Пређи на садржај

Барчево

Координате: 53° 50′ 00″ С; 20° 41′ 00″ И / 53.833333° С; 20.683333° И / 53.833333; 20.683333
С Википедије, слободне енциклопедије
Барчево
пољ. Barczewo
Градска већница
Грб
Административни подаци
Држава Пољска
Становништво
Становништво‍
 — 2021.7.483 (31 децембар 2.021)[1][2]
 — густина1.634 ст./km2
Географске карактеристике
Координате53° 50′ 00″ С; 20° 41′ 00″ И / 53.833333° С; 20.683333° И / 53.833333; 20.683333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина4,58[3] km2
Барчево на карти Пољске
Барчево
Барчево
Барчево на карти Пољске
Поштански број11-010
Позивни број0-89
Регистарска ознакаNOL
Веб-сајт
www.barczewo.pl

Барчево (пољ. Barczewo) је град у Пољској у Варминско-мазуријском војводству, и средиште истоимене општине.

Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa)

Име

[уреди | уреди извор]

Немачки назив града („Вартенбург“) води порекло од града Вартенбурга (Елба).[4] После Другог светског рата, град је припао Пољској. Комисија за утврђивање назива места одлучила је да промени назив града. Накратко је назван Нововиејск, по локалном композитору Феликсу Нововиејском, септембра 1946. У децембру те године Комисија се определила за друго име, Барцзево, у част пољског националног активисте који се борио против пруског угњетавања Пољака, Валентија Барчевског (1865–1928).[5]

Општи подаци

[уреди | уреди извор]
  • Број становника: 7 502 (31.12. 2003)
  • Поштански код: 11-010
  • Телефонски код: 0-89

У граду постоји ситна индустрија дрвета, метала, хемијска, сукнарска и прехрамбена. Кроз град протиче регионали пут број 16 Груђондз - Аугустов.

Историја

[уреди | уреди извор]

Барчево је добило статус града 4. јула 1364. од бискупа. Године 1440. град се придружио Пруској конфедерацији, на чији захтев је пољски краљ Казимир IV Јагелонац 1454. потписао акт о инкорпорацији региона Краљевини Пољској.[6] Године 1466, након Другог Торуњског мира, град је потврђен као део Краљевине Пољске.[7]

Према немачким статистикама, Пољаци су чинили 72% становништва 1825. године[8] и 62% 1861. године;[9] Герард Лабуда и Аугуст фон Хактхаусен наводе број од 1500 Пољака и 590 Немаца који су живели у граду 1825. године.[10]

Локални манастир је секуларизован 1810. године, 1819/1820. године пруске власти су одлучиле да затворе манастир који је описан као „упориште Пољске“. После смрти оца Тибурчуша Бојаржиновског, последњег старешине манастира, 1834. године претворен је у државни затвор.[11] Према Војцеху Зендеровском ово је био део пруске репресије против Пољака, јер је манастир био посебно проблематичан за пруске власти пошто је био центар пољског отпора.[12]

Јеврејска синагога је изграђена 1847. године, а постоји и јеврејско гробље из 19. века.[13] Током Јануарског устанка 1860. у руској подели Пољске, град је био локални центар снабдевања пољских побуњеника лековима, храном, па чак и ватреним оружјем, док је пољско друштво у граду постало активно у ратним напорима а предводио их је Аугуст Соколовски.[14] Пољаци су 1885. године организовали масовни митинг, тражећи између осталих да се пољској деци дозволи да користе свој језик у образовању.[15] Године 1886. у граду је отворена књижара са пољским књигама и публикацијама и дошла је у сукоб са немачким властима које су желеле је да уклоне знакове на пољском језику.[16]

1920. године 3.020 становника гласало је за останак у Источној Пруској, 140 гласова подржало је препорођену Пољску.[17] Током Другог светског рата, Немци су управљали нацистичким затвором у граду, са неколико подлогора за присилни рад у региону,[18] укључујући и један у самом граду.[19]

Демографија

[уреди | уреди извор]
Демографија
2012.
7.320

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-08-30.  Category K3, group G7, subgroup P1336. Data for territorial unit 2814014.
  2. ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-08-30.  Category K3, group G7, subgroup P2425. Data for territorial unit 2814014.
  3. ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-08-30.  Category K1, group G441, subgroup P1410. Data for territorial unit 2814014.
  4. ^ Jackiewicz-Garniec, Malgorzata; Garniec, Miroslaw (2009). Burgen im Deutschordensstaat Preussen (на језику: немачки). стр. 76. 
  5. ^ „Barczewo.pl”. 26. 4. 2012. Архивирано из оригинала 26. 04. 2012. г. Приступљено 22. 01. 2025. .
  6. ^ Górski, Karol (1949). Związek Pruski i poddanie się Prus Polsce: zbiór tekstów źródłowych (на језику: пољски). Poznań: Instytut Zachodni. стр. XXXVII, 54. 
  7. ^ Górski, Karol (1949). Związek Pruski i poddanie się Prus Polsce: zbiór tekstów źródłowych (на језику: пољски). Poznań: Instytut Zachodni. стр. XXXVII, 99. 
  8. ^ von Haxthausen, August (1839). Die ländliche verfassung in den einzelnen provinzen der Preussischen Monarchie (на језику: немачки). Königsberg: Gebrüder Borntraeger Verlagsbuchhandlung. стр. 78. 
  9. ^ Zabytkowe ośrodki miejskie Warmii i MazurLucjan Czubiel, Tadeusz Domagała, page 81, 1969
  10. ^ Historia Pomorza: (1815-1850)gospodarka, społeczeństwo, ustrójGerard Labuda Poznańskie Towarzystwo Przyjaciół Nauk, page 163, 1993
  11. ^ „Na przełomie lat 1819-1920 postanowiono rozwiązać klasztor, który był twierdzą polskości. W 1821 r., dokonano sekularyzacji, zmuszając zakonników do opuszczenia klasztoru. Wraz ze śmiercią ostatniego gwardiana, o. Tyburcjusza Bojarzynowskiego (1830), ostatni zakonnicy opuścili klasztor, który tego samego roku całkowicie opustoszał”. 26. 4. 2012. Архивирано из оригинала 26. 04. 2012. г. Приступљено 22. 01. 2025. .
  12. ^ Wojciech Zenderowski, „Wiadomości Barczewskie”, 1999, 86, s. 11
  13. ^ „sztetl.org”. sztetl.org. Приступљено 2013-10-10. 
  14. ^ Dzieje Warmii i Mazur w zarysie, Tomy 1-2, Jerzy Sikorski, Stanisław Szostakowski, Ośrodek Badań Naukowych im. Wojciecha Kętrzyńskiego w Państwowe Wydawnictwo Naukowe, page 300, 1981.
  15. ^ Przebudzenie narodowe Warmii, 1886-1893 Andrzej Wakar, Wydawnictwo Pojezierze, page 23, 19821
  16. ^ Słownik pracowników książki polskiej, Tom 1, Irena Treichel Państwowe Wydawnictwo Naukowe, page 97, 1972
  17. ^ Charakterystyka zasobów i analiza stanu dziedzictwa kulturowego i krajobrazu kulturowego Gminy Barczewo (на језику: пољски). Dziennik Urzedowy Województwa Warminsko-Mazurskiego. стр. 31. 
  18. ^ „Zuchthaus Wartenburg”. Bundesarchiv.de (на језику: немачки). Приступљено 24. 10. 2021. 
  19. ^ „Außenkommando "Ostwallbau" des Zuchthauses Wartenburg (Ostpr.)”. Bundesarchiv.de (на језику: немачки). Приступљено 24. 10. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Барчево на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Барчево&oldid=29856365”