Таино језик
| Таино | |||
|---|---|---|---|
| Taíno | |||
 Распрострањеност Таино језика крајем 15. века. | |||
| Говори се у | Шпанска Западна Индија[а] | ||
| Регион | Антили, Бахамска острва | ||
| Изумро | 16. век | ||
| Језички кодови | |||
| ISO 639-3 | tnq | ||
 Таино дијалекти, међу другим пре-Колумбовским језицима на Антилима
| |||
 Таино је изумрли језик по критеријима УНЕСКО-а. | |||
Таино језик (енгл. Taíno language), изумрли језик америчких староседелаца, народа Таино, који су у време Колумбовог открића Америке (1492) насељавали острва Западне Индије (Велике и Мале Антиле и Бахаме).
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Овим језиком је у време открића говорило више милиона људи на Бахамима, Великим и Малим Антилима, највише на острву Хаити (од 500.000 до 3 милиона), Порто Рику (око 300.000), Јамајци (око 300.000) и Куби (око 100.000). Међутим, шпанска колонизација острва (Хаитија од 1493, Порто Рика и Јамајке од 1509, Кубе од 1511) праћена масовним покољима, поробљавањем и неумереном експолоатацијом домородачког становништва, гладним годинама и епидемијама изазвала је веома брзо изумирање домородаца. По Бартоломеу де лас Казасу (Кратак извештај о уништавању Индија) до 1542. број урођеника на острвима спао је на свега неколико стотина, а неколико деценија касније сасвим су нестали. Тако је број староседелаца на Хаитију са 3 милиона спао на само 200, на Бахамским острвима са око 500.000 на свега 11,[1] на Порто Рику и Јамајци са 600.000 на мање од 400, док су на Куби потпуно нестали.[2]
Сачуване речи[уреди | уреди извор]
Први подаци о Таино језику сачувани су у књизи О новом свету, италијанског свештеника и историчара Пјетра Мартира, чији је први део (такозвана Океанска декада) написан 1493-1494 и објављен 1504. на италијанском, а 1511. на шпанском језику. Мартире саопштава да је Колумбо са свог првог путовања повео у Шпанију 10 урођеника са Хаитија, са циљем да науче шпански језик и послуже као преводиоци у комуникацији са својим сународницима. Само шесторо од ових људи преживели су пут у Шпанију, а само тројица повратак у Америку, али захваљујући њима, речи Таино језика су већ 1493. забележене латиничним словима. По Мартиру, речи Таино језика изговарале су се јасно и разговетно, као што су написане, као у латинском језику.[3]
| Реч | Латински запис | Значење |
|---|---|---|
| кацик | cacique | поглавица |
| туери | tueri | небо |
| боа | boa | кућа |
| кауни | cauni | злато |
| таино | taino | добар човек |
| нагани | nagani | ништа |
| јука | yucca | маниока |
| маиз | maiz | кукуруз |
Сачувана имена[уреди | уреди извор]
У шпанским изворима сачувана су имена индијанских поглавица, краљевина (племена?), села и острва. Од личних имена, сачувана су имена поглавица: Гваканагари, Каонабо, Гварионекс, Бехечио, Анакаона. Од имена острва, до данас су се сачувала имена Хаити и Куба.
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Говорио се до краја 16. века.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ DE LAS CASAS, BARTOLOMÉ (1992). A Short Account of the Destruction of the Indies. Превод: GRIFFIN, NIGEL. London: Penguin Books. стр. 48—49. ISBN 9780141912691.
- ^ DE LAS CASAS, BARTOLOMÉ (1992). A Short Account of the Destruction of the Indies. Превод: GRIFFIN, NIGEL. London: Penguin Books. стр. 60-63]. ISBN 9780141912691.
- ^ а б Martyr D' Anghera, Peter (1912). De Orbe Novo, The Eight Decades of New World. Превод: MacNutt, Francis Augustus. New York: G. P. Putnam's Sons. стр. 55—68.