Битка у Жутом мору

Из Википедије, слободне енциклопедије

Када је последњих дана јула 1904. године јапанска 3. армија избила на предње положаје руске одбране, извукла бродске топове на копно и отпочели бомбардовање луке и непосредну опсаду тврђаве Порт Артур, били су директно угрожени и бродови руске Прве тихоокеанске ескадре, чије су оштећене јединце оправљење средином јуна. Адмирал Алексејев, главномандујући руских оружаних снага на Далеком истоку, наредио је команданту Прве тихоокеанске ескадре адмиралу Виљгелму (рус. Вильгелм) Карловичу Витгефту да са основним снагама изврши пробој за Владивосток и тамо сачека долазак Друге тихоокенске ескадре, које ће бити упућена из Балтичког мора.

Упркос веома добро организованој јапанској блокади, адмирал Витгефт је испловио без разрађеног оперативног плана и посебних припрема. Поред тога није ни сазвао своје потчињене команданте да их обавести о смеру пута и да има достави смернице за случај битке.

Руска ескадра, у чијем саставу је било шест бојних бродова, четири крстарице, осам разарача и један санитетски брод, напустила је унутрашњу портартурску луку ујутро 10. августа и после разминиравања пловног пута, у 10:30 часова, запловила југоисточним курсем у правцу корејских врата. Једина смерница адмирала Витгефта била је сигнал који је дигао након испловљења и којим је саопштио наређење за пут у Владивосток.

Благовремено обавештен од својих лаких крстарица у извиђању око луке Порт Артур, адмирал Хејхаширо Того (1847 – 1934. г.), командант јапанске тзв. Комбиноване флоте – шест бојних бродова, четири већ застарела бојна брода, крстарице и око 30 разрача и торпедних чамаца, појавио се на видику већ око 11:30 часова. Руси су возили у формацији бразде са адмиралским бродом „Цесаревич“ на челу, док је јапанска флота била подељена у две ескадре. Непун час касније јапански бродови отварају ватру с удаљености од преко 14000 метара, на коју Руси узвраћају тек када је удаљеност износила 10500 метара. У намери да без већих губитака врати руску ескадру у Порт Артур, адмирал Того маневрише тако да јој обухвати чело укрштањем на „T“, али не успева. Убрзо, после 13:00 часова, даљина између две флоте пада на 7000 до 8000 метара. У 14:30 часова, због јапанског све лошијег маневрисања и руске истрајне тежње да се избегне битку, борбени додир бива прекинут; руска ескадра наставља пловидбу ка југоистоку, а јапанска почиње да заостаје.

Увидевши да руска ескадра жели пробој по сваку цену, адмирал Того наређује поступне окрет ка југоистоку и прелази у одлучно гоњење. Предност у брзини за око три чвора омогућава му да нешто више од два часа сустигне Русе. У 16:45 часова руски зачелни бојни брод са удаљености од 8000 метара отвара ватру н јапнско чело; Јапанци концентришу ватру на руски адмиралски брод „Цесаревич“ и бојни брод „Пересвет “, а Руси на на команди брод адмирала Тога, бојни брод „Микаса “. Аритељијска борба у паралелним курсевима с променљивим успехом потрајала је око један час, током кога је бојни брод „Микаса “ био веома тешко оштећен са преко 20 пуних погодака, јер је на њега била концентрисана ватра са свих руских бродова, мада ни други јапански бродови нису били боље среће. Због тога, али због великог утрошка муниције, адмирал Того је већ био пред одлуком да прекине борбу и да се повуче, али се тада десио неочекивани преокрет. Руски адмиралски бојни брод „Цесаревич“ је добио директан погодак у командни мост при чему је погинуо адмирал Витгефт са комплетним штабом. Поред тога други погодак је изазаво хаварију кормила и бојни брод је почео да се окреће у лево и да кружи. Ови догађаји су битно изменили ситуацију и пореметили руски боребени поредак.

Други бродови су одмах пожурили да заклоне бојни брод „Цесаревич“ окруживши га. То је пружило сјајну прилику јапанској флоти која одмах одустаје од прекида борбе и сву ватру на мешавину борбених бродова, где због велике велике густине ватре и велике концентрације бродовља готово свако зрно погађа. Једино је маневар бојног брода „Ретвизан“, који се упутио у сусрет противнику, у намери да употреби кљун, олакшао донекле тежак положај комплетне ескадре. Но, бојни брод „Ретвизан“ је одустао од удара кљуном након погибије команданта брода. Након 45 минута кормило бојног брода „Цесаревич“ бива оспособљено, а команду над ескадром је примио конраадмирал Ухтомски (рус. Ухтомский) који је донео одлуку за повлачење у Порт Артур.

Руска ескадра није више представљала хомогено борбено тело: већина бродова се самоиницијативно повлачила, а две крстарица због пада мрака није приметила сигнал за повратак у Порт Артур но су наставиле пут приметивши тек сутрадан у зору да су остале одвојене. Око 20:00 часова адмирал Того је напустио бојиште, упутивши у напада око 50 разарача и торпедних чамца. Током целе ноћи разарачи и торпедни чамци непрекидно су нападали руску ескадру, али нису постигли ни један погодак.

У луку Порт Артур се вратило пет бојних бродова, једна крстарица, три разарача и санитетски брод. У страним лукама били су интернирани: бојни брод „Цесаревич“, три разарача у Чинг –Тау, крстарица „Аскољд “ (рус. Аскольд) и један разарач у Шангају а крстарица „Дијана“ у Сајгону. Крстарицу „Новик“ потопила је сопствена посада код јужне обале острва Сахалин, након битке са две јапанске крстарице, а један разарач је био изгубљен услед насукивања.

Тако се битка у Жутом мору завршила потпуним неуспехом руске ратне морнарице иако је у првом делу битке изгледало да ће ескадра успети да се пробије, јер се јапанска флота у сумрак спремала да прекине борбу. Иако је случај са уништењем командног торња и кваром кормила на бојном броду „Цесаревич“ помогао Јапанцима, ипак је њихова победа логичнија с обзиром на солидну припрему, док је пораз руске ескадре у скалду са потуним занемаривањем припрема од старне командног кадра.

Руски Владивосточи одред, одређен да садејствује Првој тихоокенској ескадри током извршења пробоја, појавио се у Корејским вратима тек 14. августа и у бици која се одиграла изгубио је један оклопни крсташ. Одред се након битк повукао у Владивосток. На тај начин Јапанци су постигли потпуну превласт у Жутом мору.

Литература[уреди]