Мачванска бановина
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
| Мачванска бановина Banatus Machoviensis | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1254.—1496. | |||||||||
 Мачванска бановина 1490. године | |||||||||
| Земља | Краљевина Угарска | ||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | бановина | ||||||||
| бан | |||||||||
• | Ростислав Михаилович | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1254. | ||||||||
• Укинуто | 1496. | ||||||||
| |||||||||
Мачванска бановина је била средњовековна угарска бановина, која се налазила на подручју данашње западне Србије. Обухватала је Мачву и неке суседне крајеве. Бановину је основао угарски краљ Бела IV 1247. године, као уточиште свом зету Ростиславу Михаиловичу, руском кнезу. Бановина је добила име по граду Мачви, али локација овог насеља није тачно утврђена. Мисли се да се град Мачва налазио неколико километара јужно од данашњег Шапца.
Током историје, бановина је мењала своје границе, а њено постојање је имало и извесне прекиде, у периодима када се подручје Мачве налазило у саставу средњовековних српских држава. Тада су овим простором владали краљеви Драгутин и Стефан Владислав II, затим цареви Стефан Душан и Урош, жупан Никола Алтомановић, кнез Лазар Хребељановић, деспот Стефан Лазаревић и други.
Мачванска бановина је постојала до краја 15. века, када ово подручје улази у састав Османског царства.
Списак мачванских банова[уреди | уреди извор]
- Ростислав Михаиловић (1254-1262)
- Бела од Мачве (1262-1272)
- Роланд I Ратот (1272-1273)
- Еђед Моносло (1273)
- Јован од Мачве (1273)
- Еђед Моносло (1273)
- Алберт? (1275)
- Угрин Чак (1279)
- Јелисавета Куманка (1279-1284)
- Стефан Драгутин (1284-1316)
- Стефан Владислав II (1316-1317)
- Стефан Милутин (1317-1319)
- Павле Горјански (1320-1328)
- Јован Алшани (1328-1334)
- Никола Остфи (1335-1339)
- Доминик Остфи (1340-1353)
- Андрија Лакфи (1353-1354)
- Никола Чак (1354-1359)
- Никола I Горјански (1359-1375)
- Иваниш Хорват (1375-1381)
- Павле Лишкој (1381-1382)
- Стефан Корођи (1382-1385)
- Иваниш Хорват (1385-1386)
- Јован Банфи (1386-1387)
- Никола II Горјански (1387-1390)
- Стефан Лосонци (1390-1392)
- Ђорђе Лакфи (1392-1393)
- Никола II Горјански (1393-1394)
- Никола Треутел (1394-1397)
- Петар Перењи (1397)
- Францис Бебек (1397-1400)
- Јован Мароти (1398-1402)
- Петар Перењи (1400-1401)
- Стефан и Тома Луђани (1402)
- Ладислав Уљаки (1402-1403)
- Јован Мароти (1402-1410)
- Ладислав и Емерих Уљаки (1410-1418)
- Дезидерије Горјански (1419-1427)
- Јован Мароти (1427-1428)
- Петар Чех (1427-1431)
- Стефан Уљаки (1429-1430)
- Ладислав Горјански (1431-1441)
- Дезидерије Горјански (1431-1438)
- Никола Илочки (1438-1477)
- Михаило Силађи (1456-1458)
- Јоб Горјански (1474-1481)
- Ловро Илочки (1477-1492)
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Калић, Јованка (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
- Спремић, Момчило (1976). „Деспот Ђурађ Бранковић и Мачванска бановина”. Историјски часопис. 23: 23—37.
