Владивосток

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владивосток
Владивосток
Center of Vladivostok and Zolotoy Rog.jpg
Центар Владивостока са заливом Златни рог
Административни подаци
Држава Русија
ПокрајинаПриморски крај
Основан1860.
Становништво
Становништво
 — 2013.606.589
Географске карактеристике
Координате43°07′05″ СГШ; 131°53′11″ ИГД / 43.117960° СГШ; 131.88645° ИГД / 43.117960; 131.88645Координате: 43°07′05″ СГШ; 131°53′11″ ИГД / 43.117960° СГШ; 131.88645° ИГД / 43.117960; 131.88645
Временска зонаUTC+11
Површина331,16[1] км2
Владивосток на мапи Русије
Владивосток
Владивосток
Остали подаци
ГрадоначелникВитали Веркенко[2]
Позивни број423[3]
Веб-сајт
Званични веб-сајт
Владивосток из сателита

Владивосток (рус. Владивосто́к) је град у Русији, административни центар Приморске Покрајине и највећи град регије Далекоисточни федерални округ (највећа од 7 регија у Русији). Близу је руске границе са Кином и Северном Корејом. То је највећа руска лука на Тихом океану и центар Пацифичке флоте Руске ратне морнарице. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 592.069 становника.

Историја[уреди]

Територија данашњег Владивостока је била део древних корејских краљевина, Монголског и Кинеског царства. Руски морнари истражили су ово подручје 1850. године. Русија је добила овај регион Уговором из Ајгуна 1858. У то време ту су постојала кинеска и манџурска рибарска села. Велики губернатор Николај Муравјов-Амурски је 1859. основао поморску тврђаву и назвао је Владивосток. Године 1871. отворена је телеграфска линија до Шангаја и Нагасакија, а исте године је овде премештена трговачка лука из Николајевска на Амуру. Владивосток је добио статус града 22. априла 1880.[4] Године 1888. Владивосток постаје административни центар Приморске области.

Град је добио на значају завршетком Трансибирске железнице 1905. која је повезала руски Далеки исток са Москвом и Европом. Стране силе су искрцале своје снаге у Владивостоку за време бољшевичке револуције у Русији, интервенишући на страни белоармејаца. Црвеноармејци су заузели град 25. октобра 1922, што је означило крај Руског грађанског рата.

Као главна поморска база Совјетске пацифичке флоте, град је у оба СССР био затворен за странце. Ово ограничење је уклоњено 1992. Данас је жив и атрактиван град са импресивном луком. У Владивостоку ће се 2012. одржати 24. самит АПЕК. Због овог догађаја у току су велики радови на инфраструктури града.

Значајне године у историји града[уреди]

  • Залив Златни рог 1860. године насељава посада руског брода „Манџур“.
  • Од 1871. главна база Сибирске ратне морнарице је из града Николајевск на Амуру премјештена у Владивосток.
  • 1897. године добија жељезничку везу са градом Хабаровском, а 1903. директну линију са Москвом.
  • За вријеме грађанског рата (1920—1922) Владивосток је био центар Републике Далеки исток.

Географија[уреди]

Географске координате: 131 степен, 54 минута и. г. д. и 43 степена, 7 минута с. г. ш. (на истој ширини се налазе Алма Ата, Ница, Фиренца, Њујорк, Чикаго...) Смјештен је на јужном дијелу полуострва Муравјов-Амурски које је дугачко око 30 km и широко (у просјеку) 12 km. Излази на залив Златни рог, обалом одвојен од дубоког океана и заштићен од ветра. Највиши врх града је брдо „Орлово гнијездо“ са надморском висином 214 метара.

Средња годишња температура је +4,8  °C, јануарска -13,2  °C, а августовска +20,6  °C. Средња годишња количина падавина је 799 mm.[5]

Клима Владивостока
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 5,0
(41)
9,9
(49,8)
15,5
(59,9)
24,1
(75,4)
29,5
(85,1)
31,8
(89,2)
33,6
(92,5)
32,6
(90,7)
30,0
(86)
23,4
(74,1)
17,5
(63,5)
9,4
(48,9)
33,6
(92,5)
Максимум, °C (°F) −8,1
(17,4)
−4,2
(24,4)
2,2
(36)
9,9
(49,8)
14,8
(58,6)
17,8
(64)
21,1
(70)
23,2
(73,8)
19,8
(67,6)
12,9
(55,2)
3,1
(37,6)
−5,1
(22,8)
9,0
(48,2)
Просек, °C (°F) −12,3
(9,9)
−8,4
(16,9)
−1,9
(28,6)
5,1
(41,2)
9,8
(49,6)
13,6
(56,5)
17,6
(63,7)
19,8
(67,6)
16,0
(60,8)
8,9
(48)
−0,9
(30,4)
−9,1
(15,6)
4,9
(40,8)
Минимум, °C (°F) −15,4
(4,3)
−11,6
(11,1)
−4,9
(23,2)
2,0
(35,6)
6,7
(44,1)
11,1
(52)
15,6
(60,1)
17,7
(63,9)
13,1
(55,6)
5,9
(42,6)
−3,8
(25,2)
−11,9
(10,6)
2,0
(35,6)
Апсолутни минимум, °C (°F) −31,4
(−24,5)
−28,9
(−20)
−21,3
(−6,3)
−8,1
(17,4)
−0,8
(30,6)
3,7
(38,7)
8,7
(47,7)
10,1
(50,2)
1,3
(34,3)
−9,7
(14,5)
−20
(−4)
−28,1
(−18,6)
−31,4
(−24,5)
Количина падавина, mm (in) 14
(0,55)
15
(0,59)
27
(1,06)
48
(1,89)
81
(3,19)
110
(4,33)
164
(6,46)
156
(6,14)
119
(4,69)
59
(2,32)
29
(1,14)
18
(0,71)
840
(33,07)
Дани са кишом 0,3 0,3 4 13 20 22 22 19 14 12 5 1 133
Дани са снегом 7 8 11 4 0,3 0 0 0 0 1 7 9 47
Релативна влажност, % 58 57 60 67 76 87 92 87 77 65 60 60 71
Сунчани сати — месечни просек 178 184 216 192 199 130 122 149 197 205 168 156 2,096
Извор #1: Pogoda.ru.net[5]
Извор #2: NOAA (sun, 1961–1990)[6]

Транссибирском жељезницом Владивосток је од Москве удаљен 9.302 km.

Ваздушном линијом од Сеула га дијели 750 km, Токија 1.050 km, Сан Франциска 8.400 km...

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 592.069 становника, 2.632 (0,44%) мање него 2002. Популација града је 2017. године била 606.589.[7]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
206.432290.608440.889549.789633.838594.701[8]592.069

Индустрија[уреди]

Карта Владивостока и шире околине

Најзначајнија привредна активност у Владивостоку је бродоградња, рибарство, текстилна индустрија и активности везане уз поморску базу руске пацифичке морнарице. Рибарска индустрија доноси скоро четири петине прихода града, сва остала проиводња хране износи 11%.

Након распада СССРа и либерализације увоза Владивосток је постао главни пункт за увоз јапанских аутомобила.[9] Трговци из Владивостока продавали су по 250.000 аутомобила годишње, од којих је 200.000 одлазило у друге делове Русије.[10] Сваки трећи запослени у Приморском крају имао је неке везе са аутомобилима. Последњих година руска влада жели да обнови домаћу прозводњу, због чега су повишене царине на увоз, тако да су се импортери из Владивостока нашли у тешкоћама. Као компезација за то отворен је погон московске фабрике аутомобила Соллерс у Владивостоку, која запошљава 700 радника и производи 13.200 аутомобила по лиценци ФИАТ-а и ИСУЗУ-а.

Промет[уреди]

Мост до острву Руски

Владивосток је почетна тачка руског магистралног пута М60 који води за Хабаровск, па преко Сибира за Москву и Санкт Петербург. Из Владивостока се рачвају цесте на север до луке Находка и јужно до Касана на северно корејској граници.

Владивосток је прва (или посљедња) станица трансибирске жељезнице дуге 9.302 км која је довршена 1905. Из Владивостока се рачва за Кину, где се спаја са кинеском источном трасом. Тако је из Владивостока могуће возом отићи до Пекинга до којег има 1.331 км, и Банкока 5.600 км. Владивосток је трајектима спојен са јапанским жељезницама тако да је могуће отпутовати и до Токија (1.050 км). За време СССРа Владивосток је био затворен град за странце, тако да су путници који су жељели да путују трансибирском жељезницом ишли преко Находке

Владивосток има велики међународни аеродром, из којег је могуће летети на готово све светске дестинације, он је и седиште компаније Владивосток Аир.

Школство[уреди]

Прва високошколска установа у Владивостоку основана је 1899. - Источни институт, на којем су се могли студирати далекоисточни језици, економија и право. Из њега су се изродиле данашње високошколске установе у Владивостоку, којих има 9 уз четири филијале из других универзитета.

  • Државни медицински универзитет Владивосток
  • Државни универзитет Владивосток за економију и услуге
  • Далекоисточни техничко-економски универзитет рибарства
  • Далекоисточни државни технички универзитет
  • Далекоисточни федерални универзитет
  • Државни поморски универзитет адмирала Г. И. Невељскова
  • Тихоокеански државни економски универзитет
  • Тихоокеански војно поморски институт адмирала С. О. Макарова
  • Далекоисточна државна уметничка академија

Градови побратими[уреди]

Владивосток је побратимљен са:[11]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Генеральный план Владивостока”. Архивирано из оригинала на датум 10. 07. 2014. Приступљено 10. 07. 2014. 
  2. ^ „Обвиняемый во взятках мэр Владивостока подал в отставку”. 
  3. ^ „Ростелеком завершил перевод Владивостока на семизначную нумерацию телефонов” (на језику: руски). 12. 07. 2011. Приступљено 26. 11. 2016. 
  4. ^ Энциклопедия Города России. Moscow: Большая Российская Энциклопедия. 2003. стр. 72. ISBN 978-5-7107-7399-4. 
  5. 5,0 5,1 „Климат Владивостока” [Climate of Vladivostok]. Погода и Климат (Weather and Climate) (на језику: руски). Приступљено 19. 06. 2013. 
  6. ^ „Vladivostok Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 30. 11. 2015. 
  7. ^ „Город Владивосток” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Города России. Приступљено 17. 12. 2018. 
  8. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  9. ^ „Putin Is Turning Vladivostok into Russia's Pacific Capital” (PDF). Russia Analytical Digest. Institute of History, University of Basel, Basel, Switzerland (82): 9—12. 12. 07. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 06. 7. 2011. 
  10. ^ Oliphant, Roland (2010). „Ruler of the East: The City of Vladivostok Is a Mixture of Promise and Neglect”. Russia Profile. 
  11. ^ „Sister cities”. Vladivostok city administration (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 08. 6. 2016. Приступљено 03. 10. 2014. 

Литература[уреди]

  • Энциклопедия Города России. Moscow: Большая Российская Энциклопедия. 2003. стр. 72. ISBN 978-5-7107-7399-4. 
  • Faulstich, Edith. M. "The Siberian Sojourn" Yonkers, N.Y. (1972–1977)
  • Narangoa, Li (2014). Historical Atlas of Northeast Asia, 1590-2010: Korea, Manchuria, Mongolia, Eastern Siberia. New York: Columbia University Press. ISBN 9780231160704. 
  • Poznyak, Tatyana Z. Foreign Citizens in the Cities of the Russian Far East (the second half of the 19th and 20th centuries). Vladivostok: Dalnauka, 2004. 316 p. (2004. ISBN 978-5-8044-0461-2.).
  • Stephan, John. 1994. The Far East a History. Stanford: Stanford University Press, 1994. 481 p.
  • Trofimov, Vladimir et al., Old Vladivostok. Utro Rossii Vladivostok, 1992. ISBN 978-5-87080-004-2.

Спољашње везе[уреди]