Бедни људи
Бедни људи | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | Бедные люди |
Аутор | Фјодор М. Достојевски |
Земља | Русија |
Језик | руски |
Издавање | |
Издавач | Петроградски зборник |
Датум | 1846 |
Бедни људи (рус. Бедные люди) је први роман Фјодора Михајловича Достојевског, познат и под именом „Јадни људи“. Први пут је објављен 1846. године у часопису „Петроградски зборник“. Достојевски је Бедне људе писао преко девет месеци. Ово је први роман Достојевског. Роман је похвалио славни критичар Белински који је Достојевског прогласио новим Гогољем.
Радња
[уреди | уреди извор]Роман говори о вези између једног старијег човека, који ради као државни чиновник, и девојке, његове рођаке. Роман је у писмима и сам Достојевски приказује беду коју живе обични људи у тадашњој Русији. Сам роман је првенац Достојевског и револуционарног је карактера, у смислу кретања књижевности ка модернизму. Јунаци овог романа, размењују писма и у њима описују једно другом свој свакодневни, бедан и јадан живот, пун патње, интрига, сплетки...