Манић (риба)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Манић
Trüsche Walchensee.jpg
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Gadiformes
Породица: Lotidae
Род: Lota
Oken, 1817
Врста:
L. lota
Биномијално име
Lota lota
Синоними

Манић (лат. Lota lota) је слатководна риба која само на први поглед подсећа на сома, припада породици Lotidae.

Опште карактеристике[уреди | уреди извор]

  • Локални називи: жабар, дерача, менка, мењка
  • Макс. дужина: 1 m.
  • Макс. маса: од 25 до 30 kg.
  • Време мреста: од децембра до марта

Опис и грађа[уреди | уреди извор]

Манић, за разлику од сомa има сразмерно мање вилице и зашиљеније, нарочито ако се посматрају одозго и на доњој вилици се налази један карактеристичан брк. Леђно пераје је дуго и протеже се до репног које је полукружног облика. Анално пераје, по дужини је слично као код сома. Кожа је прекривена ситним крљуштима преко које је слој прилично воденасте слузи. То је утицало да добије и локални назив „жабар“.

Навике, станиште, распрострањеност[уреди | уреди извор]

Манић спада у породицу бакалара - Lotidae - који су најзаступљенији у северним морима, а насељавају и реке и језера од Скандинавије до Јапана. Неке морске врсте достижу тежину и до 50 kg. За време лета му се активност битно смањује, слабо се креће и храни се настојећи да се задржи на најдубљим местима где је вода најхладнија.

Манић је, као изразита риба дна, доста лењ. Преко дана ретко напушта своја скровишта осим када га на то не приморавају високе воде. Активан је искључиво ноћу и тада се лови, најчешће у близини скровишта од кога се ни тада много не удаљава.

Манић је необична, врло интересантна и ретка риба, у Србији насељава воде слива Дунава. Крајња јужна тачка њеног ареала су пастрмске воде око Плавског језера и река Лим у Црној Гори. Манића тамо називају „дераћа“ и ту достиже и више од 2 kg тежине.

Манић је, почетком овог века, био настањен у горњем току Велике Мораве. Ловљени су примерци тежине до 3 kg. Стари рибари тврде да га је било много као и сома. Међутим, ни издалека није био цењен као сом. Од тог времена, а нарочито после Другог светског рата, бројност манића је стално опадала, највероватније због повећане загађености воде.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Манић, због свог порекла, је једина риба у Србији која се мрести и активна је зими. Тачније, мрести се од децембра до марта. Плодност је 5 000 000 јаја. Јаја су ситна, имају у пречника око 1 mm. И поред велике плодности, само мали број манића успе да се изведе из икре. Многа млађ страда како од самих родитеља тако и од других грабљивица, или не нађе одговарајуће услове за живот. Женка полаже икру на пешчаним местима, где је речни ток мирнији.

Извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]