Боксер мотор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Погон летелица
Ravnoteza u letu 4.gif
За постизање ове равнотеже неопходан је систем погона,
Врсте
1. Ваздухопловни мотор
1.1 Мотори са унутрашњим сагоревањем:
1.1.1 Клипни мотор
1.1.2 Линијски клипни мотор
1.1.3 Радијални клипни мотор
1.1.4 Ротациони клипни мотор
1.1.5 V клипни мотор
1.1.6 Боксер клипни мотор
1.1.6 Ванкелов мотор
1.2 Погон без процеса сагоревања:
1.2.1 Људски погон авиона
1.2.2 Електро мотор
1.3 Реактивни мотори:
1.3.1 Млазни мотори:
1.3.1.1 Елисномлазни мотор
1.3.1.2 Турбоелисни мотор
1.3.1.3 Турбомлазни мотор
1.3.1.4 Двопроточни турбомлазни мотор
1.3.1.5 Пулсирајући млазни мотор
1.3.1.6 Набојномлазни мотор
1.3.1.7 Надзвучни набојномлазни мотор
1.3.1.8 Мотокомпресорски реактивни мотор
1.3.2 Ракетни мотори
1.3.2.1 Ракетни мотор са хемијским горивом
1.3.2.2 Јонски мотор
Портал:Ваздухопловство

Боксер мотор (енгл. flat engine) је мотор са унутрашњим сагоревањем са хоризонтално супротстављеним клиповима. Овај концепт патентирао је немачки инжењер Карл Бенц 1896. године и назвао га contra мотор.

Особине[уреди]

Код ових мотора кретање клипова је у хоризонталној равни, под углом од 180 степени, један наспрам другог, који подсећају на окршај између два боксера у рингу, отуда и назив боксер мотор.[1] Енглески тремин за боксер моторе је flat, што значи раван мотор. Њихов центар гравитације је ниже постављен него код редних и V мотора, и може се описати као да је у стању "стабилне равнотеже".[2]

Мотор авиона

Предност боксер мотора је у томе што је цео склоп мотора, трансмисије, карданске осовине и диференцијала распоређено у латерално симетричном положају и истој линији, без девијација и иступања. То омогућава бољу управљивост и бољи распоред масе целог возила, а самим тим и сигурнију вожњу. Код спортских модела омогућава боље возне карактеристике нарочито у брзом проласку кроз кривине. Избалансираност ротационих маса даје мање вибрација, услед опозитног кретања клипова,[1] што директно утиче на век трајања лежајева мотора, као и елемената каросерије.[2] Мала висина боксер мотора оставља могућност ниже уградње у простору мотора, а самим тим има и ниже тежиште, што повољно утиче на стабилност и управљивост возила. При самом раду клипови, због већ опозитног кретања, у једном делу путање не морају да савладавају и гравитационе утицаје, што за последицу има бржи одзив снаге мотора на додавање гаса, што је посебно битно у такмичарским условима. Поред извесних проблема са хлађењем и подмазивањем ово су веома издржљиви и дуготрајни мотори.[1]

Међутим, боксер мотори су много шири од осталих изведби, па ова ширина мотора понекад прави проблеме код уграђивања мотора у машину. Боксер мотор је раније често уграђиван у авионе, јер додатни трошкови везани за ширину мотора нису били од пресудног значаја.

Најпознатији произвођачи у аутомобилској индустрији који су уграђивали боксер моторе су Алфа Ромео, BMW, Ситроен (уграђиван у Ами, спачек, дијану, ГС), Татра, Фолксваген (уграђиван у бубу), а данас само Порше и Субару.[1] Субару је први произвођач аутомобила који је конструисао дизел боксер мотор.[3]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Све о боксер мотору Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 22, 2015) (на језику: енглески), Приступљено 21. 11. 2015.
  2. 2,0 2,1 Субару објашњава зашто боксер мотор, Приступљено 21. 11. 2015.
  3. ^ Субару боксер дизел мотор, Приступљено 21. 11. 2015.

Спољашње везе[уреди]