Антонио Велосо

С Википедије, слободне енциклопедије
Антонио Велосо
Лични подаци
Пуно име Антонио Аугусто да Силва Велосо
Датум рођења (1957-01-31)31. јануар 1957.(67 год.)
Место рођења Сао Жоао да Мадеира,
Португалија
Висина 1,78 м
Позиција одбрана
Јуниорска каријера
1972—1976 Санжоаренсе
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1976—1978
1978—1980
1980—1995
Санжоаренсе
Беира Мар
Бенфика
27
56
419
(1)
(4)
(9)
Репрезентативна каријера
1981—1994  Португалија 40 (0)
Тренерска каријера
1996—2000
2000—2001
2002
2001—2002
2006—2007
2008—2009
2009—2010
Алверка
Атлетико Лисабон
Бенфика (помоћник)
Бенфика Б
Атлетико Малвеира
Оеирас
Ештреља Амадора

Антонио Аугусто да Силва Велосо (порт. António Augusto da Silva Veloso; 31. јануар 1957) бивши је португалски фудбалер. Играо је на позицији одбрамбеног играча.

Биографија[уреди | уреди извор]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је у градићу Сао Жоао да Мадеира. Фудбал је почео да игра у клубу АД Санжоаренсе, а затим је прешао у Беира Мар, где је играо две сезоне. У сезони 1980/81. прешао је у лисабонску Бенфику, остао је до краја каријере у том клубу.

Са Бенфиком, Велосо је играо у финалу Купа УЕФА у сезони 1982/83, али су изгубили од белгијског Андерлехта укупним резултатом 1:2. У финалу Купа европских шампиона 1987/88, Бенфика је изгубила од ПСВ Ајндховена након извођења једанаестераца, а Велосо је једини промашио пенал (5:6).[1]

Повреда је Велоса оставила ван тима када су стигли до финала у сезони 1989/90, изгубили су од Милана. Повукао се са 38 година након 15 одиграних сезона за Бенфику и више од 500 наступа, потом је постао фудбалски тренер.

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Велосо је одиграо 40 утакмица за Португалију. Дебитовао је 18. новембра 1981. године у победи над Шкотском од 2:1 у квалификацијама за одлазак на Светско првенство 1982. године. Играо је на Европском првенству 1984, где је са националним тимом стигао до полуфинала.[2] Остао је ван састава за Светско првенство 1986. године због допинг теста, за који се касније показало да је лажан.[3][4]

Последњу утакмицу за репрезентацију је одиграо у 36. години, када је био нерешени резултат 2:2 са Шпанијом 19. јануара 1994. године, у пријатељској утакмици.

Приватно[уреди | уреди извор]

Његов син, Мигел Велосо, такође је професионални фудбалер. Играо је за португалску репрезентацију.[5][6]

Највећи успеси[уреди | уреди извор]

Бенфика

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Veloso: "Todos discutiam e ninguém queria marcar o penálti. Tive de ser eu..." [Veloso: "Everybody was arguing and no one wanted to take the penalty. It had to be me..."]. Expresso (на језику: португалски). 18. 3. 2011. Архивирано из оригинала 17. 05. 2017. г. Приступљено 18. 4. 2017. 
  2. ^ „Platini faz a diferença em meia-final de sonho” [Platini makes the difference in dream semi-final] (на језику: португалски). UEFA. 4. 10. 2003. Архивирано из оригинала 07. 03. 2018. г. Приступљено 18. 4. 2017. 
  3. ^ „António Veloso: "Aquelas análises não eram minhas de certeza!" [António Veloso: “Those analysis where not mine for sure!”]. Observador (на језику: португалски). 4. 6. 2014. Приступљено 18. 4. 2017. 
  4. ^ „Bandeirinha por Veloso” [Bandeirinha for Veloso]. i (на језику: португалски). 9. 5. 2015. Приступљено 26. 5. 2017. 
  5. ^ „«Miguel Veloso está lesionado», diz o pai” [«Miguel Veloso is injured», says father]. Record (на језику: португалски). 28. 2. 2009. Приступљено 23. 7. 2019. 
  6. ^ „Os Velosos” [The Velosos]. Record (на језику: португалски). 18. 3. 2009. Приступљено 8. 2. 2013. 
  7. ^ „Especial 'Tetra'” ['Tetra' special edition]. Mística (на језику: португалски). бр. 33. Portugal: Impresa Publishing. 1. 6. 2017. стр. 80. ISSN 3846-0823. 
  8. ^ а б „Bicampeões para a história” [Back-to-back champions for the ages]. Visão (на језику: португалски). Portugal: Impresa Publishing. мај 2015. стр. 56. ISSN 0872-3540. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]