили глумом. Звонков брат Јозо и Звонкова жена Терезија су такође били глумци, али не тако успешни и познати као Звонко.

Преминуо је у Загребу 4. јануара 1991. године у 62. години живота.

Током живота, готово уопште се није појављивао у медијима и давао је мало интервјуа. У новембру 2005. године пласирао се 8. на листи „Најбољи хрватски глумац свих времена“ коју је саставио хрватски филмски часопис „Холивуд“.[1][2][3]

Филмографија[уреди]

Филмографија глумца Воје Брајовића
Год. Назив Улога
1960-е
1964. Смрт се одгађа до увече
1966. Коњух планином
1967. Летови који се памте
1968. Јадранско море ватре
1967. Палма међу палмама лучки радник
1969. Америчка јахта у Сплитској луци пошта
1969. Љубав и понека псовка Икан
1969. Хокус-покус (Југославенско радно вријеме) Икан
1970-е
1970. Пут у рај заставник Бандера
1970. Моји драги добротвори Матијаш
1970. Дружба Пере Квржице
1971. Куда иду дивље свиње шофер Љубо
1971. У гори расте зелен бор Јура
1972. Просјаци и синови Ћопац
1973. Пјетлов кљун Стево Бусола
1972. Путовање
1972. Лов на јелене иследник Андрија
1972. Хармоника
1972. У мрежи
1972. Драмолет по Ћирибилију
1973. Живјети од љубави Винко
1974. Човик и по Марко
1974. Депс каубој
1974. Представа „Хамлета“ у Мрдуши Доњој Миле
1974. Нож (кратки филм)
1975. Хитлер из нашег сокака Заре
1975. Кад пушке мирују
1975-1976. Капелски кресови економ
1976. Ђовани
1976. Шјора Николета
1976. Издаја
1977. Летачи великог неба Бачвар
1977. Хајка
1977. Мећава Тома
1977. Луди дани Јуре Франић
1977. Акција стадион стожерник Рубач
1977. Домаћи странац
1977. Човик и архитектура Посцерина
1977. Зашто је пиле жуто а кока није
1978. Браво маестро Винко Катунић
1978. Окупација у 26 слика Гавран
1979. Новинар мајстор Звонко
1979. Свјетионик светионичар
1979. Књига другова
1979. Повратак
1979. Грозница Отац
1979. Дај што даш
1980-е
1980. Шпијунска веза
1980. Пуном паром Лаци
1980. Време, воде Питропот Медосан
1980. Понедјељак
1981. Само једном се љуби
1981. Високи напон Ђуро
1981. Јеленко Бариша
1981. Гости из галаксије лувар
1981. Ситне игре
1981. Краљевски воз машиновођа Божо
1981. Касно, натпоручниче!
1982. Невоље једног Бранимира инспектор
1982. Непокорени град
1982. Злочин у школи професор биологије
1982. Мирис дуња Владо
1982. Уцјена
1982. Тамбураши Ђура Шокац
1982. Сервантес из Малог миста Посцер Бомбиста / Андрија
1983. Лажеш, Мелита комшија Ружић
1983. Престројавање
1983. Мртви се не враћају (мини-серија)
1983. Замке истражитељ ОЗН-е
1983. Медени мјесец Џек
1983. Велики транспорт Баћа
1983. Писмо - Глава
1983. Раде Кончар
1984. О покојнику све најлепше Радиша
1984. Балкански шпијун Ђура Чворовић
1984. Инспектор Винко купац
1984. Како се калио народ Горњег Јауковца Радиша Мрдак
1984. Дует за једну ноћ
1985. Хорватов избор Пантелија Црнковић
1984. Дует за једну ноћ
1985. Од петка до петка
1985. Црвени и црни инжењер Ромеро
1985. Љубавна писма с предумишљајем Макс
1985. На истарски начин
1986. Вечерња звона усташа
1986. Сиви дом Шиљин очух
1986. Мисија мајора Атертона
1986-1987. Путовање у Вучјак Пантелија Црнковић
1987. Надвожњак
1987. Живот радника
1987. Стратегија швраке
1987. Марјуча или смрт Марин
1988. Тридесет коња
1988. Тајна манастирске ракије морнар (лажни калуђер)
1988. Браћа по матери
1988. Вечерња звона усташа
1988. Азра отац
1989. Донатор Јохан Шулц
1989. Сеобе Витковић
1989. Лео и Бригита господин Цикотић
1989. Кривда диспечер
1989. Човјек који је знао гдје је сјевер а гдје југ Јефто Чокорило
1990-е
1990. Неуништиви Мирза Купусовић
1990. Глуви барут Тривунов брат Лазар
1990. Последњи валцер у Сарајеву Васа Чабриновић
1990. Стратегија швраке
1992. Алекса Шантић аустроугарски заповедник

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]