Битка код Виченце
| Битка код Виченце | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део ратова за уједињење Италије | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Краљевина Сардинија |
 Аустријско царство | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Ђовани Дурандо |
Јозеф Радецки Албрехт од Аустрије | ||||||
| Јачина | |||||||
|
18.000[1] |
25.000[1] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
|
око 1.000 мртвих и рањених[1] |
око 1.000 мртвих и рањених[1] | ||||||
Битка код Виченце (10. јуна 1848), аустријска победа у Првом рату за уједињење Италије.[1]
Позадина[уреди | уреди извор]
Битка[уреди | уреди извор]
Италијанске снаге под командом генерала Ђовани Дуранда (око 18.000 људи заједно са италијанским добровољцима) утврдиле су се јужно од Виченце. Прем њима је напредовала аустријска војска (око 25.000 људи) под командом Јозефа Радецког. Да би сломили снажан отпор Пијемонтеза с утврђених положаја јужно од Виченце, Аустријанци су са 1. корпусом кренули из рејона Монтебела и Лонгаре, на висове Монте Берико (итал. Monte Berico), а 2. корпусом из рејона Тори де Квартесола (итал. Torri di Quartesolo) на југоисточни и источни одбрамбени појас града, угрожавајући ширим обухватом одступницу бранилаца. Кад су заузели све доминирајуће положаје испред града и почели да га бомбардују, Дурандо је потписао примирје.
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Бабац, Павле (1975). „Виченца”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 10 (2. изд.).