Акомодација ока
 | Овај чланак је недовршен. |
.svg)
Акомодација ока или визуелна акомодација је физиолошки процес којим се постижу повољни оптички услови да би око могло да идентификује осмотрене просторне објекте. Процес се састоји од опажаја предмета у периферним дијеловима видног поља (око 0.1 секунди), помјерања слике у самом оку да се доведе у осу осматрања ока (око 0.2 с), времена потребног за добијање јасне слике (0.07 с) и препознавања објекта (0.5-1 с).[1][2]
Сходно томе укупно вријеме акомодације ока у најбољем случају износи 1 секунд. Ако је потребно да се изврше неке радње у вези са опажајем мртво вријеме треба повећати за 0.5 с за одлуку о дјеловању и њено извршење.[3] Способност очног сочива је да мења своју јачину како би гледањем блиских предмета настала јасна слика на мрежњчи
Основне информације[уреди | уреди извор]
У акомодационом мировању, кад је предмет у далекој тачки, цилијарни мишићи ока су опуштени, а сочиво је скоро равно. То значи да се сочиву повећао радијус закривљености, а с тиме и жаришна даљина. Сочиво у том положају има најмању јачину, ј = 59 дпт.[4]
Кад се предмет приближава оку, цилијарни мишићи се грче, што доводи па попуштања спољашње силе на сочиво и оно се због сопствене еласичности испупчује. Тада је сочиву смањен радијус закривљености, а самим тим и жаришна даљина. То значи да је јачина сочива порасла.
Око је око у акомодацијском максимуму онда кад се предмет налази у ближој тачки. Тада је јачина сочива највећа, и износи ј = 71 дпт.
На даљини јасног вида око акомодира без напора и тада је јачина сочива приближно 64 дпт.
Акомодација ока код животиња[уреди | уреди извор]
Многе животиње, за разлику од човека могу јасно видети како у води тако и на копну. Неке имају изванредан распон акомодације, а друге су развиле друге стратегије. Корморани могу да мењају рефракциону снагу својих сочива за 40-50 диоптрија, у поређењу са око 16 диоптрија код просечног адолесцента.
Повећана способност акомодације у великој мери настаје због високо развијених мишићних сфинктера који мењају закривљеност предњег дела сочива. Тако нпр. корњаче и видре имају веома јаке мишићнее сфинктере. Варијације у геометрији сочива поседују и различите врсте птица и риба.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Schiffman, Harvey (2011). La Percepción Sensorial. Limusa Wiley. ISBN 978-968-18-5307-5. стр. 252.
- ^ Anderson H, Hentz G, Glasser A, Stuebing K, Manny R. Minus-Lens–Stimulated Accommodative Amplitude Decreases Sigmoidally with Age: A Study of Objectively Measured Accommodative Amplitudes from Age 3. Invest Ophthalmol Vis Sci 2008; 49; 2919-2926.
- ^ Chen, Ai Hong; O’Leary, Daniel J.; Howell, Edwin R. (2000). "Near visual function in young children". Ophthal. Physiol. Opt. 20 (3): 185–198.
- ^ Kingslake, R., Lens Design Fundamentals, pp. 277-86, New York, Academic Press, Inc., 1978.
Литература[уреди | уреди извор]
- Војна енциклопедија, Београд, 1970, књига прва, pp. 70.
