Валук
Валук (лат. Wallucus) је био словенски владар из прве половине 7. века, који се у Псеудо-Фредегаровој хроници помиње поводом пружања уточишта скупини старобугарских пребега, који су након одметања од Авара пронашли прибежиште у Баварској, а потом су одатле прешли у Венедску марку (лат. marca Vinedorum), где их је примио Валук, војвода Венеда (лат. dux Winedorum).[1][2]
Пошто се појам Венеди, односно Венди у тадашњој и каснијој франачкој, односно немачкој и латинској терминологији користио за означавање Словена,[3] у историографији постоји сагласност да је Валукова венедска, односно вендска марка била словенска погранична област на ширем простору између Баварске и Аварског каганата, али око њеног поближег територијалног положаја и опсега постоје различита мишљења. У словеначкој историографији, сматра се да је реч о Карантанији, те се стога и Валук убраја међу карантанске владаре, што прихватају и неки страни истраживачи.[4]
Појава Валуковог словенског војодства се у словеначкој историографији доводи у везу са збивањима која су уследила након великог аварског пораза при опсади Цариграда (626). Тада је дошло до одметања многих словенских племена од аварске власти и стварања великог словенског племенског савеза, на чије је чело дошао кнез Само, а том покрету се око 631. године придружио и војвода Дерван, владар Полапских Срба. Пошто се војвода Валук и његова словенска (венедска, односно вендска) марка у Псеудо-Фредегаровој хроници помињу у контексту тадашњих збивања на источним границама Франачке краљевине, словеначки историчари сматрају да би те податке требало тумачити као сведочанства о раној историји карантанских Словена.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Monod 1885, стр. 152.
- ^ Krusch 1888, стр. 157.
- ^ Curta 1997, стр. 141-167.
- ^ Fallon, Steve (2010). „History: The Duchy of Carantania”. Slovenia (6th изд.). Lonely Planet. стр. 28. ISBN 9781741048575.
Литература
[уреди | уреди извор]- Krusch, Bruno, ур. (1888). Fredegarii et Aliorum Chronica: Vitae Sanctorum. Monumenta Germaniae Historica: Scriptores Rerum Merovingicarum. 2. Hannover: Impensis bibliopolii Hahniani.
- Monod, Gabriel, ур. (1885). Études critiques sur les sources de l'histoire mérovingienne, II: La Compilation dite de Frédégaire. Paris: Vieweg.
- Curta, Florin (1997). „Slavs in Fredegar and Paul the Deacon: Medieval gens or scourge of God?” (PDF). Early Medieval Europe. 6 (2): 141—167. Архивирано из оригинала 20. 07. 2025. г. Приступљено 07. 02. 2026.
- Jerzy Skowronek, Mieczysław Tanty, Tadeusz Wasilewski: Historia Słowian południowych i zachodnich. Warszawa: Państwowe Wydawnictwo Naukowe, 1977.
- Čepič et al. (1979). Zgodovina slovencev. Ljubljana, Cankarjeva založba.
- Grafenauer Bogo (2000). Karantanija: Izbrane razprave in članki. Ljubljana, Slovenska matica.
- Korošec Paola (1990). Alpski Slovani. Ljubljana. Znanstveni inštitut Filozofske fakultete.
- Kos Milko (1933). Zgodovina Slovencev od naselitve do reformacije. Ljubljana, Jugoslovanska knjigarna.
- Simoniti Vasko, Štih Peter (1996): Slovenska zgodovina do razsvetljenstva. Celovec, Mohorjeva družba in Korotan.
- Štih Peter (1986). Ozemlje Slovenije v zgodnjem srednjem veku: Osnovne poteze zgodovinskega razvoja od začetka 6. stoletja do konca 9. Stoletja. Ljubljana, Filozofska fakulteta.