Ваханаванк (манастир)
| Ваханаванк јерм. Վահանվանք | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Јерменска апостолска црква |
| Оснивање | X век |
| Оснивач | Кнез Вахан |
| Локација | |
| Место | Капан, Сјуник |
| Држава |  Јерменија |
| Координате | 39° 21′ 04″ N 46° 19′ 55″ E / 39.35111° С; 46.33194° И |
Манастир Ваханаванк (јерм. Վահանվանք) је манастир Јерменске апостолске цркве из X века. Смештен је у подножју планине Тигранасар, на десној обали реке Вохчи, 7 км југозападно од града Капана у јерменском марзу Сјуник.
Манастир је почетком X века основао кнеза Вахан, син сјуниксог краља Гаџика. Манастир је добио име управо по свом ктитору и оснивачу. Јерменски историчар Степанос Орбелијан (1250—1305) пише: Кнез Вахан одлучи да се замонаши и прими монашки живот на себе и тако победи демоне који га обузеше.
Излечивши се од своје болести кнез Вахан је 911. године у знак захвалности Богу подигао цркву коју је посветио светом Григорију Просветитељу. Та црква је уједно најстарији део овог манастирског комплекса. Сама црква је веома скромна грађевина са олтаром у централном делу и две сакристије. Има два улаза, западни и источни. Гроб кнеза Вахана се налази на самом улазу у цркву.
Убрзо након оснивања у манастиру је основана и богословија у којој су духовна знања стицали младићи из околних провинција. У манастиру се школовао и нећак кнеза Вахана, Вахан II који је око 960. постао и јерменски Католикос.
Трем и порта саграђени су такође током прве половине X. века. Ваханаванк је током XI века постао духовни центар Сјуника. Године 1086. тадашња краљица је заједно са својом сестром у манастирском комплексу саградила Богородичину цркву (Сурб Астватсацин), а у исто време је саграђен и јужни улаз у манастир и предворје.
У оквиру манастира постоји и конак, а очувани су и бројни хачкари (камен крсташ) и гробнице из периода X-XI век.
Рестаурација целог комплекса започела је 1978. године али је прекинута 1990. пре завршетка радова због финансијских проблема и ратних сукоба у суседном Карабаху.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ваханаванк Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2012) на сајту FindArmenia.com:
Литература[уреди | уреди извор]
- Г. М. Григорян. Новонайденные надписи Ваанаванка Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јун 2015) // Ист.-филол. журн.. — 1972. — № 1. — С. 215-229.
- Brady Kiesling, Rediscovering Armenia, pp. 103; original archived at [1], and current version online on Armeniapedia.org