Ана Клевска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ана Клевска

Ана Клевска
Ана Клевска

Датум рођења 22. септембар 1515.[1]
Место рођења Диселдорф (Свето римско царство Свето римско царство)
Датум смрти 16. јул 1557.
Место смрти Лондон (Енглеска Енглеска)
Гроб Саборна црква Светог Петра у Вестминстеру
Титула краљица Енглеске
Период 28. јануар 15409. јул 1540.
Претходник Џејн Симор
Наследник Катарина Хауард
Порекло
Династија Ламарк
Отац Јохан III
Мајка Марија од Јилих-Берга
Породица
Супружник Хенри VIII Тјудор

Ана Клевска (енгл. Anne of Cleves, нем. Anna von Jülich-Kleve-Berg, хол. Anna van Kleef; Диселдорф, 22. септембар 1515.[1]Лондон, 16. јул 1557.) је била четврта жена енглеског краља Хенрија VIII, кћи Јована III, владара војводства Клевса које се налазило на Рајни, на граници данашње Немачке и Холандије.

Потрага за младом[уреди]

Када се Хенри VIII након две године туговања над умрлом трећом супругом одлучио да ожени и по четврти пут, његови амбасадори су започели потрагу за европском принцезом достојном титуле енглеске краљице. Хенри, међутим, чак ни као краљ Енглеске није био пожељан нежења; судбина његове три претходне жене одвратила је многе принцезе од жеље да буду енглеске краљице, не желећи да заврше у беди као Катарина Арагонска, нити под оштрицом мача као Ана Болен или као Џејн Симор, за коју се говорило да је жртва царског реза.[2]

Припреме за брак[уреди]

Оно што је навело Томаса Кромвела, Хенријевог утицајног саветника, да се заинтересује за брак између краља и Ане била је њена религија. Хенри јесте одбио да призна Папу за свог надређеног, али је остао религиозан католик и желео је да његова супруга буде католкиња.[3] Међутим, Кромвел је имао на уму да би савез са немачким протестантским земљама био кориснији у борби против утицаја Папе, те је своје замисли изнео Хенрију. Ханс Холбајн Млађи је био задужен да слика портрете неудатих девојака из разних европских аристократских породица. Било је уобичајено за дворске сликаре да ласкају сликајући важне особе и скривају њихове физичке недостатке, али једина важна особа у овом случају је био краљ; Хенри је унајмио Холбајна да буде што је могуће прецизнији при сликању Ане и њене млађе сестре Амелије. Краљ је изгледа био задовољан веродостојношћу Аниног портрета, што се може закључити чињеницом да је Холбајн остао на двору и наставио да ради као краљев сликар.

Портрет Ане Клевске из 1540. године

Преговори са Клевеским двором су били у пуном јеку у марту 1539. Томас Кромвел је коначно уговорио брак 4. октобра исте године. Хенри је код жена ценио образовање и културну софистицираност, а Ани је ово недостајало у одгојању; није имала никакво формално образовање, а уместо да је учила да пева или свира, Ана је научила да везе. Знала је да чита и пише, али само немачки, што није било од користи на енглеском двору. Ана је ипак сматрана добром кандидаткињом, вероватно зато што је Хенри требао подршку протестантских земаља.

Ана је стигла у Енглеску првог дана 1540. године. Хенри, нестрпљив да види своју будућу жену, ненајављено је отпутовао у Рочестер. За разлику од Хенрија, Ана која није имала прилику да види портрет особе с којом ступа у брак, немало се изненадила и разочарала гојазним старцем који је стајао пред њом. Хенри је то приметио и одмах изгубио интерес за Ану, и то у толикој мери да је хтео да избегне брак са њом. Међутим преговори су већ били завршени па је у том тренутку било немогуће прекинути веридбу и притом не увредити Немце.[4]

Краткотрајни брак[уреди]

Шест жена
краља Хенрија VIII
Michel Sittow 002.jpg Каталина од Арагона
Anne boleyn.jpg Ана Болен
Hans Holbein d. J. 032b.jpg Џејн Симор
AnneCleves.jpg Ана Клевска
HowardCatherine02.jpeg Катарина Хауард
Catherine Parr from NPG.jpg Катарина Пар

Томас Кромвел је венчао Хенрија и Ану 6. јануара 1540. у палати Плејсентија у Гринвичу, упркос краљевом негодовању, а ако је Ана имала неке примедбе, морала је да их задржи за себе.

Брак није потрајао дуго. Хенри је након прве брачне ноћи изјавио да није могао конзумирати свој брак због физичке непривлачности своје супруге.[4] Хенри и Ана, који су једва могли комуницирати због језичких баријера, сложили су се да се њихов брак поништи, што је Кромвел учинио 9. јула 1540. године, а као формални разлог је узето неконзумирање брака и њене претходне непрекинуте заруке са Френсисом I Лотариншким. Популарано је мишљење да је Хенри желео да прекине њихов брак јер је Ану сматрао физички непривлачном, а да се Ани није свиђала његова гојазност. Према другој теорији, Хенри и Ана се једноставно нису слагали. Она је била васпитана на малом провинцијалном двору и није делила занимање за врсте музике и литературе које су биле популарне на Хенријевом двору и код самог Хенрија.[5][6]

Живот после поништења брака[уреди]

Потпис Ане Клевске

Хенри је сигурно био задовољан тиме што се Ана сложила са поништавањем њиховог брака, јер је знао у какве би проблеме могао да упадне буде ли се она опирала. Могуће је такође да је Хенри желео да поправи своју репутацију. Ана је примила великодушне поклоне од бившег мужа, укључујући и замак Хивер у којем су до тада живели родитељи Ане Болен. Била је власница још много кућа и поседа, а поред титуле принцезе уживала је част краљеве сестре и предност над свим енглеским дамама, осим Хенријевих следећих жена и две кћери.[7] Често је посећивала Хенрија на двору и остала у добром односу са својим бившим пасторцима. Захваљујући великодушној пензији коју је примала од Хенрија, ускоро је постала најбогатија земљопоседница у Енглеској.[8] Није се никада више удавала. Одбила је братову понуду да се врати у домовину и остала у Енглеској до своје смрти. Посљедњи пут се појавила у јавности на крунидби њене некадашње пасторке, Марије I. Ана Клевска је умрла 16. јула 1557. године, надживевши Хенрија и све његове жене.

Референце[уреди]

  1. ^ а б Weir 1996
  2. ^ „Jane Seymour: Biography, Portraits, Primary Sources“ Приступљено 10. 10. 2011.. 
  3. ^ Fraser, Antonia (1993). The Wives of Henry VIII. Penguin Books Canada, Limited. ISBN 978-0-14-013293-9. 
  4. ^ а б Schofield, John McAllister (2008). The Rise and Fall of Thomas Cromwell: Henry VIII's Most Faithful Servant. The History Press. ISBN 978-0-7524-4604-2. 
  5. ^ „Ecclesiastical Memorials Relating Chiefly to Religion and the Reformation of It, and the ... : John Strype : Free Download & Streaming : Internet Archive“ Приступљено 10. 10. 2011.. 
  6. ^ „Holbein en Angleterre | Amateur d'art“ Приступљено 10. 10. 2011.. 
  7. ^ Weir, Alison (1991). The six wives of Henry VIII. New York: Grove Weidenfeld. ISBN 978-0-8021-3683-1. 
  8. ^ „Anne of Cleves: Biography, Portraits, Primary Sources“ Приступљено 10. 10. 2011.. 

Литература[уреди]

  • Weir, Alison (1996). Britain's royal families: the complete genealogy. London: Pimlico. 
  • Fraser, Antonia (1993). The Wives of Henry VIII. Penguin Books Canada, Limited. 
  • Schofield, John McAllister (2008). The Rise and Fall of Thomas Cromwell: Henry VIII's Most Faithful Servant. The History Press. 
  • Weir, Alison (1991). The six wives of Henry VIII. New York: Grove Weidenfeld. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ана Клевска



Претходник:
Џејн Симор
Жене краља Хенрија VIII Наследник:
Катарина Хауард
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}