Апракос

С Википедије, слободне енциклопедије
Апракос, 12. век

Апракос (стгрч. απρακτοςαπρακτος - празнично) - врста Јеванђеља или апостола, иначе названа „Недељно Јеванђеље (Апостол)“ или „Литургијско Јеванђеље (Апостол)“, у коме текст није организован, већ постављен у канонском редоследу утврђеном на Сабору у Лаодикији, као календар, у складу са недељним црквеним читањима, почев од Васкршње недеље. Многи од најстаријих старословенских рукописа јеванђеља су апракоси: Савина књига, Остромирово јеванђеље, Архангелско јеванђеље и други[1].

У савременој литератури понекад се супротстављају православна и католичка верзија таквих књига; истовремено, назив „јеванђеље-апракос” резервисан је за текстове православне традиције, а католичке књиге се називају евангелари или евангелари (за текстове јеванђеља) и лекционари (за збирке свих библијских читања).

Редослед читања[уреди | уреди извор]

Генерално, редослед читања у апракос јеванђељима одговара редоследу читања Цариградске патријаршије, са ретким изузецима[2].

Приближан редослед читања може се навести на следећи начин:

Читања за непокретне (фиксне) празнике (тј. који падају на исте календарске датуме) називају се и „месеци речи“ и значајно се разликују у различитим рукописима апракосових јеванђеља. Једино што је уобичајено је да месечник у рукописима Апракос увек прати недељна читања и рукопис се тиме завршава.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „АПРАКОС - Древо”. drevo-info.ru (на језику: руски). Приступљено 2024-02-29. 
  2. ^ „Lectionary”. www.byzcath.org. Приступљено 2024-02-29.