Бубрежна вена

Бубрежна вена
Бубрежна вена
	Предње површине бубрега, које показују анатомске односе бубрежних вена.
	1. Бубрежна пирамида; 2. Међурежањска артерија; 3. Бубрежна артерија; 4. Бубрежна вена; 5. Бубрежни хилус; 6. Бубрежна карлица; 7. Мокраћовод; 8. Мале бубрежне чашице; 9. Бубрежна капсула; 10. Доња бубрежна капсула; 11. Горња бубрежна капсула; 12. Међурежањска вена; 13. Нефрон; 14. Бубрежни синус; 15. Велике бубрежне чашице; 16. Бубрежна папила; 17. Бубрежни стубац;
Детаљи
Одводи из	бубрег
Извор	интерлобарне вене
Одводи до	доња шупља вена
Артерија	Бубрежна артерија
Идентификатори
Латински	venae renales
MeSH	D012082
TA	A12.3.09.009
FMA	14334
	Анатомска терминологија [edit on Wikidata]

Бубрежна вена је парна вена великог калибра,^[1] која се налази у систему бубрежног крвотока. Она одводи крв из бубрега након бубрежне филтрације у доњу шупљу вену. Свака бубрежна вена формира се конвергенцијом међурежањских вена у једном од бубрега.^[2]

Анатомија[уреди | уреди извор]

Бубрези су у облику пасуља, са конкавним централним делом који се назива бубрежни хилус. Свака бубрежна вена се формира спајањем неколико мањих вена које дренирају различите делове бубрега и спајају се у бубрежном хилусу. Друге главне структуре у бубрежном хилусу су бубрежна артерија и бубрежна карлица (која сакупља и одводи мокраћу), а обе се налазе иза бубрежне вене.

Лева бубрежна вена је дужа од десне. Тече испред аорте и иза горње мезентеричне артерије док се дренира у доњу шупљу вену.^[3] Узлазна лумбална вена, лева надбубрежна вена и лева вена тестиса или вена јајника су мање вене које се типично уливају у леву бубрежну вену.

Варијације у анатомији бубрежне вене обично утичу на леву бубрежну вену, али не и на десну бубрежну вену. Иако је већина пацијената са овим анатомским варијацијама асимптоматска, важно је знати све о њима ако се планира операција бубрега.

Људи могу имати две леве бубрежне вене, од којих једна пролази испред аорте, док друга пролази иза аорте. Ова варијација, названа „циркмаортична лева бубрежна вена” може се јавити код до 8,7% популације.

Људи такође могу имати једну леву бубрежну вену која пролази иза аорте (уместо на уобичајен начин, испред ње). Ова варијација, названа „ретроаортна лева бубрежна вена“ која се може јавити у до 2,1% популације.^[4]

Функција[уреди | уреди извор]

Кроз бубреге пролази велики проток крви, око 25% укупног излаза срца, и по томе спадају у најпрокрвљенији орган.^[5] Крв се бубрегезима испоручује преко десне и леве бубрежне артерије. Функција бубрега је да:

уклањањају отпадне материје из организма,
балансирају телесну течност, обезбеђујући константан волумен и састав телесних течности.
формирају мокраћу, преко које се излучује вишка штетних супстанци и воде.

Када се крв преради у бубрезима, она се враћа у срце преко бубрежних вена.

Клинички значај[уреди | уреди извор]

На бубрежне вене могу утицати следећа патолошка стања која ометају проток крви:

Тромбоза бубрежне вене[уреди | уреди извор]

Тромбоза бубрежне вене је ретко стање у коме се угрушак (или „тромб“) развија у бубрежној вени. Код одраслих, ово може бити узроковано стањима која повећавају склоност крви да се коагулише („стања хиперкоагулације“), као што је нефротски синдром.^[6]

Акутна тромбоза бубрежних вена може такође настати услед трауме. Код новорођенчади, тешка дехидрација може довести до тромбозе бубрежних вена.

Људи са тромбозом бубрежних вена могу или не морају имати симптоме. Симптоми су вероватнији ако се угрушак брзо развије и могу укључивати бол у слабини, хематурију (крв у мокраћи) или акутну бубрежну инсуфицијенцију. Тромбоза бубрежне вене која се споро развија можда неће изазвати никакве симптоме и може се случајно открити уз помоћ сликовних студија. Угрушци који се развијају у бубрежној вени могу се олабавити и отпутовати у плућа, у којима могу изазвати стање које се назива плућна емболија.

Рак бубрега понекад може захватити бубрежну вену, узрокујући посебну врсту тромба бубрежне вене који се назива „туморски тромб“. Током хируршког уклањања тумора бубрега, хирурзи морају да обаве и уклањањање туморског тромба.

Синдром орашчића[уреди | уреди извор]

Синдром орашчића је поремећај узрокован компресијом леве бубрежне вене између аорте и горње мезентеричне артерије (ГМА). Подсетимо се да дужа лева бубрежна вена током свог тока мора да прође испред аорте и иза ГМА пре него што стигне до доње шупље вене. Код неких пацијената, угао између ГМА и аорте постаје узак, компримујући леву бубрежну вену.

Синдром орашчића је нејасно дефинисано стање без сагласности о тачном узроку или дијагностичким критеријумима. Постоји повезаност са типовима танког тела, а сматра се да недостатак интраабдоминалне масти између ГМА и аорте може изазвати сужавање угла између крвних судова. Пацијенти са синдромом орашчића могу развити бол у боку, хематурију (крв у урину) или протеинурију (протеин у урину). Пошто се лева гонадна вена одводи у леву бубрежну вену, синдром орашчића може изазвати варикокелу скротума код мушкараца. Жене са синдромом орашчића могу развити синдром загушења карлице, који карактерише хронични бол у карлици.

Млади пацијенти са синдромом орашчића могу превладати своје симптоме, док пацијенти са тешким симптомима могу захтевати хируршко лечење.^[7]

Извори[уреди | уреди извор]

^ Gray, Henry; Standring, Susan; Anhand, Neel, ур. (2021). Gray's Anatomy: the anatomical basis of clinical practice (42nd edition изд.). Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-7020-7707-4.
^ Martini, Frederic; Tallitsch, Robert B.; Nath, Judi L. (2017). Human Anatomy (9th ed.). Pearson. p. 689. ISBN|9780134320762.
^ Shaikh, Harris; Wehrle, Chase J.; Khorasani-Zadeh, Arshia (2024), Anatomy, Abdomen and Pelvis: Superior Mesenteric Artery, StatPearls Publishing, PMID 30137844, Приступљено 2024-03-01
^ Hostiuc, Sorin; Rusu, Mugurel Constantin; Negoi, Ionut; Dorobanțu, Bogdan; Grigoriu, Mihai (2019-07-25). „Anatomical variants of renal veins: A meta-analysis of prevalence”. Scientific Reports (на језику: енглески). 9 (1). ISSN 2045-2322. PMC 6658480 . PMID 31346244. doi:10.1038/s41598-019-47280-8.
^ Kaufman, Daniel P.; Basit, Hajira; Knohl, Stephen J. (2024), Physiology, Glomerular Filtration Rate, StatPearls Publishing, PMID 29763208, Приступљено 2024-03-01
^ „Blood Clotting Disorders: Types, Signs and Treatment”. Cleveland Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-02.
^ Kurklinsky, Andrew K.; Rooke, Thom W. (2010). „Nutcracker Phenomenon and Nutcracker Syndrome”. Mayo Clinic Proceedings (на језику: енглески). 85 (6): 552—559. PMC 2878259 . PMID 20511485. doi:10.4065/mcp.2009.0586.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Gray, Henry; Standring, Susan; Anhand, Neel, ур. (2021). Gray's Anatomy: the anatomical basis of clinical practice (42nd edition изд.). Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-7020-7707-4.

[2] Martini, Frederic; Tallitsch, Robert B.; Nath, Judi L. (2017). Human Anatomy (9th ed.). Pearson. p. 689. ISBN|9780134320762.

[3] Shaikh, Harris; Wehrle, Chase J.; Khorasani-Zadeh, Arshia (2024), Anatomy, Abdomen and Pelvis: Superior Mesenteric Artery, StatPearls Publishing, PMID 30137844, Приступљено 2024-03-01

[4] Hostiuc, Sorin; Rusu, Mugurel Constantin; Negoi, Ionut; Dorobanțu, Bogdan; Grigoriu, Mihai (2019-07-25). „Anatomical variants of renal veins: A meta-analysis of prevalence”. Scientific Reports (на језику: енглески). 9 (1). ISSN 2045-2322. PMC 6658480 . PMID 31346244. doi:10.1038/s41598-019-47280-8.

[5] Kaufman, Daniel P.; Basit, Hajira; Knohl, Stephen J. (2024), Physiology, Glomerular Filtration Rate, StatPearls Publishing, PMID 29763208, Приступљено 2024-03-01

[6] „Blood Clotting Disorders: Types, Signs and Treatment”. Cleveland Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-02.

[7] Kurklinsky, Andrew K.; Rooke, Thom W. (2010). „Nutcracker Phenomenon and Nutcracker Syndrome”. Mayo Clinic Proceedings (на језику: енглески). 85 (6): 552—559. PMC 2878259 . PMID 20511485. doi:10.4065/mcp.2009.0586.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]