Михаил Черниговски
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Михаил Черниговски | |
|---|---|
Михаил Черниговски | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Михаил Вселводович |
| Датум рођења | 1185. |
| Датум смрти | 20. септембар 1246. (66/67 год.) |
| Место смрти | Сарај, |
| Потомство | Ростислав Михаиловић, Роман Михаиловић, Ефросинија Суздаљска |
| Родитељи | Всеволод IV Кијевски |
| Династија | Рјуриковичи |
| Претходник | Јарослав II од Владимира |
| Наследник | Владимир III Рјурикович |
Свети Михаил Вселводович (рус. Михаил Всеволодович; 1179—1246), познат и као Михаил Черниговски (рус. Михаил Черниговский), био је кнез переславски (1206), кнез новгородски (1224—1229), кнез черниговски (1223—1246), и галицијски (1235—1239), велики кнез Кијевске кнежевине (1238—1239, 1241—1243). Канонизован је од стране Руске православне цркве 1547. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Наследио је переславски престо и титулу кнеза Перејаславске кнежевине 1206. године.
Учествовао је у бици код реке Калке. После смрти свога ујака Мстислава Черниговског преузео је и његов престо.
У време монголске инвазије на Черниговску кнежевину био је велики кнез Кијева. Након пораза од монгола био је приморан да побегне у Мађарску заједно са својим сином Ростиславом.
По повратку у Кијев отишао је на позив монголског краља Бату-кана у његов шатор да му се поклони, заједно са својим бољарином Теодором. Пре уласка у шатор монголски свештеници су затражили да прође кроз њихове свете ватре, и поклони се њиховим идолима. Кнез Михаил је то одбио речима: „Ја могу да се поклоним краљу, јер му је Бог дао власт над народима на земљи, али као хришћанин не могу да се клањам ватри, нити глувим и слепим идолима“. Због одбијања да се поклоне идолима, по наређењу краља Батуа, обојица су одмах погубљени 20. септембра 1244. године.
Сахрањени су заједно у тајности, а њихови посмртни остаци пренети у Чернигов. После Михајлове смрти, његов брат Андреј Громов преузео је његов престо.
Године 1572. остаци Михајла Черниговског и Теодора премештене су из Черниговског у Москву, након њихове канонизације исте године.
Од 1772. године њихове мошти почивају у Архангељском храму у Москви.
Православна црква прославља кнеза Михајла и Теодора бољара 20. септембра по јулијанском календару.
Његова ћерка је Ефросинија Суздаљска.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| Преци Михаил Черниговски | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Литература
[уреди | уреди извор]Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.