Белжице
| Белжице пољ. Belzyce | |
|---|---|
 Центар града | |
 Застава
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Пољска |
| Војводство |  Војводство лублинско |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 6.290[1] |
| — густина | 268[2] ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 51° 11′ 00″ С; 22° 16′ 00″ И / 51.183333° С; 22.266667° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 211 m m |
| Површина | 23,46[3] km2 |
  Белжице Белжице на карти Пољске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Богдан Чуришкјевич |
| Поштански број | 24-200 |
| Позивни број | 81 |
| Веб-сајт | |
| www | |
Белжице (пољ. Belzyce) је град у Пољској, средиште општине, у лублинском војводству.
Историја
[уреди | уреди извор]Године 1416. започео је процес градског насељавања, а следеће године је краљ Владислав Јагело дао званичан документ,[4][5] којим је дозволио да се Белжице побољша. Прво, град је био насељен земљорадницима, занатлијама, трговцима и произвођачима алкохола. Саграђена је црква брвнара и створена католичка парохија светог Павла.[6] 16. и 17. век су били период протестантског утицаја на том подручју. Белжице је постало протестантско средиште Пољске браће у Малој Пољској.[7] Нова католичка црква подигнута је 1670. (стара је повучена 1654. године[8]) и 113 година касније у граду више нема протестаната, јер је њихова црква изгорела 1783. године. 19. век је био период промена, јер је замак претворен у дестилерију.[9] Године 1860. град је заузимао скоро 950 ха са око 150 објеката. Статус града је изгубило после слома јануарског устанка 1869. године. За време хитлеровске окупације у граду је погинуло 3,5 хиљада људи тј, 60% становника. 22. маја 1942. 3.000 Јевреја из гета Белжице послато је у Мајданек и Собибор, где су завршили у гасним коморама.[10] Белжице су поново постале град 1958. године. Друга половина 20. века донела је мало побољшања у Белжице. 1971. године компанија „Warmasz” (Варшавска фабрика прехрамбених машина) отворила је своју фабрику у Белжицу, коју је касније заменила фабрика опреме за производњу крема „Spomasz”.[11]
Демографија
[уреди | уреди извор]| 2021. |
|---|
| 6.290 |
Атракције
[уреди | уреди извор]
Саобраћај
[уреди | уреди извор]У граду се укрштају регионални путеви:
- 747 правац Липско — Ополе Лубелскје — Белжице — Лублин
- 827 правац Налечов
- 834 правац Бихава
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-08-30. Category K3, group G7, subgroup P1336. Data for territorial unit 0609014.
- ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-08-30. Category K3, group G7, subgroup P2425. Data for territorial unit 0609014.
- ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-08-30. Category K1, division G441, subdivision P1410. Data for territorial unit 0609014.
- ^ „Przywilej lokacyjny miasta Bełżyce”. site.belzyce.pl (на језику: пољски). Gmina Bełżyce. Архивирано из оригинала 16. 08. 2022. г. Приступљено 2022-08-30.
- ^ „Historia Bełżyc w skrócie” (на језику: пољски). Архивирано из оригинала 2016-04-03. г.
- ^ „Historia parafii”. parafia.belzyce.pl (на језику: пољски). Приступљено 2022-08-30.
- ^ Studia z dziejów Bełżyc. Poland: Towarzystwo Regionalne Bełżyc. 2006. стр. 61, 63. ISBN 83-7270-421-X.
- ^ „Słownik geograficzny Królestwa Polskiego i innych krajów słowiańskich, Tom XV cz.2 - wynik wyszukiwania - DIR”.
- ^ „Słownik geograficzny Królestwa Polskiego i innych krajów słowiańskich, Tom I - wynik wyszukiwania - DIR”.
- ^ „Deportations from Lublin area”. Архивирано из оригинала 11. 09. 2014. г. Приступљено 2022-08-30.
- ^ „Spomasz Bełżyce”. Приступљено 2022-08-30.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
