Мачванска бановина
 |
| Мачванска бановина Banatus Machoviensis | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Балкан | ||
| Земља | Краљевина Угарска | ||
| Друштво | |||
| Званични језици | латински, говорни језици: српски, мађарски | ||
| Религија | Православље, Католицизам | ||
| Владавина | |||
| Облик владавине | бановина | ||
| Титула владара | бан | ||
| Владар | Ростислав Михаилович | ||
| Оснивање | 1254. | ||
| Престанак | 1496. | ||
| Статус | Бивша покрајина | ||
| Догађаји | |||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
|
| ||
| Портал:Историја | |||
Мачванска бановина је била средњовековна угарска бановина, која се налазила на подручју данашње западне Србије. Обухватала је Мачву и неке суседне крајеве. Бановину је основао угарски краљ Бела IV 1247. године, као уточиште свом зету Ростиславу Михаиловичу, руском кнезу. Бановина је добила име по граду Мачви, али локација овог насеља није тачно утврђена. Мисли се да се град Мачва налазио неколико километара јужно од данашњег Шапца.
Током историје, бановина је мењала своје границе, а њено постојање је имало и извесне прекиде, у периодима када се подручје Мачве налазило у саставу средњовековних српских држава. Тада су овим простором владали краљеви Драгутин и Стефан Владислав II, затим цареви Стефан Душан и Урош, жупан Никола Алтомановић, кнез Лазар Хребељановић, деспот Стефан Лазаревић и други.
Мачванска бановина је постојала до краја 15. века, када ово подручје улази у састав Османског царства.
Први мачвански банови су били Ростислав Михаиловић (1254-1262) и Бела од Мачве (1262-1272). Банови су били и Никола I Горјански (1359-1375), Иваниш Хорват (1376-1381), Иван Моровићки (1397-1410, 1427-1428), Ладислав Горјански (1431-1441, 1445-1447), Никола Илочки (1430-1477), Јоб Горјански (1474-1481) и Ловро Илочки (1477-1492).
Види још[уреди]
Литература[уреди]
- Калић, Јованка (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
- Спремић, Момчило (1976). „Деспот Ђурађ Бранковић и Мачванска бановина”. Историјски часопис. 23: 23—37.
