Pokret za građanska prava

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Glavne ličnosti pokreta za građanska prava: Vilijam Edvard Bergart, Malkolm Iks, Roza Parks, Martin Luter King

Pokret za građanska prava (engl. Civil rights movement) je izraz kojim se u kontekstu istorije SAD označavaju nastojanja da se propagandom, agitacijom, demonstracijama, političkim lobiranjem i brojnim drugim, u pravilu nenasilnim akcijama kao što su demonstracije i bojkoti, izbore građanska prava za pripadnike crne, odnosno afroameričke zajednice u SAD, te ukine dotada institucionalna rasna segregacija i diskriminacija, te afroamerički državljani SAD izjednače u svojim pravima sa većinskim belcima.

U užem smislu se pod tim podrazumeva kampanja koja se od sredine 1950-ih do kraja 1960-ih vodila, pretežno u državama američkog Juga, sa ciljem da se ukinu tzv. zakoni Džima Kroua koji su na razne, najčešće posredne načine, crnom stanovništvu sprečavali politički angažman, propisivala de jure rasna segracija, a crnačko stanovništvo de facto stavljalo u neravnopravan i podređen socioekonomski položaj. Ona je pod vodstvom crnog baptističkog svećenika Martina Lutera Kinga, uprkos izrazitog neprijateljstva Demokratske stranke koja je dominirala američkim Jugom, a u nekim slučajevima i nasilnih i terorističkih akcija od strane lokalnih rasista,[1] s vremenom uspela steći široku podršku te sredinom 1960-ih podstaknuti Džonsonovu federalnu administraciju i Kongres da donesu niz dalekosežnih zakona kojima su zakoni Džima Kroua ukinuti.[2] Tako je afroameričko stanovništvo u SAD u formalnom smislu potpuno izjednačeno s belim, ali su Kingova kasnija nastojanja da se položaj crnaca poboljša u ekonomskom pogledu doživela neuspeh,[3] odnosno koincidirala s nizom krvavih rasnih nereda i radikalizacijom unutar same crnačke zajednice koja će dodatno eskalirati nakon Kingovog ubistva 1968. godine. Uprkos tome, uspeh tog pokreta često se uspoređuje s dostignućima ranijeg pokreta za indijsku nezavisnost, odnosno dokazom kako se i najradikalnija društvena promena može postići mirnim putem, pa su brojni slični pokreti uzimali njega kao uzor, a za što je najnoviji primer pokret za LGBT prava.

Pokret za građanska prava u SAD se često smešta u širi kontekst globalnog pokreta za građanska prava koji od sredine 20. veka postoji u gotovo svim zemljama sveta. Mnoge popularne reprezentacije pokreta usredsređene su na harizmatično vođstvo i filozofiju Martina Lutera Kinga mlađeg, koji je dobio Nobelovu nagradu za mir 1964. godine za ulogu u nenasilnom moralnom vođstvu. Međutim, neki naučnici primećuju da je pokret bio previše raznolik da bi se mogao pripisati bilo kojoj osobi, organizaciji ili strategiji.[4]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ II, Vann R. Newkirk. „How 'The Blood of Emmett Till' Still Stains America Today”. The Atlantic. Архивирано из оригинала на датум 28. 7. 2017. Приступљено 3. 7. 2017. 
  2. ^ „Civil Rights Act of 1964 – CRA – Title VII – Equal Employment Opportunities – 42 US Code Chapter 21 – findUSlaw”. Архивирано из оригинала на датум 29. 12. 2011. Приступљено 29. 7. 2016. 
  3. ^ Haines, Herbert H. (1995). Black Radicals and the Civil Rights Mainstream, 1954–1970 (на језику: енглески). Univ. of Tennessee Press. стр. 98—118. ISBN 978-1-57233-260-7. 
  4. ^ Timothy B. Tyson, "Robert F. Williams, 'Black Power,' and the Roots of the African American Freedom Struggle," Journal of American History 85, No. 2 (September 1998): 540–570

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]