Капан (Јерменија)

Координате: 39° 12′ 04″ С; 46° 24′ 54″ И / 39.201° С; 46.415° И / 39.201; 46.415
С Википедије, слободне енциклопедије
Капан
Կապան
Капан са планином Хуступ
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Јерменија
ПокрајинаСјуник
ОснованXIX век
Стара именаКафан (до 1990)
Становништво
Становништво
 — 2009.[1]45.500
 — густина1.263,89 ст./km2
Географске карактеристике
Координате39° 12′ 04″ С; 46° 24′ 54″ И / 39.201° С; 46.415° И / 39.201; 46.415
Временска зонаUTC+4 (лети UTC+5)
Апс. висина905,5 m
Површина36 km2
Капан на карти Јерменије
Капан
Капан
Капан на карти Јерменије
Поштански број3301-3308
Позивни број+374 (285)
Веб-сајт
Капан онлајн

Капан (јерм. Կապան) или Кафан је град у Јерменији и административни центар јерменског марза Сјуник. Град се налази на 316 км југоисточно од Јеревана. Са популацијом од 45.000 (2009) највећи је град целог јерменског југа.[2]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Реч "капан" долази од јерменског глагола "капел" (կապել) што у буквалном преводу значи „затворен“ или „окружен“. Термин је у старијим јерменским географским литературама означавао долину која је са свих страна затворена планинским ланцима.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Подручје око Капана се први пут спомиње у V веку као мало сеоце. Древна насеобина се налазила на неких 15 км северозападно од данашњег града. Од X века насеље се постепено претвара у феудални посед и седиште кнезова из династије Џагикјанов. Град је доживео велики процват током XI века када се број становника попео на близу 15 - 20.000 људи. Град су 1103. опустошили и разрушили до темеља Турци Селџуци након чега он губи свој значај и поново се претвара у село.

Арапски путописац Аџаиб Аддуниа из XIII века је у свом делу „Сведска чуда“ описивао Капан као „недоступном месту усред планина и шума са мноштвом замкова“.[4] С'почетка XVIII века у овој области се борбама против персијских и турских завојевача истакао јерменски устаник Давид Бек који је успео да са својом војском ослободи цео Сјуник.

Економија[уреди | уреди извор]

Садашњи Капан који је формиран срастањем околних села током XIX века је био и остао центар обојене металургије и рударства (Персијанци су га звали „Мадан“ што значи рудник). Комерцијално искориштавање локалних депозита почело је 1890.-их када је у граду изграђена топионица бакра уз помоћ француских рударских инжењера и капитала.

Развијају се и текстилна и инустрија намештаја, а није занемарив ни утицај сточарске производње и трговине.

Географија[уреди | уреди извор]

капан је највећи град у јужној Јерменији. Налази се у источном делу марза Сјуник, у долини реке Вохчи, на југоисточним обронцима Зангезурских планина. Јужно од града се издиже 3.206 m висока планина Хуступ.

Клима Капан
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 7,1
(44,8)
8,4
(47,1)
11,7
(53,1)
17,1
(62,8)
21,8
(71,2)
25,8
(78,4)
29,3
(84,7)
29,3
(84,7)
24,4
(75,9)
19,8
(67,6)
13,1
(55,6)
9,0
(48,2)
18,07
(64,53)
Средњи минимум, °C (°F) −13,0
(8,6)
−12,0
(10,4)
−8,0
(17,6)
−1,0
(30,2)
4,0
(39,2)
8,0
(46,4)
11,0
(51,8)
11,0
(51,8)
7,0
(44,6)
1,0
(33,8)
−6,0
(21,2)
−10,0
(14)
−0,67
(30,79)
Количина падавина, mm (in) 28
(11)
32
(12,6)
60
(23,6)
80
(31,5)
96
(37,8)
68
(26,8)
31
(12,2)
30
(11,8)
43
(16,9)
55
(21,7)
40
(15,7)
27
(10,6)
590
(232,3)
Извор: World Meteorological Organisation (UN)

Градови побратими[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Армстат: Становништво, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ Подаци о Капану Архивирано на сајту Wayback Machine (5. мај 2010) (рус)
  3. ^ Western Armenian Dictionary & Phrasebook: Armenian-English/English-Armenian (Hippocrene Dictionary and Phrasebook). 2006. pp. 86 (Енглески)
  4. ^ Линија 490 у делу „Светска чудеса“ Аџаиба Адуније из едиције Географски списи XIII века (рус)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]