Мачванска бановина
| Мачванска бановина Banatus Machoviensis | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1272—1496 | |||||||||
 Мачванска бановина око 1490. године | |||||||||
| Земља | Краљевина Угарска | ||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | бановина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1272 | ||||||||
• Укинуто | 1496 | ||||||||
| |||||||||
Мачванска бановина је била средњовековна угарска бановина, која је у периоду од 13. до 15. века (са повременим прекидима) обухватала област Мачву и неке суседне крајеве. На том простору је првобитно (око 1247. године) створено Мачванско господство (војводство) које је угарски краљ Бела IV поверио свом зету Ростиславу Михаиловичу, избеглом руском кнезу, који је носио наслов господара Мачве, док се његов син Бела Ростиславич називао и мачванским војводом. Тек након његове смрти, створена је (око 1272. године) Мачванска бановина, као управна област на челу са баном, кога је постављао угарски краљ.[1][2][3]
Бановина је добила име по граду Мачви, али локација овог насеља није тачно утврђена. Мисли се да се град Мачва налазио неколико километара јужно од данашњег Шапца.[4]
Крајем 15. века, подручје мачванске бановине спојено је са Београдском бановином.
Историја[уреди | уреди извор]
Током историје, бановина је мењала своје границе, а њено постојање је имало и извесне прекиде, у периодима када се подручје Мачве налазило у саставу средњовековних српских држава. Тада су овим простором владали краљеви Драгутин и Стефан Владислав II, затим цареви Стефан Душан и Урош, жупан Никола Алтомановић, кнез Лазар Хребељановић, деспот Стефан Лазаревић и други.
Мачванска бановина је постојала до краја 15. века, када ово подручје улази у састав Османског царства.
Обласни господари Мачве[уреди | уреди извор]
- Ростислав Михаиловић (1254-1262)
- Бела од Мачве (1262-1272)
- Јелисавета Куманка (1279-1284)
- Стефан Драгутин (1284-1316)
- Стефан Владислав II (1316-1317)
- Стефан Милутин (1317-1319)
- Стефан Лазаревић (1404-1427)
- Ђурађ Бранковић (1427-1456)
- Лазар Бранковић (1456-1428)
Списак мачванских банова[уреди | уреди извор]
- Роланд I Ратот (1272-1273)
- Еђед Моносло (1273)
- Јован од Мачве (1273)
- Еђед Моносло (1273)
- Алберт? (1275)
- Угрин Чак (1279)
- Павле Горјански (1320-1328)
- Јован Алшани (1328-1334)
- Никола Остфи (1335-1339)
- Доминик Остфи (1340-1353)
- Андрија Лакфи (1353-1354)
- Никола Чак (1354-1359)
- Никола I Горјански (1359-1375)
- Иваниш Хорват (1375-1381)
- Павле Лишкој (1381-1382)
- Стефан Корођи (1382-1385)
- Иваниш Хорват (1385-1386)
- Јован Банфи (1386-1387)
- Никола II Горјански (1387-1390)
- Стефан Лосонци (1390-1392)
- Ђорђе Лакфи (1392-1393)
- Никола II Горјански (1393-1394)
- Никола Треутел (1394-1397)
- Петар Перењи (1397)
- Францис Бебек (1397-1400)
- Јован Мароти (1398-1402)
- Петар Перењи (1400-1401)
- Стефан и Тома Луђани (1402)
- Ладислав Уљаки (1402-1403)
- Јован Мароти (1402-1410)
- Ладислав и Емерих Уљаки (1410-1418)
- Дезидерије Горјански (1419-1427)
- Јован Мароти (1427-1428)
- Петар Чех (1427-1431)
- Стефан Уљаки (1429-1430)
- Ладислав Горјански (1431-1441)
- Дезидерије Горјански (1431-1438)
- Никола Илочки (1438-1477)
- Михаило Силађи (1456-1458)
- Јоб Горјански (1474-1481)
- Ловро Илочки (1477-1492)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Спремић 1976, стр. 23-37.
- ^ Font 2020, стр. 309–326.
- ^ Коматина 2021, стр. 73-96.
- ^ Ћирковић 2008, стр. 3-20.
Sources[уреди | уреди извор]
- Vasin, Dejana (2019). „Natural Conditions as a Factor of Urbanization of the Lower Posavina in the Middle Ages”. Istraživanja: Journal of Historical Researches. 30 (30): 45—68.
- Динић, Михаило (1949). „О угарском ропству краља Уроша I”. Историски часопис. 1 (1948): 30—36.
- Engel, Pál (2001). The Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary, 895-1526. London-New York: Tauris.
- Isailović, Neven (2016). „Living by the Border: South Slavic Marcher Lords in the Late Medieval Balkans (13th–15th Centuries)”. Banatica. 26 (2): 105—117.
- Ivanović, Miloš; Isailović, Neven (2015). „The Danube in Serbian-Hungarian Relations in the 14th and 15th Centuries”. Tibiscvm: Istorie–Arheologie. 5: 377—393.
- Калић, Јованка (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
- Коматина, Ивана (2021). „О времену напада краља Уроша I на Мачву и његовом заробљавању”. Зборник радова Византолошког института. 58: 73—96.
- Krstić, Aleksandar R. (2016). „The Rival and the Vassal of Charles Robert of Anjou: King Vladislav II Nemanjić”. Banatica. 26 (2): 33—51.
- McDaniel, Gordon L. (1984). „On Hungarian-Serbian Relations in the Thirteenth Century: John Angelos and Queen Jelena” (PDF). Ungarn-Jahrbuch. 12 (1982-1983): 43—50.
- Pálosfalvi, Tamás (2018). From Nicopolis to Mohács: A History of Ottoman-Hungarian Warfare, 1389-1526. Leiden: Brill.
- Спремић, Момчило (1976). „Деспот Ђурађ Бранковић и Мачванска бановина”. Историјски часопис. 23: 23—37.
- Ћирковић, Сима (2008). „Земља Мачва и град Мачва”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 74: 3—20.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Font, Márta (2020). „Rostislav, Dominus de Macho”. Stefan the First-Crowned and His Time. Belgrade: Institute of History. стр. 309—326.
- Харди, Ђура (2009). „Господари и банови оностраног Срема и Мачве у XIII веку”. Споменица Историјског архива Срем. 8: 65—80.
- Харди, Ђура (2014). „О смрти господара Мачве кнеза Ростислава Михаилович”. Наукові праці Кам'янець-Подільського національного університету імені Івана Огієнка: Історичні науки. 24. Кам’янець-Подільський. стр. 183—194.
