Пређи на садржај

Бет Ортон

С Википедије, слободне енциклопедије
Бет Ортон
Бет Ортон (2009)
Лични подаци
Пуно имеЕлизабет Керолајн Ортон
Датум рођења(1970-12-14)14. децембар 1970. (54 год.)[1]
Место рођењаНорич, Енглеска, Уједињено Краљевство
Занимањемузичарка · певачица · ауторка песама · глумица
Музички рад
Активни период1993—данас
Жанрфолкотроника · фолк рок · трип хоп
Инструментвокал · акустична гитара · клавијатуре · синтесајзер
Издавачка кућаHeavenly · EMI · Astralwerks · ANTI- · Partisan
Остало
Веб-сајтbethortonofficial.com
Дискографија
Sugaring Season
(2012) 		Kidsticks
(2016) 		Weather Alive
(2022)

Елизабет Керолајн Ортон (енгл. Elizabeth Caroline Orton; Норич, 14. децембар 1970) енглеска је музичарка, певачица, ауторка песама и глумица.[2] За компоновање и извођење музике најчешће користи акустичну гитару.[3] Жанровски се најчешће сврстава у фолкотронику и фолк рок.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Бет Ортон је на музичку сцену ступила 1993. године албумом Superpinkymandy.[4] То издање је плод сарадње са Вилијамом Орбитом, а објављено је само на јапанском тржишту и то у ограниченом броју примерака. Албум је прошао релативно неприметно, а она је у наредним годинама већином била запажена као гостујући вокал на издањима Вилијама Орбита и група The Chemical Brothers и Red Snapper.[2]

Године 1996. огласила се својим другим дугосвирајућим издањем Trailer Park.[4] Иако је стигао тек до 68. места британске листе, овај албум је био добро примљен међу музичким критичарима.[5] Доказ тог позитивног одјека је и номинација Ортонове за награду Брит у категорији за најбољег британског новог извођача, као и улазак албума у најужи избор за награду Меркјури.[6][7]

Ортонова је у марту 1999. избацила трећи албум Central Reservations, који је доспео до 17. места британске листе. Он јој је исте године донео још једну номинацију за награду Меркјури.[8] У марту 2000. уручена јој је награда Брит за најбољег британског женског извођача.[9] Песма Stolen Car са албума Central Reservations је до данас остала најуспешнији сингл ове музичарке на британској листи (достигла је место бр. 34).[5]

Средином јула 2002. у продаји се појавио четврти и за сада најуспешнији албум Бет Ортон — Daybreaker. Успео је да стигне чак до осмог места британске листе албума, а добро је прошао и у Аустралији, Сједињеним Америчким Државама и на Новом Зеланду. Са овог издања издвојена су три сингла: Concrete Sky, Anywhere и Thinking About Tomorrow.[5] Бет је на овом албуму имала помоћ својих старих познаника Вилијама Орбита, Бен Вота и The Chemical Brothers, али и неких нових сарадника попут Рајана Адамса, Емилу Харис и Џонија Мара. Наредне године поново је зарадила Брит номинацију у категорији за најбољу британску солисткињу.[10]

У фебруару 2006. изашао је албум под називом Comfort of Strangers, а са њега су остали упамћени синглови Conceived и Shopping Trolley.[4][5] Овога пута најзвучнији сарадници били су М. Ворд и Џим О’Рорк.

Од 2006. године до данас објавила је још три студијска албума — Sugaring Season (2012), Kidsticks (2016) и Weather Alive (2022).[5]

Њена музика коришћена је у филму Небо боје ваниле, као и у ТВ серијама Фелисити, Чари, Досонов свет, Розвел, Увод у анатомију, Манифест...

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Улоге
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
2001. — Southlander Рокет
2015. — Light Years Мојра

Награде и номинације

[уреди | уреди извор]
Година Категорија Номиновано дело Исход
1998. Британски нови извођач — Номинација
2000. Британски женски извођач Освојено
2003. Номинација
Година Категорија Номиновано дело Исход
1997. Албум године Trailer Park Номинација
1999. Central Reservations Номинација
Година Категорија Номиновано дело Исход
2002. Најбољи албум Daybreaker Номинација

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Bands of Summer”. CMJ New Music Monthly (59). јул 1998. стр. 20. Приступљено 29. 6. 2018. 
  2. ^ а б „Бет Ортон на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 29. 1. 2021. 
  3. ^ „Search results”. ASCAP ACE. Архивирано из оригинала 20. 2. 2007. г. Приступљено 11. 9. 2006. 
  4. ^ а б в „Beth Orton – The Vogue” (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-29. 
  5. ^ а б в г д „Бет Ортон на званичним британским листама албума и синглова”. officialcharts.com. Приступљено 16. 10. 2022. 
  6. ^ „Nominations for 1998 Brit Awards”. news.bbc.co.uk. 12. 1. 1998. Архивирано из оригинала 6. 1. 2014. г. Приступљено 16. 10. 2022. 
  7. ^ „Previous Shortlists”. mercuryprize.com. Приступљено 15. 9. 2021. 
  8. ^ „Manics lead Mercury shortlist”. news.bbc.co.uk. 27. 7. 1999. Архивирано из оригинала 22. 9. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2022. 
  9. ^ „Brits 2000: The winners”. news.bbc.co.uk. 3. 3. 2000. Архивирано из оригинала 21. 4. 2003. г. Приступљено 16. 10. 2022. 
  10. ^ „Brit Awards 2003: Winners”. news.bbc.co.uk. 21. 2. 2003. Архивирано из оригинала 2. 4. 2003. г. Приступљено 16. 10. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Бет Ортон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бет_Ортон&oldid=28551542”