Црвенка

За друге употребе, погледајте Црвенка (вишезначна одредница).

Црвенка
Српска православна црква у центру Црвенке
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Општина	Кула
Становништво
— 2022.	7.556
— густина	108,9*/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 39′ 30″ С; 19° 27′ 21″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	86 m
Површина	66,4* km2
Црвенка Црвенка на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	25220
Позивни број	025
Регистарска ознака	KU

Црвенка (мађ. Cservenka; нем. Тscherwenka или Rotweil) је градско насеље у Србији које је део општине Кула и налази се на северозападном делу Војводине. Према попису из 2022. било је 7556 становника.

Географија

Црвенка

Насеље Црвенка је смештено на додирној зони Бачке лесне терасе и Бачке лесне заравни. Карактеристично је да је насеље подигнуто на лесној тераси мада је повољније да је било подигнуто на лесној заравни. Црвенка је положена у централом делу Бачке на географским координатама 45°39’30" СГШ и 19°27’30" ИГД. Насеље се налази на тачки спајања и разилажења саобраћајница у разним правцима, што даје насељу ознаку важног саобраћајног чворишта.

Историја

Место и име Црвенка први пут се спомиње 1543. године у урбарској књизи калочке бискупије док у турским споменицима тог доба нема помена њеног имена. Године 1785. Црвенка је као село била већ подигнута и имала је 500 кућа. Када су до јесени 1785. године све куће довршене Црвенка је имала пет попречних улица. Свака кућа била је од набоја, а имала је једну собу, кухињу и оставу и стају, а била је покривена трском. У Црвенку су одмах дошли учитељ, поп и бележник. Учитељ и бележник су добили по 20 јутара земље и кућу а поп 40 јутара. Била је подигнута и болница на горњем крају пете улице ради пружања помоћи онима који су се разболели услед промене климе. До краја 1785. г. у Црвенки је било насељено 2500 колониста у 500 кућа. Опасност од подземних вода и нових поплава изискивала је одводњавање, па је 1786. г. прокопан јарак у ширини од једног метра од Куле до старог Врбаса. Како је ово било сасвим недовољно 1787. г. продужен је канал до Сивца. Рад на прокопавању данашњег Великог Бачког Канала почео је 1792. г. а завршен је 1802. г. Укупни трошкови износили су 300.000 форинти. Канал добија воду из Дунава код Бездана а улива се у Тису код Старог Бечеја и својим током пресеца Црвенку на два дела. Тако је прокопавањем канала извршено одводњавање сувишне воде а Црвенка која је била нарочито угрожена обезбеђена је од поплава. Већи део црвеначких колониста били су евангелисти који су већ 1785. г. основали своју црквену општину а 1812. г. подигли и своју цркву. Мањи део је припадао реформатима који су своју црквену општину основали 1786. г. а цркву подигли такође 1812. г. Најмање је било католика. Они су црквену општину основали тек 1896. г. а њихова црква је подигнута 1892. г. Одмах при досељавању за евангелике је отворена народна школа у једној изнајмљеној просторији на којој се радило све до 1803. г. када је подигнута прва школа са учитељским станом. Друга евангелистичка школа прорадила је 1820. г. Ово су биле школе за децу до 12 година а продужене школе за децу од 12 до 15 година није било. Обе ове школе држала је евангелистичка црквена општина, а тек крајем XИX. века основана је и прва општинска народна школа којом је управљала месна власт. Од 1840-1900. г. Црвенка је била трговачки центар Средње Бачке за трговину житарицама а нарочито пшеницом и кукурузом. Сељаци су довозили колима жито у Црвенку са даљине 80-100 км. где су га преузимали трговци-препродавци и упућивали колима до Дунава па затим даље до Будимпеште, Беча и Регенсбурга. У ово доба канал је био животна артерија за трговину Средње Бачке, јер су путеви били тако рђави да су у јесен и пролеће представљали дубока блатишта по којима није био могућ никакав саобраћај. Рђаво стање саобраћаја ометало је брзи привредни развој, а када је 1885. г. изграђена пруга Будимпешта-Земун преко Врбаса а затим пруге Сомбор − Бечеј и Суботица − Богојево, Црвенка је као трговиште почела да опада јер су сва места на овим пругама, заинтересована за Црвенку, имала могућност за транспорт железницом. Почетком XX века Црвенка је као трговачки центар Средње Бачке изгубила сваки значај. Од тог времена Црвенка извози само кукуруз, јер се пшеница прерађивала у локалним млиновима. Кроз читав XIX век број становника у Црвенки је нормално растао тако да је 1825. г. било 3875 становника а 1850. г. број се повећао на 6308. У два маха 1836 и 1879. године харала је у Црвенки епидемија колере која је јако проредила становништво. Званичан попис 1900. г. утврђује да је Црвенка имала 7563 становника у 1166 кућа и то: 6911 Немаца, 499 Мађара, 60 Срба, 49 Хрвата, 38 Словака, 67 Јевреја, 1 Русина и 4 осталих. Године 1909. Црвенка је имала пошту, телеграф, железничку станицу, читаоницу, касино, четири мање фабрике машина, четири циглане, два млина, једну кречану и мању фабрику масла и сира. Развој индустрије кулминирао је 1912. г. када је подигнута фабрика шећера са англо-мађарским капиталом у висини од 16.000.000 динара. Подизање ове фабрике било је од великог привредног значаја за Црвенку и околину. Пред Други светски рат фабрика је прешла у власништво англо-чешке банке. Када је прорадила њен капацитет је био 140 вагона шећерне репе за 24 сата, а од 1926. г. прерађивала је 250 вагона. Поред фабрике шећера прорадила је 1923. г. и фабрика шпиритуса која од меласе производи чисти алкохол. Од 1928. г. сопствена електрична централа даје енергију поред Црвенке Крстуру и Лалићу а од 1944. године и Крушчићу. За време „кампање“ у фабрици је било запослено 1600 радника а у преосталим месецима око 200. Занати у овом периоду су се развили да је 1935. г. било укупно 199 занатских радњи. Пред Други светски рат по незваничној процени Црвенка је имала 11000 становника, што значи да се од последњег пописа 1931. г. када је било 9023 становника, увећао број за приближно 2000. На оволики број становника долазиле су 4 мануфактурне радње, 2 гвожђаре и још 25 мањих трговачких радњи поред две јувелирске и филијале „Бата“. У лето 1944. г. када је Црвена армија упала у Банат и када су војвођански партизански одреди појачали активност, Немци су почели да се спремају за исељавање у Аустрију и Немачку по директиви из Немачке. Када су јединице НОВ и ПОЈ почеле да ослобађају Бачку уз садејство Црвене армије почело је убрзано исељавање Црвенке. Немци су напустили Црвенку у времену од 3. до 14. октобра 1944. г. тако да је од око 11000 становника остало свега 500.

Колонизација Црвенке 1945/46.

После исељавања Немаца у октобру 1944. г. у Црвенки је било око 1000 напуштених кућа. По закону о аграрној реформи и колонизацији у напуштене куће, у првом реду, сиромашне и заслужне породице из устаничких крајева долазе у Црвенку. За Црвенку су одређени углавном колонисти-земљорадници из Црне Горе и то из даниловградског среза. Како се није пријавио довољан број колониста из даниловградског среза тај број је допуњен са неколико породица из никшићког среза а затим из Босне, Херцеговине, Хрватске (Далмација и Лика).

Привреда

Силос шећеране у Црвенки

Црвенка има веома јаку привреду ако узмемо у обзир саму величину места. У њој се налазе многобројна предузећа међу којима се истичу:

• Фабрика шећера Црвенка
• фабрика кондиторских производа Јафа
• ДП Залив
• АД фабрика сточне хране Црвенка
• Сигма ДОО

Демографија

У насељу Црвенка живи 8.027 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,3 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 3.341 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,69.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 6.879 1953. 7.797 1961. 9.369 1971. 10.098 1981. 10.629 1991. 10.409 10.247 2002. 10.163 10.315 2011. 9.001 2022. 7.556

Етнички састав према попису из 2002.‍
Срби			7.264	71,47%
Црногорци			1.313	12,91%
Мађари			493	4,85%
Хрвати			183	1,80%
Југословени			156	1,53%
Украјинци			96	0,94%
Русини			64	0,62%
Македонци			57	0,56%
Немци			33	0,32%
Роми			21	0,20%
Словенци			17	0,16%
Словаци			16	0,15%
Чеси			11	0,10%
Муслимани			10	0,09%
Руси			7	0,06%
Буњевци			7	0,06%
Албанци			6	0,05%
Бугари			1	0,00%
непознато			129	1,26%

Становништво према полу и старости

м ж ? 15       24 80+ 55       86 75—79 82       183 70—74 182       263 65—69 292       362 60—64 317       357 55—59 230       274 50—54 339       368 45—49 425       399 40—44 349       358 35—39 366       340 30—34 353       339 25—29 356       319 20—24 371       343 15—19 393       353 10—14 354       313 5—9 274       258 0—4 226       245 Просек : 37,7 40,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.713	2.003	2.523	2.853	3.143	3.259	3.341

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	576	812	638	788	335	145	35	7	2	3	3,04

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	4.125	1.394	2.441	168	113	9
Женски	4.368	926	2.486	767	184	5
УКУПНО	8.493	2.320	4.927	935	297	14

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.633	139	0	0	846
Женски	1.055	54	0	0	433
Укупно	2.688	193	0	0	1.279
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	30	106	122	47	120
Женски	3	18	225	30	26
Укупно	33	124	347	77	146
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	9	31	42	29	15
Женски	11	19	31	85	69
Укупно	20	50	73	114	84
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	31	0	0	66
Женски	18	1	0	32
Укупно	49	1	0	98

Спорт

Црвенка има богату спортску историју. Такође од 1968. године у Црвенки се налази базен на отвореном рађен по олимпијским стандардима, који је и даље у функцији.

• РК Црвенка

Позната Црвеначка школа рукомета освојила је прву мушку савезни лигу Југославије (1969) као и два пута куп Југославије (1967. и 1988). Такође су били и полуфиналисти Купа европских шампиона (1970). Омладинци су два пута освајали шампионат (1981. и 1994).

• ФК Црвенка

Највећи успех Црвеначког фудбала је свакако улазак у прву лигу Југославије.

• КК Црвенка

Галерија

• 
  Православна црква у Црвенки
• 
  Католичка црква у Црвенки
• 
  Срушене немачке цркве

Напомене

• Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Црвенка, на којој се налазе два насеља Црвенка и Нова Црвенка.

Спољашње везе

• Crvenka.com
• Завод за урбанизам Кула-Оџаци
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)