Мачванска бановина

С Википедије, слободне енциклопедије
Мачванска бановина
Banatus Machoviensis
1272—1496
Macvanska banovina-sr.png
Мачванска бановина око 1490. године
ЗемљаКраљевина Угарска
СтатусБивша покрајина
Владавина
 • Обликбановина
Историја 
• Успостављено
1272
• Укинуто
1496
Претходник
Следбеник
Византијско царство
Османско царство

Мачванска бановина је била средњовековна угарска бановина, која је у периоду од 13. до 15. века (са повременим прекидима) обухватала област Мачву и неке суседне крајеве. На том простору је првобитно (око 1247. године) створено Мачванско господство (војводство) које је угарски краљ Бела IV поверио свом зету Ростиславу Михаиловичу, избеглом руском кнезу, који је носио наслов господара Мачве, док се његов син Бела Ростиславич називао и мачванским војводом. Тек након његове смрти, створена је (око 1272. године) Мачванска бановина, као управна област на челу са баном, кога је постављао угарски краљ.[1][2][3]

Бановина је добила име по граду Мачви, али локација овог насеља није тачно утврђена. Мисли се да се град Мачва налазио неколико километара јужно од данашњег Шапца.[4]

Крајем 15. века, подручје мачванске бановине спојено је са Београдском бановином.

Историја[уреди | уреди извор]

Мачванска бановина око 1370. године.
Детаљније: Историја Мачве

Током историје, бановина је мењала своје границе, а њено постојање је имало и извесне прекиде, у периодима када се подручје Мачве налазило у саставу средњовековних српских држава. Тада су овим простором владали краљеви Драгутин и Стефан Владислав II, затим цареви Стефан Душан и Урош, жупан Никола Алтомановић, кнез Лазар Хребељановић, деспот Стефан Лазаревић и други.

Мачванска бановина је постојала до краја 15. века, када ово подручје улази у састав Османског царства.

Обласни господари Мачве[уреди | уреди извор]

Списак мачванских банова[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Спремић 1976, стр. 23-37.
  2. ^ Font 2020, стр. 309–326.
  3. ^ Коматина 2021, стр. 73-96.
  4. ^ Ћирковић 2008, стр. 3-20.

Sources[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]