Болница манастира Светих арханђела у Призрену
| Назив | |
|---|---|
| |
| Оснивач | Стефан Душан |
| Основана | |
| Земља оснивач | |
| Седиште | |
Болница манастира Светих арханђела у Призрену била је једна од 19. болница у српским средњовековним манастирима, основана са циљем да се у њој лече осим монаха и манастирских радника и световна лица.[1] Налази се у кањону реке Призренске Бистрице недалеко од града Призрена у Метохији у задужбина српског цара Душана Силног (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), и припадала је рашко-призренској епархији Српске православне цркве.
Значај[уреди | уреди извор]
С обзиром да је ова болница настала и радила у периоду од почетка 14 до краја 15. века она чине део културе српског народа и представљају значајан историјски споменик.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
На основу хрисовуље у којој се наводи и одредба о обавезном лечењу болесних, у манстиру је у првим деценијама 14. века основана болница, са двадесет постеља, на иницијативу цара Стефана Душана након што је преболео тешку болест.
Из „Царског типика” као и описа које нам је оставио Григорије Чаблак сазнајемо: да је „... болница служила само за лечење акутних болести ...ко је болестан да је у болници, а хроми и слепици да се не држе... О овој необичној одлуци цара Стефана Душана историчар Р. Катић наводи...да је оваква одлука била реткост, чак и на западу где су углавном оснивале болнице за пријем сирочади и инвалидних особа...[2]
Болница је престала да постоји по мишљењу српских историчара медицине крајем 15. века, после турског освајања Призрена.[2][1]
Болницом су поред именованих и за ту намену обучених лица управљале и црквене власти на основу „Царског типика”.[1]