Балотешти (Илфов)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Балотешти
рум. Baloteşti
Насеље
RO
RO
Балотешти
Локација у Румунији
Координате: 44°37′0″N 26°7′0″E / 44.61667° СГШ; 26.11667° ИГД / 44.61667; 26.11667Координате: 44°37′0″N 26°7′0″E / 44.61667° СГШ; 26.11667° ИГД / 44.61667; 26.11667
Земља Румунија
ОкругИлфов
ОпштинаБалотешти
Надморска висина94 m (308 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно6.726
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод685590

Балотешти (рум. Baloteşti) је насеље је у Румунији у округу Илфов у општини Балотешти.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 94 m.

Прошлост[уреди]

У месту је у другој половини 19. века живео богати Србин, трговац Ранђел Стојановић, родом из Јагодине. Ранђел је рођен 1830. године од оца Маринка и мајке Иконије. Као дете је дошао у Београд, где је изучио памуклијашки занат. Радио је код фирме Крсмановић и Паранос, која је трговала кожама. Отишао је у Румунију са 12 дуката у џепу и сишао са брода у Ђурђеву. Одатле је кренуо посао и за годину дана стекао 40.000 дуката. Бавио се трговином, а обогатио се тргујући са сољу (у Кампањи) и кожама. Затим је кренуо да купује "мушије" тј. бољарска имања, која је прво узимао у закуп. Држао је Србе на својим имањима који су умели да исте сачувају од напада румунске сиротиње. Једном приликом је дао велики прилог књижевнику Јанку Веселиновићу да покрене лист "Звезду" у Београду. Стојановић је умро 1910. године у Бечу, где се преселио пред смрт. Он је са 64 године живота тестаментом основао "Задужбину Аранђела С. Стојановића и његове мајке Иконије (Николије?)" са капиталом од неколико милиона динара. На почетку тестамента је написао: "Дужност је сваког Србина да у своме животу не пропусти прилику да помогне својој домовини". Сво своје имање оставио је Краљевини Србији, а то је било 1,2 милиона динара у готовини и 1,1 милион динара у имању у Балотештију. Стојановић је тражио да се од тог новца сагради велика модерна болница у Београду, у којој би се лечила искључиво српска сиротиња. За имућније пацијенте који су требали да плаћају лечење, предвиђена је изградња посебног одељења. Болница је требало да носи назив његове задужбине. Велики народни задужбинар је пренесен из Беча, и сахрањен са почастима у Београду, фебруара 1910. године.[4]

Становништво[уреди]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 6726 становника.[1]

Попис 2002.[уреди]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
6.443 95,8 %
Мађари
  
9 0,1 %
Роми
  
243 3,6 %
Немци
  
3 0,0 %
Руси
  
4 0,1 %
Италијани
  
3 0,0 %
други
  
17 0,3 %

Хронологија[уреди]

Хронологија броја становника[5]
Година19921993199419951996199719981999200020012002200320042005200620072008200920102011201220132014201520162017
Становништво56225822603760796110613262326232628562956297636664746614670767656893706471807391757577788001816983498555

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ "Политика", Београд 13. фебруара 1910. године
  5. ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди]