Битка код Панчева

Битка код Панчева
	Део Мађарске револуције
Време	2. јануар 1849.
Место	Панчево
Исход	српска победа
Сукобљене стране
Српска Војводина	Краљевина Угарска
Команданти и вође
Стеван Книћанин	Ерне Киш
Јачина
8.000–10.000; 40 топова	непознато
Жртве и губици
непознати	непознати

Битка код Панчева или Наделска битка (мађ. Pancsovai ütközetben) била је битка у оквиру Мађарске револуције у којој су се сукобиле војска Срба из Војводине под командом Стевана Книћанина и мађарска војска под командом Ернеа Киша. Срби су у овој бици однели победу.

Битка[уреди | уреди извор]

Мађарски генерал Киш, победник код Перлеза кренуо је 2. јануара 1849. са својим трупама у напад на Панчево. У Панчеву су Мађаре дочекали Срби предвођени Стеваном Книћанином. Развила се жестока борба у којој су Срби успели да одбију више напада мађарске коњице и пешадије. Када је Книћанин приметио колебање у мађарској војсци, наредио је противнапад. Добровољци из Србије и панчевачки гардисти су с таквом жестином кренули у напад, да су се мађарски војници разбежали по снежним тршчарама у околини. Вајда Јанош, млади песник и учесник напада на страни Мађара, написао је да је „повлачење Мађара личило на повлачење Наполеона из Русије”.

После битке[уреди | уреди извор]

После победе код Панчева Срби су 19. јануара ослободили Вршац и Белу Цркву. Книћанин је проглашен почасним грађанином Панчева. Поред Стевана Книћанина, још многи борци су се истакли храброшћу међу које спада капетан Адам Косанић.