Фолк рок
Фолк рок | |
---|---|
Стилско порекло | |
Културолошко порекло | Ране 1960е Уједињено Краљевство и САД |
Типични инструменти | вокал, електрична гитара, акустична гитара, бас-гитара, бубањ, клавир, усна хармоника |
Мејнстрим популарност | Врхунац популарности од средине 1960-их до раних 1970-их;[1] И данас има широку базу фанова. |
Поджанрови | |
фолк метал, викинг метал |
Фолк рок је музички жанр који комбинује фолк и рок музику.[2] У свом најранијем и најужем смислу, израз се односи на жанр који је настао у Сједињеним Америчким Државама и Великој Британији средином 1960.[3]-их. Пионири жанра су бенд из Лос Анђелеса Брдси, који су почели да свирају традиционалну народну музику у рок маниру, и Боб Дилан који је писао материјал за рок инструменте, под великим утицајем Битлса и других британских бендова.[4][5] Појам "фолк рок" је прва сковала музичка штампа у САД да опише музику Брдса у јуну 1965, исти месец када је деби албум бенда издат.[6][7] Излазак Брдсове ковер верзије Дилановог Mr. Tambourine Man и његов каснији комерцијални успех је иницирао фолк експлозију средином 1960-их.[8][9] Дилан је и сам био утицајан на жанр, посебно његови снимци са електричним рок бендом на Bringing It All Back Home, Highway 61 Revisited и Blonde on Blond албумима[9]. Диланов наступ 25. јула 1965. на "Њупорт Фолк фестивалу" са електричним пратећим бендом се такође сматра пресудним тренутком у развоју фолк рока.[10]
У препорду америчке фолк рок музике, овај музички жанр има педходнике у бит музици Битлса и других бендова "Британске инвазије", Енималсовог великог хита "The House of the Rising Sun", а писање текстова под фолк утицајем Беау Брумелса.[9][11][12][13] Конкретно, фолк утицај се огледа у песмама Битлса као што су "I'm a Loser" и "You've Got to Hide Your Love Away", које су утицале на фолк рок[9]. На репертоару већине фолк рок дела се осећа утицај како народних извора, тако и кантаутора као што је Дилан.[8] Музички, за жанр су карактеристичне јасне вокалне хармоније и релативно "чист" (без ефеката и дисторзије) приступ електричним инструментима, као што је био код Брдса.[4][14] Овај џангли звук гитаре је кориштен за музику "Трагача" и на снимцима Битлса током 1964. и 1965.[9][15] на којима је Џорџ Харисон користио Рикенбејкер гитару са дванаест жица.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Oldies Music Glossary: "Folk-rock"”. About.com. Архивирано из оригинала 31. 05. 2012. г. Приступљено 17. 3. 2010.
- ^ „Folk rock definition”. TheFreeDictionary.com. Приступљено 15. 3. 2010.
- ^ „Folk-Rock Entry”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 15. 3. 2010.
- ^ а б „Folk-Rock Overview”. AllMusic. Архивирано из оригинала 20. 05. 2012. г. Приступљено 15. 3. 2010.
- ^ Gendron 2002, стр. 180.
- ^ Unterberger 2002, стр. 133
- ^ Rogan 1998, стр. 83
- ^ а б „Mr. Tambourine Man review”. AllMusic. Приступљено 15. 3. 2010.
- ^ а б в г д „Folk Rock: An Overview”. Richieunterberger.com. Приступљено 15. 3. 2010.
- ^ Unterberger 2002, стр. 1.
- ^ „The Byrds Biography”. AllMusic. Приступљено 15. 3. 2010.
- ^ Burt, R & North, P. (1977). West Coast Story: The 60s Rock Revolution. Phoebus Publishing Company. стр. 28. ISBN 978-0-600-39393-1.
- ^ Wadhams, W. (2001). Inside The Hits: The Seduction Of A Rock And Roll Generation. Berklee Press. стр. 194. ISBN 978-0-634-01430-7.
- ^ „Roger McGuinn Biography”. AllMusic. Приступљено 15. 3. 2010.
- ^ „George Harrison Biography”. AllMusic. Приступљено 15. 3. 2010.
Литература
[уреди | уреди извор]- Wadhams, W. (2001). Inside The Hits: The Seduction Of A Rock And Roll Generation. Berklee Press. стр. 194. ISBN 978-0-634-01430-7.
- Burt, R & North, P. (1977). West Coast Story: The 60s Rock Revolution. Phoebus Publishing Company. стр. 28. ISBN 978-0-600-39393-1.
- Rogan, Johnny (1998). The Byrds: Timeless Flight Revisited (2nd изд.). Rogan House. стр. 83. ISBN 978-0-9529540-1-9.
- Unterberger, Richie (2002). Turn! Turn! Turn!: The '60s Folk-Rock Revolution. Backbeat Books. стр. 133. ISBN 978-0-87930-703-5.
- Gendron, Bernard (2002). Between Montmartre and the Mudd Club: Popular Music and the Avant-Garde. University Of Chicago Press. стр. 180. ISBN 978-0-226-28737-9.