Атриовентрикуларни блок

С Википедије, слободне енциклопедије
Атриовентрикуларни блок
Снимци електрокардиограма са АВ блоковима различитих степена
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалносткардиологија

Атриовентрикуларни блок (АВ блок) је тип срчаног блока који се јавља када је оштећен електрични сигнал који путује од преткомора, или горњих комора срца, до комора или доњих комора срца. Нормално, синоатријални чвор (СА чвор) производи електрични сигнал за контролу брзине откуцаја срца. Електрични сигнал који путује од СА чвора до срчаних комора кроз атриовентрикуларни чвор (АВ чвор) у АВ блоку, је или одложен или потпуно блокиран. Када је сигнал потпуно блокиран, коморе саме производе сопствени електрични сигнал за контролу брзине откуцаја срца. Међутим тај пулс који производе коморе много је спорији од пулса који производи СА чвор.[1]

Неки АВ блокови су доброчудни (бенигни) или нормални код одређених људи, као што су спортисти или деца. Остали АВ блокови су патолошки или абнормални и имају неколико узрока, укључујући исхемију, инфаркт, фиброзу и лекове.

Релевантна физиологија срца[уреди | уреди извор]

Путеви за пренос електричних сугнала кроз срце
Нормални ЕКГ запис једне контракцију срца.

Синхронизована контракција срца се дешава путем добро координисаног пута за кретање електричног сигнала. Почетни електрични сигнал потиче из СА чвора који се налази у горњем делу десне преткомора. Електрични сигнал из овог чвора путује кроз десну и леву преткомору и узрокује њихову истовремено контрахују. Ова истовремена контракција доводи до P таласа који се види на ЕКГ.

Електрични сигнал затим путује до АВ чвора који се налази на доњем делу интератријалног септума. У АВ чвору долази до кашњења електричног сигнала, што омогућава да се преткомора контрахује и крв тече из преткомора у коморе. Ово кашњење узима у обзир ЕКГ период између P таласа и QRS комплекса, и ствара PR интервал.

Из АВ чворова, електрични сигнал путује кроз Хисов сноп и дели се на десни сноп и леви сноп, који се налазе унутар интервентрикуларног септума. Коначно, електрични сигнал путује у Пуркињеова влакна. Подела сигнала на десни и леви сноп, а затим кроз Пуркињеова влакна омогућава истовремену деполаризацију и контракцију десне и леве срчане коморе. Контракција комора доводи до формирања QRS комплекса који се види на ЕКГ праћењу.

ЕКГ праћење у односу на нормалну деполаризацију и контракцију срца. Црвени траг указује на пут електричне деполаризације. Плаво праћење означава резултирајуће праћење ЕКГ-а (на слици лево).

Након контракције, коморе морају да се реполаризују, или да се ресетују, како би омогућиле другу деполаризацију и контракцију. Реполаризацију на ЕКГ снимку означава Т талас.[2]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Постоји много узрока АВ блока, у распону од нормалне варијанте међу појединим људима до последица срчаног удара.[3] Често се сматра да су АВ блок првог степена и блок другог степена Мобис I само нормална, бенигна стања код људи и не настају често као резултат озбиљног основног стања.[1]

АВ блок другог степена Мобис II и АВ блок трећег степена нису нормалне варијанте и повезане су са основним стањем.[тражи се извор] Уобичајени узроци укључују исхемију (недостатак протока крви и кисеоника до срчаног мишића) или прогресивну фиброзу (претерано плашење) срца.[3]

Такође је могуће да дође до блока високог степена након кардиохируруршке интервенције ако је хирург био у непосредној близини система електричне проводљивости и случајно га повредио.

Реверзибилни узроци АВ блок другог степена Мобис II и срчаног блока трећег степена укључују нелечену лајмску болест, хипотиреозу, хиперкалемију (висок ниво калијума) и токсичност лекова. Лекови који успоравају провођење електричног сигнала кроз АВ чвор, као што су бета-блокатори, дигоксин, блокатори калцијумских канала и амиодарон, могу изазвати срчани блок ако се узимају у превеликим количинама или ако се нивои у крви постану превисоки.[1][4][5]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Tan, Nicholas Y.; Witt, Chance M.; Oh, Jae K.; Cha, Yong-Mei (2020). „Left bundle branch block”. Circulation: Arrhythmia and Electrophysiology. 13 (4): e008239. ISSN 1941-3149. PMID 32186936. S2CID 213187009. doi:10.1161/circep.119.008239 Слободан приступ. 
  2. ^ Lilly, Leonard S. (2007). Pathophysiology of heart disease : a collaborative project of medical students and faculty. Internet Archive. Philadelphia : Wolters Kluwer/Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-6321-9. 
  3. ^ а б Tan, Nicholas Y.; Witt, Chance M.; Oh, Jae K.; Cha, Yong-Mei (2020). "Left bundle branch block". Circulation: Arrhythmia and Electrophysiology. 13 (4): e008239.
  4. ^ Mangi, Muhammad Asif; Jones, Wesley M.; Mansour, Mohamed K.; Napier, Laura (2023), Second-Degree Atrioventricular Block, StatPearls Publishing, PMID 29493981, Приступљено 2023-07-05 
  5. ^ Knabben, Vinicius; Chhabra, Lovely; Slane, Matthew (2023), Third-Degree Atrioventricular Block, StatPearls Publishing, PMID 31424783, Приступљено 2023-07-05 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атриовентрикуларни_блок&oldid=27442701”