Кремона

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кремона
Cremona
Cremona centro.jpg
Панорама Кремоне са градском катедралом
Основни подаци
Држава Застава Италије Италија
Регија Ломбардија
Округ Кремона
Становништво
Становништво 72.266
Густина становништва 1.028 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 45°08′00″ СГШ; 10°02′00″ ИГД / 45.133333° СГШ; 10.033333° ИГД / 45.133333; 10.033333 Координате: 45°08′00″ СГШ; 10°02′00″ ИГД / 45.133333° СГШ; 10.033333° ИГД / 45.133333; 10.033333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 45 m
Површина 70,4 km²
Кремона на мапи Италије
Кремона
Кремона
Кремона на мапи Италије
Остали подаци
Градоначелник Ђан Карло Корада
Поштански код 26100
Позивни број 0372
Веб-сајт www.comune.cremona.it

Кремона (итал. Cremona) је град у северној Италији. Град је средиште истоименог округа Кремона у оквиру италијанске покрајине Ломбардија.

Кремона је позната као важно место израде првокласних виолина. Познати израђивачи најбољих виолина на свету живели су овде - Страдивари, Амати и Гварнери.

Природне одлике[уреди]

Поглед на стари део града

Кремона се налази 100 км југозападно од Милана. Град се развио на северној обали реке По, у средишњем делу Падске низије. Град се налази у равничарском крају, познатом по веома развијеној пољопривреди.

Историја[уреди]

Географија[уреди]

Климатограм 
Показатељ \ Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Средњи максимум, °C 4,3 7,3 12,7 17,4 22,4 26,9 29,3 27,9 24,0 17,3 10,2 5,3
Средњи минимум, °C −1 1,0 4,9 8,6 13,0 16,8 19,2 18,1 15,5 9,9 4,6 0,1
Количина падавина, mm 64 51 61 61 68 60 46 64 53 91 86 55


Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2010. живело 72.147 становника.[1]

Демографија
1931. 1936. 1951. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011.
62.447 64.019 68.636 73.902 82.094 80.929 74.113 70.887 69.589

Кремона данас има преко 70.000 становника, махом Италијана. Током протеклих деценија у град се доселило много досељеника из иностранства, највише са Балкана.

Град виолина[уреди]

Кремона је живописни средњовековни, који је на врхунцу славе био од 16. до 18. века због изванредних виолина које су у њему прављене. Андреа Амати, који је 1566. године направио виолину за француског краља, створио је тада облик савремене виолине. Њега су наследиле генерације мајстора из Кремоне, од којих су најпознатији били Страдивари и Гварнери. Виолине направљене током овог раздобља су и даље на цени.

Надмоћ Кремоне у тим временима била је недостижна, али су модерни творци виолина морали да се прилагоде свету који се брзо мењао. Данас је главни такмац Далеки исток са јефтином израдом, али и слаијим квалитетом. И поред тога, Кремона је и даље главни град за израду виолина. У граду и данас постоји 120 радионица у којима се праве ови инструменти. Најбољи мајстори могу годишње да направе највише 15 виолина и морају да сачувају струготине сваког инструмента како би доказали његову аутентичност. Будући мајстори из целог света, нарочито из Азије и источне Европе, желе да баш у Кремони стекну Страдиваријеву вештину.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. Istat demographic balance 2010, Приступљено 9. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]