Аравачки језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Географска распрострањеност аравачких језика (северни аравачки језици (светло плава) и јужни аравачки језици (тамно плава)). Тачке претстављају модерне аравачке језике. Светлије области претстављају вероватну географску распрострањеност аравачких језика у време контакта са Европљанима.

Аравачки језици (или мајпурски језици) су језичка породица, која укључује велики број језика староседелачких народа Јужне Америке и Кариба.

Прааравачки језик из кога су настали аравачки језици је настао у Јужној Америци. Временом су се сеобом различитих аравачких народа, аравачки језици проширили по Централној Америци и Карипским острвима (Велики Антили, Мали Антили, Бахами).

Аравачки језици су део хипотетичке макро-аравачке групе језика.

Име[уреди]

Филипо Салваторе Гили је 1782. ову породицу језика назвао мајпурски језици по мајпурском језику, којим се говорило у делу Венецуеле. До идеје о постојању мајпурске породице језика, Гили је дошао поређењем мајпурског језика са другим језицима код којих је приметио постојање сличности.

Век касније назив мајпурски језици је промењен у аравачки језици, према културно значајнијем аравачком језику. Назив аравачки језици је затим потпуно потиснуо назив мајпурски језици.

Са појавом хипотезе о постојању макро-аравачке групе језика назив мајпурски језици је поново ушао у употребу. Тада су северноамерички лингвисти почели да користе назив аравачки језици за ширу групу језика, уместо назива макро-аравачки језици, а за основну језичку породицу у оквиру макро-аравачке групе језика, почели су да користе назив мајпурски језици, уместо назива аравачки језици.

Класификација[уреди]

Аравачка породица језика је једна од највећих породица језика у Јужној Америци. Она се дели на две главне гране северну и јужну, које се даље деле на мање подгрупе. Укупан број језика у оквиру ове породице језика је 65 (од којих је 31 језик изумро).

Аравачки језици:[1]

  • Северна грана
    • Горњоамазонска (северноамазонска) група:
      • Западна подгрупа:
        • Ваинума †
        • Мариате †
        • Анауја †
        • Пиапоко
        • Ачагуа
        • Амарисана †
        • Кабијари
        • Варекена
        • Мандавака
        • Жумана †
        • Пасе
        • Кајвишана †
        • Јукуна
        • Гуару †
      • Источна подгрупа:
        • Тариана
        • Кару (кадава-пуритана):
          • Ипека-курипако
          • Карутана-банива
          • Катаполитани-моривене-мапанаи
      • Ресигаро
      • Централноамазонска подгрупа:
        • Марава †
        • Баре †
        • Гинао †
        • Јавитеро †
        • Банива (абане, аване) †
        • Банива (банива, куррипако)
        • Мајпуре †
      • Манао:
        • Манао †
        • Каријај †
      • Некласификовани:
        • Варајку †
        • Јабана †
        • Вирина †
        • Ширијана †
    • Приморска група:
      • Аруан †
      • Вапишанска подгрупа (река Бранко):
        • Аторада
        • Вапишана (вапићана)
        • Мапидиан
      • Та-аравачка (карибска аравачка) подгрупа:
        • Таино †
        • Гуахиро (Вахиро)
        • Параухано
        • Аравачки
        • Калифуна (ињери, острвскокарибски) †
          • Гарифуна (црнокарибски)
        • Шебајо? (могуће) †
        • Какуетио? (могуће) †
    • Источна група:[2]
      • Паликур
      • Мараван-карипура †
  • Јужна грана:
    • Западна група:
      • Јанеша
      • Чамикуро
    • Централна група:
      • Пареси подгрупа:
        • Пареси
        • Саравека
      • Ваура подгрупа:
        • Ваура-мехинаку
        • Јавалапити
        • Кустенау
    • Крајњејужна група:
      • Терена (укључује: киникинао, терена, гуана и чане)
      • Мохо подгрупа:
        • Мохо
        • Бауре
        • Паунака †
      • Пиро подгрупа:
        • Пиро (јине)
        • Мачинери
        • Ињапари †
        • Машко-пиро (кухарењо)
        • Канамари (канамаре) †
        • Апурина
    • Кампа група:
      • Ашанинка (кампа)
      • Ашенинка (укључује: апурукајали, ацири, перене, пичис, укајали и унини)
      • Мачигенга (укључује: номацигенга, какинте, нанти (когапакори) и мачигенга)

О једном броју аравачких језика постоји мала количина података, због чега је отежана њихова класификација:

  • Кумерал
  • Лапачу (аполиста) †
  • Морике †
  • Омехес †
  • Томедес
  • Енавененаве (салума)

Референце[уреди]

  1. Напомена: Изумрли језици су озаначени знаком †.
  2. Напомена: Могуће је да су ова два језика уствари дијалекти једног језика.

Литература[уреди]

  • Migliazza E., Campbell L. Panorama general de las lenguas indígenas en América. (Historia general de América, vol.10). Caracas, 1988;
  • Payne D.L. A classification of Maipuran (Arawakan) languages based on shared lexical retentions // Derbyshire D.C., Pullum G.K. (Eds.) Handbook of Amazonian languages, vol. 3. Berlin, 1991;
  • Derbyshire D.C. Arawakan languages // International encyclopedia of linguistics, ed. William Bright, vol. 1. New York, 1992;
  • Aikhenvald A.Y. Language contact in Amazonia. Oxford UP, 2002.

Спољашње везе[уреди]