Ана Црнковић
Ана Црнковић | |
---|---|
Датум рођења | 21. септембар 1934. |
Место рођења | Горњи Таванкут |
Датум смрти | 30. октобар 2011.77 год.) ( |
Ана Црнковић ( Горњи Таванкут, 21. септембар 1934 — 30. октобар 2011) била је наивна умјетница која је радила у техници сламе и педагог.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је у Горњем Таванкуту 1934. године. Похађала је школе у Таванкуту и Суботици . Студирала је у Загребу, где је постала дипломирани професор географије.[1]
Нашла је посао у Црвенчи. Услишен јој је захтев да се пресели у Таванкут, па се 1977. године запослила у ОШ Матија Губец 1977. године. Тамо је упознала технику рада у сламе и познате уметнике у тој области Марију Ивковиц Ивандекић, сестре Ану, Ђулу и Тезу Милодановиц, Кату Рогић, Маргу Стипић и њихове ученике. И сама се укључила у ширење овог знања међу младима у Таванкуту.
Одмах 1977. године, када је дошла у Таванкут, приступила је Ликовној секцији ХКПД Матија Губец, непосредно пре групе сликара-сламарки, међу којима су биле Марга Стипић, Аница Балашевић, Матија Дулић, Марија Ивковић Ивандекић, Розалија Сарић, Ката Рогић и др. .активиране након што је активност Уметничке секције замрла дуги низ година. Касније је постала шеф Уметничке секције све до 1992. године. [2]
Временом су им се придружили нови уметници. Године 1986. Уметничка секција прераста у Наивну колонију у техници сламе . Сазивање ових колонија додатно је афирмисало Ану Црнковић, Маргу Стипић, Кату Рогић, Марију Ивковић Ивандекић, Розалију Сарић и већ познате колеге, али и нове чланове колоније. [2]
Године 1992. основала је ново удружење сламарки, под називом ЛУСА, и престала да буде члан овог друштва. [2] [3]
Предводила је Удружење ЛУСА које делује у оквиру Удружења пензионера Суботица 5 година. Убрзо је основала још једно сламарско удружење, Сламарску радионицу за пензионере (СРП, „пензионери“). Не само да је почела да шири сламарску културу, већ је била оснивач и оснивач Сламарске секције Аница Балашевић, која ради у оквиру суботичког огранка Матице хрватске .
Укупно је излагала на око три стотине изложби у Хрватској, Босни и Херцеговини, Мађарској, Русији, Белорусији, Бугарској, Немачкој, Румунији, Сједињеним Америчким Државама и другде. Учествовала је на ликовним колонијама у Таванкуту, Суботици, Осовљу, Ријеци, Крашићу, Ернестинову, Св. Мартина под Окићем и другде.
Научила је многе ствараоце да раде у техници сламе. Учила је различите узрасте, од деце до пензионера.
Награде
[уреди | уреди извор]- Првомајска награда
- Октобарска награда за 1986
- Орден рада са сребрним венцем
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Ante Sekulić: Umjetnost i graditeljstvo bačkih Hrvata, Matica hrvatska, Zagreb, 1988., str. 114.
- ^ а б в HKPD Matija Gubec Tavankut Архивирано на сајту Wayback Machine (5. мај 2012) Slamarska sekcija
- ^ HKPD Matija Gubec Tavankut Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2016) Stranice posvećene prijašnjim članicama Likovne kolonije
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- ХКПД Матија Губец Таванкут Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2014) Ана Црнковић са појединим учесницима Колоније наиве у техници сламе у Таванкуту 1986. године.
- ХКПД Матија Губец Таванкут Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2014) Ана Црнковић са делом учесника Шестог сусрета Прве југословенске колоније сламе, Тавакут, 1991. године.
- ХКПД Матија Губец Таванкут Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2021) Слика Ане Црнковић: Кукуруз се већ бере, слама, 1996.