Аполо 17

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аполо 17

Аполо 17 лунарни ровер и астронаут Јуџин Сернан
Аполо 17 лунарни ровер и астронаут Јуџин Сернан

Оператор НАСА
Тип мисије летелица са људском посадом
Датум лансирања 7. децембар 1972.
Крај мисије 19. децембар 1972.
Ракета-носач Saturn V
Место лансирања Свемирски центар Кенеди
Маса 46 980 kg
Врста орбите Селеноцентрична
Улазак у орбиту 11. децембар 1972.
Апоапсис 26.9 km
Периапсис 109.3 km
Место слетања Море кише

Аполо 17 била је последња мисија из америчког Аполо програма за истраживање Месеца. Летелица је лансирана 7. децембра 1972. године са трочланом посадом: командер Јуџин Сернан, пилот командног модула Роналд Еванс и пилот лунарног модула Харисон Шмит. Ова мисија је представљала последње коришћење Аполо хардвера у своју оригиналну сврху-слетање на Земљин једини природни сателит.

Ракета која је носила летелицу била је Saturn V, она која је носила и остале Аполо летелице у свемир. Астронаути су на Месецу остали 3 дана и са собом носили треће америчко лунарно возило. Командер Еванс је у току мисије остао у Месечевој орбити у командном модулу. Друга два астронаута, Шмит и Сернан на Месецу су обавили разне тестове, три шетње по површини и покупили си узорке Месечевог тла. На Земљу су се вратили 19. децембра после 12 дана проведених у свемиру.

Аполо 17 оборио је рекорде претходних летова. Најдуже су остали на Месецу, вратили на Земљу највише узорака, прешли рекордни број километара, и најдуже остали у Месечевој орбити. После Аполоа 17, ниједна људска посада није напустила ниску Земљину орбиту.

Посада[уреди]


Мисија[уреди]

Лансирање[уреди]

Аполо 17 је лансиран 7. децембра 1972. године из свемирског центра Кенеди. Ово лансирање је било прво у историји које се десило ноћу, и последње са људском посадом.

Преко 500 000 људи је гледало лансирање, без обзира што је било у касним сатима. Посматрачи 800 km далеко су могли да виде лансирање, у Мајамију и Флориди.

Лунарно возило

11. децембра летелица је ушла у Месечеву орбиту и посада је почела припреме за спуштање.

Слетање[уреди]

Након одвајања лунарног од командног модула, два члана посаде, Кернан и Шмит почели су да се спуштају на Месечево тло.

Слетели су у долину Taurus-Littrow у мору кише 11. децембра у 2:55 поподне по источном времену. Убрзо су почеле припреме за прву шетњу по Месецу.

На површини Месеца[уреди]

Прва шетња по Месецу почела је пар сати након слетања, у 6:55 поподне по источном времену 11. децембра а трајала 7 сати и 12 минута након чега су се астронаути вратили у лунарни модул. Први задатак био је да се лунарно возило доведе на површину. Током прве шетње прикупљено је 14 килограма стена и прашине са површине.

место спуштања Аполоа 17

Друга шетња почела је у 6:28 поподне по источном времену, 12. децембра. Трајала је 7 сати и 37 минута. Прикупљено је 34 килограма узорака са различитих локација, постављено је 3 експлозива и седам пута је измерена Месечева сила привлачења помоћу гравиметра.

Еванс при изласку из лунарног модула

Трећа шетња, и последња, била је одрађена 13. децембра у 5:26 поподне по источном времену. Покупљено је 66 килограма узорака лунарног тла и прашине и 9 мерења гравиметром. Астронаути су се затим одвезли североисточно од места слетања и испитали кратер Van Serg. Последња шетња трајала је 7 сати и 15 минута након чега су се астронаути вратили у лунарни модул и почели припреме за одлазак.

Повратак[уреди]

Командни модул се са лунарним спојио 14. децембра у 5:55 поподне по источном времену. Астронаут Роналд Еванс је провео 1 сат и 7 минута у међупланетарном простору док је узимао искоришћене филмске траке са спољашњих камера на летелици. Ка Земљи, астронаути су кренули само у командном модулу 19. децембра и слетели у Пацифик у 2:25 поподне, 6.4 km даље од брода који је требало да их доведе назад на обалу.

Инструменти[уреди]

и други

Литература[уреди]