19. децембар

19. децембар (19.12.) је 353. дан године по грегоријанском календару (354. у преступној години). До краја године има још 12 дана.

Догађаји

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

• 1154 — Хенри II је крунисан у Вестминстерској опатији, као први енглески краљ из династије Плантагенет.
• 1793 — Наполеон Бонапарта добио је прву значајну битку када је окончао британску опсаду Тулона.
• 1842 — САД су признале независност Хаваја, али амерички утицај остао је доминантан. Хавајска острва су анектирана 1898, а 31. августа 1959. постала су 50. држава САД.
• 1863 — Енглески проналазач Фредерик Волтон патентирао је у Лондону подни прекривач - линолеум.
• 1905 — Кнез Никола Петровић-Његош је донео Никољдански устав, први устав Црне Горе, којим је држава конституисана као уставна монархија.
• 1920 — Константин I се вратио на престо Грчке након смрти свог сина Александра I и референдума.
• 1941 — Тројица ронилаца на људским торпедима Италијанске морнарице су детонирали магнетне мине на британским бродовима у Александрији, онеспособивши два бојна брода.
• 1941 — После неуспеле офанзиве на Москву, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом.
• 1944 — Ослобођена је Подгорица у Другом светском рату.
• 1946 — Почео је Први индокинески рат када су припадници Вијетмина напали француске колонијалне трупе у Ханоју.
• 1950 — Савет НАТО-а именовао америчког генерала Двајта Ајзенхауера врховним командантом снага НАТО у Европи.
• 1958 — Председник САД Двајт Ајзенхауер упутио, први пут у свету, божићне честитке преко сателита.
• 1965 — Са 54,5 процената гласова бирача Шарл де Гол је победио на председничким изборима у Француској Франсоа Митерана.
• 1971 — Филм Паклена поморанџа, редитеља Стенлија Кјубрика, премијерно приказан у Лондону.
• 1972 —
  • Јужнокорејски танкер „Јужна звезда“ испустио више од сто хиљада тона нафте поред Омана.
  • Капсула васионског брода „Аполо 17“ спустила се у Тихи океан. Тиме је окончан амерички програм „Аполо“ летова на Месец са људском посадом.
• 1984 — Британски и кинески премијери Маргарет Тачер и Џао Цијанг потписали су у Пекингу споразум према којем Хонгконг од 1. јула 1997, после 99 година британске управе, прелази под суверенитет Кине.
• 1986 — Совјетски вођа Михаил Горбачов је ослободио Андреја Сахарова након четири године унутрашњег прогонства у Горком.
• 1991 — Република Српска Крајина прогласила Книн за главни град, а Милан Бабић, дотадашњи председник владе, преузео је функцију председника Републике. Тиме су уједињене две територијално неповезане јединице у Хрватској под контролом Срба - Крајина и Српска област Славонија, Барања и Западни Срем. РСК је престала да постоји у августу 1995, када су хрватске снаге заузеле те територије, а око 250.000 Срба избегло је у Босну и СР Југославију.
• 1995 — Први војници из Русије стигли у Босну где ће се укључити у мисију очувања мира (ИФОР), која је по одлуци Савета безбедности УН поверена снагама НАТО.
• 1997 — Сингапурски путнички авион „Боинг 737-300” срушио се близу индонежанског града Палембангаре, што није преживео нико од 104 путника и чланова посаде.
• 1998 — Представнички дом САД је покренуо процедуру опозива председника Била Клинтона након афере Левински.
• 2001 — У социјалним немирима који су захватили Аргентину на хиљаде људи широм земље опљачкало је око 100 самопослуга. Протести у којима је погинуло више од 20, а рањено преко 100 људи, избили су када је влада најавила да ће увести строже економске мере како би отплатила страни дуг од 132 милијарде долара.
• 2002 —
  • Хрватска влада усвојила је Резолуцију о приступању ЕУ.
  • Словенија добила нову владу чији је премијер Антон Роп.
• 2004 — Почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке „Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.
• 2016 — Руски амбасадор Андреј Карлов је убијен пред новинарима у уметничкој галерији у Анкари.

Рођења

• 1844 — Манојло Грбић, српски историчар и писац. (прем. 1899)
• 1852 — Алберт Абрахам Мајкелсон, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1907). (прем. 1931)
• 1863 — Јан Чајак, словачки књижевник и преводилац. (прем. 1944)
• 1875 — Милева Марић Ајнштајн, српска физичарка и математичарка. (прем. 1948)
• 1902 — Ралф Ричардсон, енглески глумац. (прем. 1983)
• 1906 — Леонид Брежњев, руски политичар. (прем. 1982)
• 1915 — Едит Пијаф, француска певачица и глумица. (прем. 1963)
• 1921 — Блаже Конески, књижевник, културни и јавни радник: песник, прозаиста, есејиста, историчар књижевности, филолог и лингвиста, предавач и професор. (прем. 1993)
• 1922 — Блаже Конески, македонски књижевник. (прем. 1993)
• 1924 — Сисели Тајсон, америчка глумица и модел. (прем. 2021)
• 1933 — Иво Сердар, хрватски глумац. (прем. 1985)
• 1937 — Милчо Левијев, бугарски џез музичар (пијаниста). (прем. 2019)
• 1940 — Звонко Бего, хрватски фудбалер. (прем. 2018)
• 1942 — Милан Милутиновић, српски политичар, 2. председник Србије (1997—2002).
• 1953 — Јура Стублић, хрватски музичар, најпознатији као вођа групе Филм.
• 1957 — Кевин Макхејл, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1958 — Веселин Вуковић, српски рукометаш и рукометни тренер.
• 1961 — Ерик Корнел, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (2001).
• 1963 — Џенифер Билс, америчка глумица.
• 1963 — Тил Швајгер, немачки глумац, редитељ, сценариста и продуцент.
• 1964 — Арвидас Сабонис, литвански кошаркаш.
• 1966 — Бранислав Прелевић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1966 — Алберто Томба, италијански скијаш.
• 1969 — Кристи Свонсон, америчка глумица.
• 1972 — Алиса Милано, америчка глумица, продуценткиња и музичарка.
• 1973 — Врбица Стефанов, македонски кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1973 — Кибу Стјуарт, амерички кошаркаш.
• 1974 — Јасмила Жбанић, босанскохерцеговачка редитељка и сценаристкиња.
• 1974 — Славен Римац, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1977 — Хорхе Гарбахоса, шпански кошаркаш.
• 1978 — Игор Ђорђевић, српски глумац.
• 1978 — Марко Томаш, босанскохерцеговачки песник и новинар.
• 1979 — Паола Реј, колумбијска глумица и модел.
• 1980 — Џејк Џиленхол, амерички глумац.
• 1985 — Гари Кахил, енглески фудбалер.
• 1986 — Рајан Бабел, холандски фудбалер.
• 1987 — Карим Бензема, француски фудбалер.
• 1987 — Данијел Хакет, америчко-италијански кошаркаш.
• 1988 — Никлас Ландин, дански рукометаш.
• 1988 — Алексис Санчез, чилеански фудбалер.
• 1989 — Никола Јевтовић, српски кошаркаш.
• 1994 — Никола Нинковић, српски фудбалер.

Смрти

• 1741 — Витус Беринг, руски поморац и истраживач данског порекла. (рођ. 1681).
• 1851 — Џозеф Малорд Вилијам Тарнер, енглески сликар. (рођ. 1775).
• 1996 — Марчело Мастројани, италијански филмски глумац. (рођ. 1924).
• 2004 — Рената Тебалди, оперски певач. (рођ. 1922).
• 2007 — Србољуб Срба Ивановић, српски глумац и певач. (рођ. 1930).
• 2013 — Ружица Сокић, српска глумица. (рођ. 1934).
• 2016 — За За Габор, америчка глумица мађарског порекла. (рођ. 1917).

Празници и дани сећања

• Уједињене нације овај дан обележавају као
  • Дан заштите озонског омотача
• Српска православна црква данас прославља
  • Свети Николај архиепископ Мирликијски чудотворац

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума