Аријел (сателит)

Аријел
Црно-бела слика Аријела коју је начинила сонда Војаџер 2.
Планета	Уран
Откриће
Открио	Вилијам Ласел
Датум открића	24. октобар 1851.
Карактеристике орбите
Апоапсис	191.130 km
Екцентрицитет	0,0012
Период револуције	2,520379
Период ротације	2,520379 Tage
Нагиб	0,041
Физичке карактеристике
Средњи полупречник	1157,8 ± 1,2 (1162,2 × 1155,8 × 1155,4) km
Површина	4.211.000 km²
Маса	1,353 ± 0,120 × 1021 kg
Густина	1,66 ± 0,15 g/cm³
Магнитуда	13,70

Аријел је четврти највећи од 27 познатих Уранових сателита. Аријел кружи и ротира у екваторијалној равни Урана, која је скоро нормална на орбиту Урана, па има екстремни циклус годишњих доба.

Аријел је открио Вилијам Ласел октобра 1851. а названа је по два лика из романа Александра Поупа и Вилијама Шекспира. До 2013. највећи део познатих чињеница о Аријел добијено је од једног прелета поред Урана који је обавила летелица Војаџер 2 1986, која је успела да услика око 35% површине сателита. У овом тренутку нема активних планова да се пошаље летелица да би детаљно проучила Аријел, иако се различити концепти као што су Уранови орбитери и сонде предлажу са времена на време.

Након Миранде, Аријел је други најмањи од Уранових пет главних заобљених сателита, и други најближи својој планети. Аријел је међу најмањима од 19 познатих сферних сателита у Сунчевом систему (14. по реду). Верује се да се састоји од приближно једнаких делова леда и стеновитог материјала. Као и сви Уранови сателити, и Аријел је вероватно образован од прстена који је окруживао планету убрзо након њеног формирања, и, као и други велики сателити, вероватно је диференциран, са унутрашњим језгром од камена ког окружује ледени омотач. Аријел има сложену површину која се састоји од пространих терена прошараних кратерима, системом бразди, кањона и гребена. Површина показује знаке скорије геолошке активности него код других Уранових сателита, највероватније због плимног загревања.