Пређи на садржај

Бенџамин Френклин

С Википедије, слободне енциклопедије
Бенџамин Френклин
Бенџамин Френклин
Лични подаци
Датум рођења(1706-01-17)17. јануар 1706.
Место рођењаБостон, Британска Америка
Датум смрти17. април 1790.(1790-04-17) (84 год.)
Место смртиФиладелфија, САД

Потписpotpis_alt}}}

Бенџамин Френклин (енгл. Benjamin Franklin; Бостон, 17. јануар 1706[1]Филаделфија, 17. април 1790) био је амерички полимат: писац, научник, проналазач, државник, дипломата, штампар, издавач и политички филозоф.[2] Међу најутицајнијим интелектуалцима свог времена, Френклин је био један од оснивача Сједињених Држава; састављач и потписник Декларације о независности; и први генерални управник поште.[3]

Рођен у провинцији Масачусетс Беј, Френклин је постао успешан уредник новина и штампар у Филаделфији, водећем граду у колонијама, објављујући „The Pennsylvania Gazette“ са 23 године.[4] Обогатио се објављивањем и „Poor Richard's Almanack“, који је писао под псеудонимом „Ричард Сондерс“.[5] После 1767. године, био је повезан са „Pennsylvania Chronicle“, новинама познатим по својим револуционарним осећањима и критикама политике британског парламента и Круне.[6] Био је пионир и први председник Академије и колеџа у Филаделфији, који су отворени 1751. године, а касније постали Универзитет у Пенсилванији. Организовао је и био први секретар Америчког филозофског друштва и изабран је за његовог председника 1769. године. Именован је за заменика генералног управника поште за британске колоније 1753. године,[7] што му је омогућило да успостави прву националну комуникациону мрежу.

Френклин је био активан у пословима заједнице и колонијалној и државној политици, као и у националним и међународним пословима. Постао је херој у Америци када је, као агент у Лондону за неколико колонија, предводио укидање непопуларног Закона о маркицама од стране британског парламента. Као искусан дипломата, био је широко цењен као први амбасадор САД у Француској и био је важна фигура у развоју позитивних француско-америчких односа. Његови напори су се показали кључним у обезбеђивању француске помоћи за Америчку револуцију. Од 1785. до 1788. године, био је председник Пенсилваније. У неким тренуцима свог живота, поседовао је робове и објављивао огласе „на продају“ за робове у својим новинама, али до краја 1750-их, почео је да се бори против ропства, постао је активни аболициониста и промовисао образовање и интеграцију Афроамериканаца у америчко друштво.[8]

Као научник, Френклин је проучавао електрицитет и учинио га важном фигуром у америчком просветитељству и историји физике. Такође је мапирао и именовао Голфску струју. Његови бројни важни изуми укључују громобран, бифокална сочива, стаклену хармонику и Френклинову пећ.[9] Основао је многе грађанске организације, укључујући Библиотечку компанију, прву ватрогасну службу у Филаделфији,[[#cite_note-FOOTNOTEIsaacson2003[[Категорија:Чланци_за_чије_изјаве_је_потребно_навести_страницу_извора_од_04._2025.]][[Category:Articles_with_invalid_date_parameter_in_template]]<sup_class="noprint_Inline-Template_"_style="white-space:nowrap;">&#91;<i>[[Википедија:Навођење_извора|<span_title="Овај_навод_захтева_референцу_на_одређенустраницу_или_опсег_страница_на_којима_се_материјал_појављује.'"`UNIQ--nowiki-0000000B-QINU`"'_(април_2025)">потребна&nbsp;страница</span>]]</i>&#93;</sup>-10|[10]]] и Универзитет у Пенсилванији.[11] Френклин је зарадио титулу „Првог Американца“ због своје ране и неуморне борбе за колонијално јединство. Био је једина особа која је потписала Декларацију о независности, Париски мировни уговор са Британијом и Устав. Као темељ дефинисања америчког етоса, Френклин је назван „најуспешнијим Американцем свог доба и најутицајнијим у измишљању типа друштва какво ће Америка постати“.[12]

Френклин, његов живот и наслеђе научних и политичких достигнућа, као и његов статус једног од најутицајнијих оснивача Америке, донели су му почаст више од два века након смрти, на новчаници од 100 долара, у називима ратних бродова, многих градова и округа, образовних институција и корпорација, као и у бројним културним референцама и портрету у Овалном кабинету. Његових више од 30.000 писама и докумената сакупљено је у збирци „Папири Бенџамина Френклина“. Ан Роберт Жак Турго је рекла о њему: „Eripuit fulmen cœlo, mox sceptra tyrannis“ („Отео је муњу са неба и жезло од тиранина“).[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Engber, Daniel (2006). „What's Benjamin Franklin's Birthday?”. Slate. Приступљено 17. 6. 2009. „according to documents from Boston's city registrar, he actually came into the world on the old-style Jan. 6, 1705. So, this year's tricentennial is right on time. 
  2. ^ Encyclopædia Britannica, Wood, 2021
  3. ^ Morris, Richard B. (1973). Seven Who Shaped Our Destiny: The Founding Fathers as Revolutionaries. New York: Harper & Row. стр. 1, 5—30. ISBN 978-0-06-090454-8. 
  4. ^ Brands, H.W. (2010). The First American: The Life and Times of Benjamin Franklin. Knopf Doubleday Publishing. стр. 390. ISBN 978-0-307-75494-3. 
  5. ^ Goodrich, Charles A. (1829). Lives of the Signers to the Declaration of Independence. W. Reed & Company. стр. 267. Приступљено 7. 6. 2013. 
  6. ^ „William Goddard and the Constitutional Post”. Smithsonian National Postal Museum. Приступљено 19. 10. 2010. 
  7. ^ „Benjamin Franklin, Postmaster General” (PDF). United States Postal Service. Архивирано (PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. Приступљено 29. 5. 2021. 
  8. ^ Nash, 2006, pp. 618–638.
  9. ^ Franklin Institute, Essay
  10. [[#cite_ref-FOOTNOTEIsaacson2003[[Категорија:Чланци_за_чије_изјаве_је_потребно_навести_страницу_извора_од_04._2025.]][[Category:Articles_with_invalid_date_parameter_in_template]]<sup_class="noprint_Inline-Template_"_style="white-space:nowrap;">&#91;<i>[[Википедија:Навођење_извора|<span_title="Овај_навод_захтева_референцу_на_одређенустраницу_или_опсег_страница_на_којима_се_материјал_појављује.'"`UNIQ--nowiki-0000000B-QINU`"'_(април_2025)">потребна&nbsp;страница</span>]]</i>&#93;</sup>_10-0|^]] Isaacson 2003, стр. [потребна страница].
  11. ^ Burt, Nathaniel (1999). The Perennial Philadelphians: The Anatomy of an American Aristocracy. University of Pennsylvania Press. стр. 142. ISBN 978-0-8122-1693-6. 
  12. ^ Isaacson 2003, стр. 491–492.
  13. ^ „To the Genius of Franklin”. Philadelphia Museum of Art. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Биографије

За младе читаоце

  • Asimov, Isaac. The Kite That Won the Revolution, a biography for children that focuses on Franklin's scientific and diplomatic contributions.
  • Fleming, Candace. Ben Franklin's Almanac: Being a True Account of the Good Gentleman's Life.. Atheneum/Anne Schwart, 128 pp. 2003. ISBN 978-0-689-83549-0..

Научна истраживања

Историографија

  • Waldstreicher, David, ed (2011). A Companion to Benjamin Franklin. . 25 essays by scholars emphasizing how historians have handled Franklin.

Примарни извори

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Биографије и водичи

Онлајн списи

Аутобиографија

У уметности

Спољашњи видео-запис
Presentation by H.W. Brands on The First American: The Life and Times of Benjamin Franklin, October 5, 2000, C-SPAN
Presentation by Walter Isaacson on Benjamin Franklin: An American Life, July 22, 2003, C-SPAN
Presentation by Edmund S. Morgan on Benjamin Franklin, November 12, 2002, [lC-SPAN
Presentation by Stacy Schiff on A Great Improvisation: Franklin, France, and the Birth of America, April 12, 2005, C-SPAN
Booknotes interview with James Srodes on Franklin: The Essential Founding Father, May 19, 2002, C-SPAN
Interview with Gordon S. Wood on The Americanization of Benjamin Franklin, June 4, 2004, C-SPAN video7 = Panel discussion on Franklin with Walter Isaacson, Gordon Wood, and Stacy Schiff, hosted by Jim Lehrer, January 8, 2006, C-SPAN