Бесни бели мушкарац

С Википедије, слободне енциклопедије

Бесни бели мушкарац или Љути бели човек је културолошки стереотип белаца који имају конзервативне или десничарске ставове у контексту америчке и аустралијске политике, који често карактерише „противљење либералној антидискриминаторној политици“ и уверењима.[1][2] Термин се обично примењује на беле мушкарце из Сједињених Држава и Аустралије.[3] У САД, највећа уочена претња доминацији белих мушкараца је напредак белих жена и људи других раса након покрета за ослобођење жена и покрета за грађанска права из 1960-их и 1970-их, поред миграције, мултикултурализма и ЛГБТ+ права.

САД[уреди | уреди извор]

Термин се обично односи на политички гласачки блок који се појавио раних 1990-их као реакција на уочене неправде са којима се суочавају бели људи суочени са квотама афирмативне акције на радном месту. Љути бели мушкарци су окарактерисани као анимозитет према младима, женама или мањинама и либерализму уопште.[4] Неки политички коментатори описали су присталице Доналда Трампа као бесне беле мушкарце. [5][6][7][8]

Аустралија[уреди | уреди извор]

Појавио се током савезних избора у Аустралији 1998. године.[9] Нове политичке странке су се појавиле на изборима због већ постојећег покрета за права очева у Аустралији. Међу њима су Партија за укидање подршке породици/Породични суд и Партију за реформу породичног закона.[9] Слично употреби термина у Сједињеним Државама, аустралијски мушкарци категорисани као љути бели мушкарци противили су се ономе што су сматрали феминистичком агендом. Ове политичке партије су настале као реакција на историјски број жена изабраних у Представнички дом.[9] Чланице ових група су тврдиле да су се „феминисткиње учврстиле на позицијама моћи и утицаја у влади и да користе своју моћ да виктимизују мушкарце”.[9]

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Термин се примењује на оне за које се верује да се противе покрету за грађанска права и феминизму другог таласа.[10]

Филмови Џои,[11] Разјарени бик [12] Falling Down, Cobb,[12] God Bless America, Џокер и Клинт Иствудова култна улога у Прљавом Харију[12] као и његова улога у филму Гран Торино, описани су као филмско истраживање бесног белог мушкарца.[13][14][15] Конкретно, о главном јунаку филма Falling Down (разведени, отпуштени радник који се случајно и избором спушта у спиралу растућег беса и насиља) нашироко је представљена као приказ представника стереотипа.[16]

Лик Арчи Бункер из ТВ серијала Сви у породицу и Archie Bunker's Place претворио је љутог белог мушкарца у културну икону", према CBS News.[17] Волтер Вајт у телевизијској серији Чиста хемија такође је описан као „бесни бели мушкарац“.[18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „angry white man”. Oxford Dictionaries. Архивирано из оригинала 24. 6. 2021. г. 
  2. ^ Oxford English Dictionary, Oxford University Press, 2006, „angry white male n. (also with capital initials) Polit. (orig. and chiefly U.S.) a (usually working-class) white man with-right wing views (typically including opposition to liberal anti-discriminatory policies), esp. viewed as representing an influential class of voter” 
  3. ^ Blake, John (2021-11-20). „There's nothing more frightening in America today than an angry White man”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-08. 
  4. ^ Kimmel, Michael S. (5. 11. 2013). Angry White Men: American Masculinity and the End of an Era. ISBN 978-1-568-58696-0. 
  5. ^ Wilkinson, Francis (23. 8. 2016). „The beginning of the end of angry white males”. Chicago Tribune. Chicago, Illinois: Tribune Publishing. Приступљено 23. 10. 2016. 
  6. ^ Rajghatta, Chidanand (28. 7. 2016). „Donald Trump's vote bank: Angry white males with no college degrees”. The Economic Times. Mumbai, India: The Times Group. Приступљено 23. 10. 2016. 
  7. ^ Mantyla, Kyle (26. 8. 2016). „How 'Angry White Male' Wayne Allyn Root Knows That Trump Has Deep Support Among Black Voters”. Right Wing Watch. Приступљено 23. 10. 2016. 
  8. ^ Schwartz, Dana (1. 8. 2016). „Why Angry White Men Love Calling People 'Cucks'”. GQ. New York City: Advance Publications. Приступљено 23. 10. 2016. 
  9. ^ а б в г Sawer, Marian (1999). „EMILY'S LIST and angry white men: Gender wars in the nineties”. Journal of Australian Studies. Perth, Australia: Australia Research Institute, Curtin University of Technology. 23 (62): 1—9. doi:10.1080/14443059909387494. 
  10. ^ Rosin, Hanna (24. 11. 2013). „Even Madder Men: 'Angry White Men,' by Michael Kimmel" (review)”. The New York Times. New York City. 
  11. ^ Packer, George (14. 2. 2012). „Poor, White, and Republican”. The New Yorker. Condé Nast. 
  12. ^ а б в Hunter, Stephen (19. 2. 1995). „'Cobb' is latest foray by Hollywood into soul of a bitter white male Major-League Anger”. The Baltimore Sun. Baltimore, Maryland: Tribune Publishing. 
  13. ^ Romney, Jonathan (22. 2. 2009). „Gran Torino, Clint Eastwood: The screen legend plays an angry old man at war with the city of Detroit”. The Independent on Sunday. London, England: Independent Print, Ltd. Архивирано из оригинала 7. 5. 2022. г. 
  14. ^ Senaga, Ryan (14. 1. 2009). „Angry white man: Clint Eastwood channels ghosts from past films in Gran Torino”. Honolulu Weekly. Архивирано из оригинала 2. 2. 2014. г. 
  15. ^ „Angry white men on film: Seven times cinema got to the Trump vote before us”. Cambridge Day. 18. 11. 2016. Приступљено 22. 3. 2017. 
  16. ^ Gutiérrez-Jones, Carl Scott (2001). Critical race narratives. New York City: NYU Press. стр. 61—5. ISBN 978-0-8147-3145-1. 
  17. ^ „Farewell Archie”. CBS News. New York City: CBS Corporation. 21. 6. 2001. 
  18. ^ Vanderwerff, Emily (22. 9. 2013). „"Breaking Bad's" racial politics: Walter White, angry white man”. Salon.com. New York City: Salon Media Group. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бесни_бели_мушкарац&oldid=26823179”