19. децембар
Иди на навигацију
Иди на претрагу
19. децембар (19.12.) је 353. дан године по грегоријанском календару (354. у преступној години). До краја године има још 12 дана.
Догађаји[уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- 1154. — Хенри II је крунисан у Вестминстерској опатији, као први енглески краљ из династије Плантагенет.
- 1793. — Наполеон Бонапарта добио је прву значајну битку када је окончао британску опсаду Тулона.
- 1842. — САД су признале независност Хаваја, али амерички утицај остао је доминантан. Хавајска острва су анектирана 1898, а 31. августа 1959. постала су 50. држава САД.
- 1863. — Енглески проналазач Фредерик Волтон патентирао је у Лондону подни прекривач - линолеум.
- 1905. — Кнез Никола Петровић-Његош је донео Никољдански устав, први устав Црне Горе, којим је држава конституисана као уставна монархија.
- 1920. — Константин I се вратио на престо Грчке након смрти свог сина Александра I и референдума.
- 1941. — Тројица ронилаца на људским торпедима Италијанске морнарице су детонирали магнетне мине на британским бродовима у Александрији, онеспособивши два бојна брода.
- 1941. — После неуспеле офанзиве на Москву, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом.
- 1944. — Ослобођена је Подгорица у Другом светском рату.
- 1946. — Почео је Први индокинески рат када су припадници Вијетмина напали француске колонијалне трупе у Ханоју.
- 1950. — Савет НАТО-а именовао америчког генерала Двајта Ајзенхауера врховним командантом снага НАТО у Европи.
- 1958. — Председник САД Двајт Ајзенхауер упутио, први пут у свету, божићне честитке преко сателита.
- 1965. — Са 54,5 процената гласова бирача Шарл де Гол је победио на председничким изборима у Француској Франсоа Митерана.
- 1971. — Филм Паклена поморанџа, редитеља Стенлија Кјубрика, премијерно приказан у Лондону.
- 1972. —
- Јужнокорејски танкер „Јужна звезда“ испустио више од сто хиљада тона нафте поред Омана.
- Капсула васионског брода „Аполо 17“ спустила се у Тихи океан. Тиме је окончан амерички програм „Аполо“ летова на Месец са људском посадом.
- 1984. — Британски и кинески премијери Маргарет Тачер и Џао Цијанг потписали су у Пекингу споразум према којем Хонгконг од 1. јула 1997, после 99 година британске управе, прелази под суверенитет Кине.
- 1986. — Совјетски вођа Михаил Горбачов је ослободио Андреја Сахарова након четири године унутрашњег прогонства у Горком.
- 1991. — Република Српска Крајина прогласила Книн за главни град, а Милан Бабић, дотадашњи председник владе, преузео је функцију председника Републике. Тиме су уједињене две територијално неповезане јединице у Хрватској под контролом Срба - Крајина и Српска област Славонија, Барања и Западни Срем. РСК је престала да постоји у августу 1995, када су хрватске снаге заузеле те територије, а око 250.000 Срба избегло је у Босну и СР Југославију.
- 1995. — Први војници из Русије стигли у Босну где ће се укључити у мисију очувања мира (ИФОР), која је по одлуци Савета безбедности УН поверена снагама НАТО.
- 1997. — Сингапурски путнички авион „Боинг 737-300” срушио се близу индонежанског града Палембангаре, што није преживео нико од 104 путника и чланова посаде.
- 1998. — Представнички дом САД је покренуо процедуру опозива предсеника Била Клинтона након афере Левински.
- 2001. — У социјалним немирима који су захватили Аргентину на хиљаде људи широм земље опљачкало је око 100 самопослуга. Протести у којима је погинуло више од 20, а рањено преко 100 људи, избили су када је влада најавила да ће увести строже економске мере како би отплатила страни дуг од 132 милијарде долара.
- 2002. —
- 2004. — Почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке „Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.
- 2016. — Руски амбасадор Андреј Карлов је убијен пред новинарима у уметничкој галерији у Анкари.
Рођења[уреди]
- 1844. — Манојло Грбић, српски историчар и писац. (†1899.)
- 1852. — Алберт Абрахам Мајклсон, амерички физичар. (†1931.)
- 1863. — Јан Чајак, словачки писац и преводилац (†1944.)
- 1875. — Милева Марић-Ајнштајн, српска математичарка. (†1948.)
- 1902. — Ралф Ричардсон, енглески глумац. (†1983.)
- 1906. — Леонид Иљич Брежњев, руски државник. (†1982.)
- 1922. — Блаже Конески, македонски писац. (†1993.)
- 1937. — Милчо Левијев, бугарски композитор, џез музичар и пијанист
- 1940. — Звонко Бего, југословенски фудбалер. (†2018.)
- 1942. — Милан Милутиновић, бивши председник Србије
- 1955. — Љубица Арсић књижевница, професор српског језика и књижевности
- 1958. — Веселин Вуковић, српски рукометаш
- 1964. — Арвидас Сабонис, литвански кошаркаш.
- 1966. — Алберто Томба, италијански скијаш.
- 1972. — Алиса Милано, америчка глумица.
- 1974. — Славен Римац, хрватски кошаркаш и тренер.
- 1977. — Хорхе Гарбахоса, шпански кошаркашки репрезентативац.
- 1982. — Мо Вилијамс, амерички кошаркаш.
- 1985. — Гери Кејхил, енглески фудбалски репрезентативац.
- 1986. — Рајан Бабел, холандски фудбалски репрезентативац.
- 1987. — Карим Бензема, француски фудбалски репрезентативац.
- 1987. — Данијел Хекет, америчко-италијански кошаркаш.
- 1988. — Никлас Ландин Јакобсен, дански рукометни репрезентативац.
- 1988. — Алексис Санчез, чилеански фудбалер.
Смрти[уреди]
- 1741. — Витус Беринг, руски поморац и истраживач данског порекла. (* 1681).
- 1851. — Џозеф Малорд Вилијам Тарнер, енглески сликар. (* 1775).
- 1996. — Марчело Мастројани, италијански филмски глумац. (* 1924).
- 2004. — Рената Тебалди, оперски певач. (* 1922).
- 2007. — Србољуб Срба Ивановић, српски глумац и певач. (* 1930).
- 2013. — Ружица Сокић, српска глумица. (* 1934).
- 2016. — За За Габор, америчка глумица мађарског порекла. (* 1917).
Празници и дани сећања[уреди]
- Уједињене нације овај дан обележавају као
- Српска православна црква данас прославља
