Брухова мембрана
| Брухова мембрана | |
|---|---|
 Брухова мембрана (БМ) на пресеку мрежњаче | |
 Слојеви Брухове мембране. | |
| Детаљи | |
| Систем | чуло вида |
| Називи и ознаке | |
| Латински назив | lamina basalis choroideae |
| MeSH | D016570 |
| Анатомска терминологија | |
Брухова мембрана или lamina basalis choroideae је унутрашњи слој хороиде ока дебљина је 2–4 μм.[1] Због свог стакластог микроскопског изгледа назива се стакласта плоча или мембрана витриае.[1]
Епоним
[уреди | уреди извор]Брухова мембрана је добила име по немачком анатому Карлу Вилхелму Лудвигу Бруху.
Ембриологија
[уреди | уреди извор]Брухова мембрана је присутна у средњем периоду феталном развоју као еластична плоча.
Анатомија и физиологија
[уреди | уреди извор]Структура
[уреди | уреди извор]Брухова мембрана се састоји од пет слојева (гледано изнутра према споља):[2]
- базална мембрана пигментног епитела ретине,
- унутрашња колагена зона,
- централна трака од еластичних влакана,
- спољашња колагена зона,
- базална мембрана хориокапилариса
Развој
[уреди | уреди извор]Са годинама мембрана постаје дебља, јер екстрацелуларне наслаге које садрже липиде могу се акумулирају између мембране и базалне ламине пигментног епитела мрежњаче ока, ометајући размену растворених материја и доприносећи патологији везаној за узраст.[3]
Функција
[уреди | уреди извор]Мембрана је укључена у регулацију пролаза течности и раствора од хороиде до мрежњаче.[3]
Патологија
[уреди | уреди извор]Брухова мембрана се дебља са годинама, успоравајући транспорт метаболита. Ово може довести до стварања филма у старосној макуларној дегенерацији.[4] Такође постоји накупљање наслага (у виду базалних линеарних депозита и базалног ламеларног депозита) на и унутар мембране, које се првенствено састоје од фосфолипида. Сматра се да је акумулација липида већа у централном делу фундусу него на периферији, као и да ова накупина фрагментира мембрану у ламеларну структуру која више личи на лиснато тесто него на баријеру.
Инфламаторни и неоваскуларни медијатори тада могу активирати хороидалне крвне судове да расту у и изван фрагментоване мембране. Ова неоваскуларна мембрана уништава архитектуру спољашњег дела мрежњаче и доводи до изненадног губитка централног вида – макуларне дегенерације повезане са годинама.
Еластични псеудоксантом, миопија и траума такође могу изазвати дефекте на Бруховој мембрани што може довести до хороидалне неоваскуларизације.[5]
Алпортов синдром, као генетски поремећај који утиче на алфа колагене ланце, такође може довести до дефекта Брухове мембране као што је ретинопатија „тачка и флека“.
Ангиоидне пруге изазивају калцификацију, задебљање и ломове Брухове мембране.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Gray, Henry; Standring, Susan; Anhand, Neel, ур. (2021). Gray's Anatomy: the anatomical basis of clinical practice (42nd edition изд.). Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-7020-7707-4.
- ^ eOptha website: Anatomy of Uvea by Parthopratim Dutta Majumder Архивирано 2015-02-26 на сајту Wayback Machine
- ^ а б Standring, Susan (2020). Gray's Anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice (42th изд.). New York. стр. 795. ISBN 978-0-7020-7707-4. OCLC 1201341621.
- ^ Young, R.W. (1987). „Pathophysiology of age-related macular degeneration”. Surv Ophthalmol. 31 (5): 291—306. PMID 3299827. doi:10.1016/0039-6257(87)90115-9.
- ^ Bercovitch, L.; Terry, P. (јул 2004). „Pseudoxanthoma elasticum 2004”. Journal of the American Academy of Dermatology. 51 (1 Suppl): S13—4. PMID 15243491. doi:10.1016/j.jaad.2004.01.015..
- ^ „Angioid Streaks - EyeWiki”. eyewiki.aao.org.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
