Баварска рогљичица

Баварска рогљичица
	Moehringia bavarica (L.) Gren.
Научна класификација
Царство:	Plantae
Тип:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Caryophyllales
Породица:	Caryophyllaceae
Род:	Moehringia
Врста:	M. bavarica
Биномно име
	Moehringia bavarica; (L.) Gren.
Синоними
	Alsinanthus bavaricus (L.) Desv.; Alsine bavarica (L.) Crantz; Arenaria bavarica L.; Arenaria baldensis Rchb. ex Nyman; Arenaria ponae Rchb.; Moehringia glaucescens Neilr.; Moehringia malyi Halácsy ; Moehringia ponae Fenzl; Sabulina ponae Rchb.;

Баварска рогљичица (лат. Moehringia bavarica) је вишегодишња биљка из фамилије Caryophyllaceae. Род је добио назив по немачком природњаку Paul Möhring-u и обухвата врсте умерене зоне, распрострањене у Холарктику. Баварска рогљичица настањује југоисточне Алпе и планине Динарског и северног дела Скардопиндског система на Балканском полуострву. ^[2] У Србији има статус заштићене биљне врсте. ^[3]

Опис врсте[уреди | уреди извор]

Баварска рогљичица је разређено бусенаста биљка. Биљка је гола и има сивкасту боју, као и гранате изданке, дуге до 30 cm. У доњем делу стабла, листови су меснати и седећи, дужине од 3-7 mm. У средњем и горњем делу стабљике су дугачки и до 4 сm. Линеарног су облика и благо пљоснати. Цветови су петочлани и формирају цимозне цвасти, које носе највише 7 цветова. Имају цветне дршке, дуге до 3 сm. У њиховој основи налазе се мале брактеоле. Чашични листићи су слободни, дуги 3 mm и имају истакнуте кожасте ивице. Крунични листићи су јајасти до јајасто ланцетасти, затупастог врха, беле боје и дужине су 1,5 до 2 пута веће од чашичних листића. Плод је чаура, лоптастог или елипсоидног облика, пречника око 3 mm. Семе је црне боје, глатко и има велики бели разгранати додатак. Цвета од маја до јула, понекад и до августа.^[2]

Распрострањење у Републици Србији[уреди | уреди извор]

Баварска рогљичица у Републици Србији настањује пукотине кречњачких стена, често у клисурама и кањонима, као и поткапинама и на северним експозицијама. Јавља се у северозападној (Љубовија, кањон Трешњице), западној (Каблар, Ужице, Потпећка пећина, Забучје, кањон Дервенте, Врањак, кањон Грлца, Звијезда, Мокра Гора, Ограђеница, Рзав, Кршање) и југозападној Србији (Бродарево, кањон Лима, кањон Милешевке, у клисури Сутјеске код Сјеверина. Јавња се и на Проклетијама, у Руговској клисури. ^[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Баварска рогљичица у клисури Дервенте
Цвет баварске рогљичице
Баварска рогљичица у Аустрији

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Moehringia bavarica (L.) Gren. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 13. 11. 2023.
^ ^а ^б ^в Стевановић, В. (2012). Флора Србије 2. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 246-247.
^ Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[POWO1-1] „Moehringia bavarica (L.) Gren. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 13. 11. 2023.

[Стевановић-2] а ^б ^в Стевановић, В. (2012). Флора Србије 2. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 246-247.

[портал-3] Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg

[1]

[2]

[3]