Акомодација ока

Najmanja (gore) i najveća akomodacija (dole) oka

Акомодација ока или визуелна акомодација је физиолошки процес којим се постижу повољни оптички услови да би око могло да идентификује осмотрене просторне објекте. Процес се састоји од опажаја предмета у периферним дијеловима видног поља (око 0.1 секунди), помјерања слике у самом оку да се доведе у осу осматрања ока (око 0.2 с), времена потребног за добијање јасне слике (0.07 с) и препознавања објекта (0.5-1 с).^[1]^[2]

Сходно томе укупно вријеме акомодације ока у најбољем случају износи 1 секунд. Ако је потребно да се изврше неке радње у вези са опажајем мртво вријеме треба повећати за 0.5 с за одлуку о дјеловању и њено извршење.^[3] Способност очног сочива је да мења своју јачину како би гледањем блиских предмета настала јасна слика на мрежњчи

Основне информације[уреди | уреди извор]

У акомодационом мировању, кад је предмет у далекој тачки, цилијарни мишићи ока су опуштени, а сочиво је скоро равно. То значи да се сочиву повећао радијус закривљености, а с тиме и жаришна даљина. Сочиво у том положају има најмању јачину, ј = 59 дпт.^[4]

Кад се предмет приближава оку, цилијарни мишићи се грче, што доводи па попуштања спољашње силе на сочиво и оно се због сопствене еласичности испупчује. Тада је сочиву смањен радијус закривљености, а самим тим и жаришна даљина. То значи да је јачина сочива порасла.

Око је око у акомодацијском максимуму онда кад се предмет налази у ближој тачки. Тада је јачина сочива највећа, и износи ј = 71 дпт.

На даљини јасног вида око акомодира без напора и тада је јачина сочива приближно 64 дпт.

Акомодација ока код животиња[уреди | уреди извор]

Многе животиње, за разлику од човека могу јасно видети како у води тако и на копну. Неке имају изванредан распон акомодације, а друге су развиле друге стратегије. Корморани могу да мењају рефракциону снагу својих сочива за 40-50 диоптрија, у поређењу са око 16 диоптрија код просечног адолесцента.

Повећана способност акомодације у великој мери настаје због високо развијених мишићних сфинктера који мењају закривљеност предњег дела сочива. Тако нпр. корњаче и видре имају веома јаке мишићнее сфинктере. Варијације у геометрији сочива поседују и различите врсте птица и риба.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

^ Schiffman, Harvey (2011). La Percepción Sensorial. Limusa Wiley. ISBN 978-968-18-5307-5. стр. 252.
^ Anderson H, Hentz G, Glasser A, Stuebing K, Manny R. Minus-Lens–Stimulated Accommodative Amplitude Decreases Sigmoidally with Age: A Study of Objectively Measured Accommodative Amplitudes from Age 3. Invest Ophthalmol Vis Sci 2008; 49; 2919-2926.
^ Chen, Ai Hong; O’Leary, Daniel J.; Howell, Edwin R. (2000). "Near visual function in young children". Ophthal. Physiol. Opt. 20 (3): 185–198.
^ Kingslake, R., Lens Design Fundamentals, pp. 277-86, New York, Academic Press, Inc., 1978.

Литература[уреди | уреди извор]

Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, pp. 70.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Schiffman, Harvey (2011). La Percepción Sensorial. Limusa Wiley. ISBN 978-968-18-5307-5. стр. 252.

[2] Anderson H, Hentz G, Glasser A, Stuebing K, Manny R. Minus-Lens–Stimulated Accommodative Amplitude Decreases Sigmoidally with Age: A Study of Objectively Measured Accommodative Amplitudes from Age 3. Invest Ophthalmol Vis Sci 2008; 49; 2919-2926.

[3] Chen, Ai Hong; O’Leary, Daniel J.; Howell, Edwin R. (2000). "Near visual function in young children". Ophthal. Physiol. Opt. 20 (3): 185–198.

[4] Kingslake, R., Lens Design Fundamentals, pp. 277-86, New York, Academic Press, Inc., 1978.

[1]

[2]

[3]

[4]