Кале (археолошко налазиште)

С Википедије, слободне енциклопедије

Кале је археолошко налазиште из IV века п. н. е. које се налази на планини Рујан, [1] код села Кршевице, недалеко од Бујановца, на југу Србије и представља најстарије урбано насеље на тлу Републике Србије.[2]

Кале се издваја као најсеверније насеље где су откривени остаци грчке цивилизације и најјужније налазиште са траговима келтске културе и латенским материјалом.

Потиче из IV и III века пне и спада у групу хеленизованих утврђених насеља млађег гвозденог доба. Неки научници сматрају да је можда реч о античком граду Дамастиону, који се помиње у Страбоновој „Географији“, али до сада није прецизније лоциран. Верује се да је ово урбано насеље доживело процват у време Филипа Македонског и Александра Великог. Локалитет је врло богат налазима, нарочито грнчаријом. Највећа количина материјала који је пронађен припада локалној грнчарији рађеној по грчким узорима. Поред амфора, пронађени су и кантароси који представљају посуде од глине премазане црном бојом и украшене фигурама и орнаментима. Саставни део прибора за вино били су и кратери који су служили за мешање воде и вина, затим цедиљке и ојнохое. Велика заступљеност предмета је основна карактеристика сличних локалитета у Македонији и Бугарској где се такође истичу црвенофигуралне керамичке посуде донете из разних медитеранских центара, као и остале покретне и непокретне материјалне културе, која према одликама одговара каснокласичном и ранохеленистичком периоду северне Грчке и античке Македоније.[3]

На истом локалитету такође су пронађени налази из бронзаног и старијег гвозденог доба.[4] За гашење Кршевице се везује келтска инвазија на Македонију и Грчку која се завршава поразом код Делфа 279.године пре нове ере.

Локалитет Кале је истраживан у периоду од 2001. до 2011. године, истражено је око 6% некадашњег града, а затим су истраживања смањена због недостатка новца.[5]

Извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Вранић И. 2012. Везе централног Балкана и Егеје у IV и III веку пре н.е.: пример локалитета „Кале у Кршевици. Београд, Филозофски факултет.
  • Поповић П. 2012. Централ Балцан бетwеен тхе Греек анд Целтиц wорлд: Цасе студy Кале Кршевица, Хомаге то Милутин Гарашанин. Београд.
  • Поповић П. 2012. Централни Балкан између грчког и келтског света : Кале Кршевица. Београд, Народни музеј.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]