Асвејско језеро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Асвејско језеро
Aśviejskaje - 3.jpg
Координате56°03′09″ СГШ; 28°09′06″ ИГД / 56.0525° СГШ; 28.151657° ИГД / 56.0525; 28.151657 Координате: 56°03′09″ СГШ; 28°09′06″ ИГД / 56.0525° СГШ; 28.151657° ИГД / 56.0525; 28.151657
Земље басена Белорусија
 Витепска област
Површина52,8 km2
Прос. дубина2 m
Макс. дубина7,5 m
Запремина0,104 km3
Салинитет0,125‰
Дужина обале133,4 km
Над. висина129,8 m
Асвејско језеро на мапи Белорусије
Асвејско језеро
Асвејско језеро

Асвеја (блр. Асвейскае; рус. Освейское) језеро је у Горњодвинском рејону Витепске области, на крајњем северу Републике Белорусије. Језеро се налази недалеко од границе са Себешким рејоном Псковске области и са Летонијом.

Са површином од 52,8 км² друго је по величини језеро у Белорусији, после језера Нарач. Проточно је језеро и његов басен припада басену реке Западне Двине.

Јужно од језера налази се варошица Асвеја.

Физичке карактеристике[уреди]

Језерска депресија има овалан облик и протеже се у правцу југозапад-североисток дужином од 11,4 км, док је максимална ширина до 7,8 км. Обала је доста равна и јако слабо разуђена, а укупна дужина обалске линије је 33,4 км. Обале су доста ниске и у највећем делу замочварене.

У средишњем делу језера налази се велико острво површине око 4,85 км² (и висине до 30 метара). Просечна дубина језера је око 2 метра, и чак 70% језера је са тим дубинама, док је максимална дубина до 7,5 метара. Вода има смањен садржај минерала (око 125 мг/л), а провидност је нешто преко 2 метра.

Проток воде кроз језеро је доста слаб, те је степен еутрофикације воде доста висок. У језеро се улива река Видринка, неколико мањих поточића (од којих већина током лета пресуши), док је преко канала Дегтјаровка повезано са језером Лисна.

Око 80% дна је прекривено глиновитим и песковитим муљем и сапропелом. Веће количине песковитог муља налазе се дуж североисточне обале.

Живи свет[уреди]

Како језеро одликује висок степен еутрофикације, то значи да је готово цела површина језера прекривена густом вегетацијом. Најгушћа вегетација је дуж североисточних и северних обала где се флористички појас пружа и до 400 метара од обале. Дуж северозападне обале налази се пространије мочварно подручје које је погодно за гнежђење птица мочварица (посебно су бројни црвенокљуни лабудови и мали галебови). Дно је ослобођено присуства вегетације једино на дубинама већим од 3 метра.

Од рибљих врста у језеру најбројније су деверика, смуђ, штука, манић и шаран. Најбројнији сисари су европски дабар и бизамски пацов.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]