Акомодација ока
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Акомодација ока или визуелна акомодација је физиолошки процес којим се постижу повољни оптички услови да би око могло да идентификује осмотрене просторне објекте. Процес се састоји од опажаја предмета у периферним дијеловима видног поља (око 0.1 секунди), помјерања слике у самом оку да се доведе у осу осматрања ока (око 0.2 с), времена потребног за добијање јасне слике (0.07 с) и препознавања објекта (0.5-1 с).[1][2]
Сходно томе укупно вријеме акомодације ока у најбољем случају износи 1 секунд. Ако је потребно да се изврше неке радње у вези са опажајем мртво вријеме треба повећати за 0.5 с за одлуку о дјеловању и њено извршење.
Види још[уреди]
Извори[уреди]
- ^ Schiffman, Harvey (2011). La Percepción Sensorial. Limusa Wiley. p. 252. ISBN 968-18-5307-5.
- ^ Anderson H, Hentz G, Glasser A, Stuebing K, Manny R. Minus-Lens–Stimulated Accommodative Amplitude Decreases Sigmoidally with Age: A Study of Objectively Measured Accommodative Amplitudes from Age 3. Invest Ophthalmol Vis Sci 2008; 49; 2919-2926.
Литература[уреди]
- Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, pp. 70.
 | Овај чланак везан за анатомију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
