Белизе

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Белизе
Belize  (енглески)
Крилатица: Под сенком цветања
(лат. Sub Umbra Floreo)
Химна: Земља слободе
(енгл. Land of the Free)

Боже, чувај краљицу!1
(енгл. God, Save the Queen!)
Положај Белизеа
Главни градБелмопан
Највећи градБелизе
Службени језикенглески
Владавина
Облик државеКомонвелт
 — КраљицаЕлизабета II
 — ГувернерКолвил Јанг
 — ПремијерДин Бероу
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
21. септембра 1981.
Географија
Површина
 — укупно22,966[1][2] km2(151)
 — вода (%)0,7
Становништво
 — 2017.324,528[3]
 — густина14,1 ст./km2
Економија
ВалутаБелизејски долар
 — стоти део валуте‍100 цента‍
Остале информације
Временска зонаUTC -6
Интернет домен.bz
Позивни број+501

1 Краљевска химна Боже, чувај краљицу! (енгл. God, Save the Queen), се користи само приликом монархијских прилика.

Белизе (енгл. Belize) мала је тропска држава у Средњој Америци.[4] Главни град ове државе је Белмопан са 16.451[5] становника (подаци из 2010. године), док је највећи град који се налази на обали Карипског мора, Белизе са 57.169 становника.[5] Белизе се граничи са Мексиком на северу и Гватемалом на западу и југу, док је на истоку Карипско море. Заузима територију од 22.966 км²[1] и има 347.369 становника по процени из 2015. године.[1][6] Стопа раста становништва од 1,87% годишње (по процени за 2018. годину) је друга највиша у региону и једна од највиших на западној хемисфери.[7]

Цивилизација Маја проширила се на подручје Белиза између 1500. године пне и 300 године, и цветала је до око 1200 године.[8] Европски контакт почео је 1502. године када је Кристифор Колумбо пловио дуж Хондурашког залива.[9] Европско истраживање започели су енглески досељеници 1638. године. Овај период обележиле су и Шпанија и Велика Британија, обе од којих су сматрале да имају право на земљу све док Британија није победила Шпанију у Бици код Сент Џорџ Каја (1798).[10] Ова област је британска колонија 1840. године, позната као Британски Хондурас, а крунска колонија 1862. Независност од Велике Британије је остварена 21. септембра 1981.

Белизе има разноврсно друштво сачињено од многих култура и језика који одражавају његову богату историју. Енглески је службени језик Белиза, док је белизејски креолски најчешћи народни језик, који је матерњи језик преко трећине становништва. Преко половине становништва је вишејезично, а шпански је други најчешћи говорни језик. Белизе је познат по Септембарским прославама, обимним баријерским коралним гребенима и пунта музици.[11][12]

Мноштво копнених и морских врста Белиза и разноликост екосистема дају му кључно место у глобално значајном Мезоамеричком биолошком коридору.[13] Белизе се сматра централноамеричком и карипском нацијом која је снажно везана и за америчку и за карипску регију.[14] Ова земља је члан Карипске заједнице (CARICOM), Заједнице латиноамеричких и карипских држава (CELAC) и Централноамеричког система интеграције (SICA). Она је једине земље која има пуно чланство у све три регионалне организације. Белизе је крунска земља Комонвелта са краљицом Елизабетом II као монархом и шефом државе.

Историја[уреди | уреди извор]

У Белизеу се развила цивилизација Маја, чији почеци сежу од 1.500-е п. н. е., а свој максимум достижу око 900-е. Велика Британија и Шпанија у XVIII веку често одлазе у сукоб због њега, и он постаје колонија Британске круне 1862. године. Од тада, Гватемала без престанка тражи да јој се тај регион врати. Са увођењем аутономних институција 1964, ова територија 1973. године добија назив Белизе. Због претензија Гватемале и Мексика на ову територију, пут ка независности ове земље је дуг. У таквим условима, припадност Великој Британији представља гаранцију за постојање саме државе Белизе. Међутим, независност је проглашена 1981. године.

Независна држава[уреди | уреди извор]

Након проглашења независности, Џорџ Прајс (Уједињена странка народа) постаје премијер Белизеа. После избора 1984, на његово место долази Мануел Ескивел (Уједињена демократска странка), који је поново изабран 1989. године. Гватемала оспорава независност нове државе и признаје је тек у септембру 1991. У априлу 1993, потписан је Споразум о ненападању и у мају, исте године, најављено је повлачење британског гарнизона. Мануел Ескивел је опет на власти од 1993. од 1998. године.

Белизе је мала земља која по култури припада англофонским Карибима. Држава настоји да успостави добре однсе са суседима у Средњој Америци и да превазође унутрашње проблеме везане за долазак избеглица, који представљају велики терет за њена скромна средства. После одласка британске војске 1994. године, развија се привреда (пољопривреда и туризам), а животни стандард становништва знатно се побољшава.

Географија[уреди | уреди извор]

Политика[уреди | уреди извор]

По свом уређењу Белизе је парламентарна демократска држава, такође је члан Комонвелта.

Привреда[уреди | уреди извор]

Белизе извози: рибу, банане, шећер, дрво и одећу, а увози: машине, храну, хемијске производе, лекове...

Становништво[уреди | уреди извор]

Колонизација, ропство и имиграција су имале велики утицај на етнички састав становништва.[15][7] Белизе има 347.369 становника, од чега је 77% писмено, просечна старост становништва је 21. година, а животни век 68 година. Површина Белизеа је 22.966 km². Просечна густина насељености је 9 становника по km².

Званични језик је енглески, али се уз њега говоре и шпански и маја. 44.519 држављана Белизеа говори неки од домородачких језика као матерњи (15,2%), а најраспрострањенији је квекчи мајански (17.581).[16] Слобода вероисповести је загарантована. Највећи део становништва припада католичкој вероисповести (60%).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Belize”. CIA World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 13. 01. 2016. 
  2. ^ „Belize, Geography, The World Factbook”. CIA. 14. 8. 2019. 
  3. ^ „Belize Population and Housing Census 2010: Country Report” (PDF). Statistical Institute of Belize. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 01. 2016. Приступљено 11. 12. 2014. 
  4. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  5. 5,0 5,1 „Population Data – Census 2010”. Statistical Institute of Belize. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2014. Приступљено 27. 02. 2014. 
  6. ^ „World Population Prospects: The 2008 Revision Population Database”. United Nations. 11. 3. 2009. Архивирано из оригинала на датум 19. 8. 2010. Приступљено 29. 8. 2010. 
  7. 7,0 7,1 „Belize, People and Society, The World Factbook”. CIA. 14. 8. 2019. 
  8. ^ Bolland, Nigel (1993). „Belize: Historical Setting” (PDF). Ур.: Tim Merrill. Guyana and Belize: Country Studies. Library of Congress Federal Research Division. 
  9. ^ Byrd Downey, Cristopher (22. 5. 2012). Stede Bonnet: Charleston's Gentleman Pirate. The History Press. стр. 44. ISBN 978-1609495404. Приступљено 25. 3. 2016. 
  10. ^ Woodard, Colin. „A Blackbeard mystery solved”. Republic of Pirates Blog. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2016. Приступљено 25. 3. 2016. 
  11. ^ „Reid between the lines”. Belize Times. 27. 1. 2012. Архивирано из оригинала на датум 10. 5. 2013. 
  12. ^ Ryan, Jennifer (1995). „The Garifuna and Creole culture of Belize explosion of punta rock”. Ур.: Will Straw; Stacey Johnson; Rebecca Sullivan; Paul Friedlander; Gary Kennedy. Popular Music: Style and Identity. стр. 243—248. ISBN 978-0771704598. 
  13. ^ „Ecosystem Mapping.zip”. Приступљено 3. 7. 2012. 
  14. ^ „CARICOM – Member Country Profile – BELIZE”. www.caricom.org. CARICOM. Архивирано из оригинала на датум 18. 2. 2015. Приступљено 17. 2. 2015. 
  15. ^ „Belize Population and Housing Census 2010: Country Report” (PDF). Statistical Institute of Belize. 2013. 
  16. ^ Национални институт за статистику Белизеа: попис становништва и домаћинстава 2010., државни извештај, Белмопан 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]